го ди не п. н. е) и Дунг Џунг шуа ( год. п. н. е). Ме ђу тим, овај кон цепт се по пр ви пут по ја вљу је у пи са ној фор ми код ф

Transcription

1 UDC 1(510) UDC 113/119 DOI: /ZMSDN K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД НЕ БО И ЧО ВЕК СУ ЈЕД НО: ДРЕВ НИ КИ НЕ СКИ КОН ЦЕПТ ТРИ СВОЈ СТВА КО СМО СА НЕ БА, ЗЕ МЉЕ И ЧО ВЕ КА У ПРО М Е Н И ЏО УА Н А ТА Ш А КО СТ И Ћ Мегатренд унивeрзитeт, Фaк ултeт за ме ђу на род ну еко но ми ју, Бу ле вар умет но сти 29, Бeoгрaд, С р би ја n a t a s a _ ko s t y a h o o.c o m СAЖEТAК: Овај рад са са свим но вог аспек та ана ли зи ра Пр о м е н у Џо уа св е о бу х в а т но д р е в но к и не ско фи ло з о ф ско де ло, ко је је с а ч и њ е но, од срп ским чи та о ци ма, по зна те Књи ге про ме не и ње них филозофских ко - мен та ра, тзв. Ко ме н т а ра п ро ме не. По гла в љ а Ко ме н т а ра п ромене, као што су Ве нац тек ста, Текст ту ма че ња, Текст сим бо ла и др. у овом ра ду се н а д о с т а м е с т а ц и т и р а ј у и о б ја ш њ а в а с е њ и хо в о з н а ч е њ е ко је је б и т н о з а р а з ум ев ањ е д р е вн о г к ин ес ко г кос м ол ош ко г ко нц е пт а н еб о и ч ов е к с у јед но. У к и не ском по и м а њу ко смо с а не б о, з е м љ а и чо в ек с у хо л и с т и ч к и по в е з а н и и ме ђу з а ви сн и, т е с е с т а в љ а н а гл а с а к н а од г о в о р но с т чо в е к а з а св а к и њ е г ов по с т у п а к, је р св а ко и н ај б а н а л н и је чо в е ко в о де ј с т в о и з а зи в а про ме не у чи та вом ко смич ком по рет ку. Чо век је ро ђен, не да би се без бриж н о п р е п у с т и о з а д о в о љ с т в и м а, в е ћ д а б и с е б и п о с т а в и о ц и љ д у хо в н о г раста са мо кул ти ви са ња кроз ста ди ју ме че сти тог чо ве ка и му драца, трудио се да ус по ста ви и одр жи хар мо ни ју с при ро дом и на тај на чин бла готвор но де ло вао на сва би ћа и ства ри у при ро ди. КЉУЧНE РEЧИ: не бо, ко смос, че стит чо век, му драц, Дао, Пр о м е н а Џо уа, К њи г а п р о м е н е У ки не ској фи ло зо фи ји по сто ји ве о ма ори ги на лан кон цепт ко ји сло - ви да су не бо и чо век јед но. Ка да се спо ме ну не бо, при ро да или ко смос увек се под ра зу ме ва да те ма тре ба да об у хва та и чо ве ка, ње гов жи вот и од но с не ба и чо в е к а. У к и не ском по и ма њу ко смо с а, не б о и чо в ек с у не - р а с к и д и в о по в е з а н и. С в и е ле ме н т и ко смо с а з в е з де, п л анет е, С у нце, Зе мља, љу ди, жи во ти ње, биљ ке и ства ри чи не је дин ство. Сви они зајед но ч и не хо л и с т и ч к и, јед и нс т в ен и у н и в е р з у м. С м а т р а с е д а кон цеп т јед и нс т в а н еб а и ч ов ек а п от ич е од к ин ес к и х ф ил оз оф а Ме нц ија (о ко

2 го ди не п. н. е) и Дунг Џунг шуа ( год. п. н. е). Ме ђу тим, овај кон цепт се по пр ви пут по ја вљу је у пи са ној фор ми код фи ло зо фа Џанг Дза иа ( го ди не) у де лу Ис пра вља ње не зна ња из годи не [ 李 ]. К ад а г ов ор им о о ко нц е пт у јед и нс т в а н еб а и ч ов ек а у Пр о м е н и Џоуа, он ов де има по себ ну фор му и зна чај, и на зи ва се три свој ства: не бо, зе мља и чо век. У Вен цу тек ста, јед ном од зна чај них филозоф ск и х по гла в ља Про ме не Џо уа, се ка же: Кре та ња и про ме не шест л и н и ја хе к с а г р а м а о с л и к ав ају п р омене Д а о а 1 т р и у з в и ше н а 2 [ 高 1998: 384]. Три уз ви ше на су си но ним три свој ства. Не бо, зе мља и чо век су три нај у зви ше н и је к а т е г о ри је у Про ме н и Џо уа. Чо век је мед ију м и змеђу неба и зе мље. Из тог раз ло га, чо век је та ко ђе ве о ма уз ви шен, он је у овом де лу уз диг нут на ни во Бо га, јер је ди но он има моћ да ус по ста вља и не гу је рав но те жу и по ре дак из ме ђу не ба и зе мље. Ста ње чо ве ко вог ду ха конт р о л и ше и п р ед о д р е ђу је ра з в ој и ев о л у ц и ју п ри р о де и ч и т а в ог ко смо с а. Ка да ов де г о во ри мо о чо ве к у, м и сл и мо ка ко на чо ве ка као по је д и н ца та ко и на це ло к у п н у људ ск у ра с у. Про ме н а Џо уа је прак тич но упут ство ка ко да чо век по ста не че стит чо век или пак му драц. Уко ли ко же ли да се стопи и бу де јед но с не бом, чо век мо же кре ну ти са мо јед ним пу тем, а то је пут че сти тог чо ве ка. На кон што чо век уса вр ши се бе и по стиг не са вр ше - ну че сти тост у свом жи во ту, уко ли ко има још енер ги је и за ви ша по стигн ућ а, мо же д а н ас т ави и д аљ е у п р оцес у д уховног с амоус ав рш ав ањ а и по ку ша да по стиг не и ста ње му дра ца. Чо век као ду хов но би ће тре ба и да те жи та квом ци љу, јер је ди но не ко ко је ода брао да се кроз жи вот кре ће п у т ем че с т и т ог чо в е к а и м у д ра ца, и ма спо с о б но с т да д у г о р оч но с а ч у в а ко смич ку рав но те жу и шти ти сва би ћа и ства ри на зе мљи. Д АО Ч Е СТ И ТОГ ЧО ВЕ К А Је да н од о сновн и х ц иљ ев а Пр о м е не Џоуа је к улт ивис ањ е чес т ит ог чо ве ка ђун дз ( 君子 ). Из тог раз ло га, у Промен и Џоуа се на мно го ме ста рас пра вља о то ме ка ко да чо век бу де че стит. У окви ру 64 хек са гра ма и у Ко мен т а ри ма п р о ме не дос т а се г о во ри о т о ме к а ко по с т а т и и ш т а зна ч и би ти че стит чо век. Не ко ко те жи да по ста не че стит чо век тре ба да пра ти пут зма ја из пр вог хек са гра ма Ћи ен. Дао че сти тог чо ве ка има че ти ри разл и ч и т е фа з е ра з в о ја, ко је с е мо же у по р е д и т и с п р в е че т и ри л и н и је п р в ог 1 Д а о је у н и в е р з а л н и з а ко н и м е т а ф и з и ч к и п р и н ц и п п о ко је м н а с т а ј у, р а з в и ја ј у с е и ме ња ју сва би ћа и ства ри. У Пр о м е н и Џо у а Д а о с е д е ф и н и ш е к а о н е п р о м е н љи в и з а ко н ко ји је основ свих про ме на у ко смо су, а на до ста ме ста се го во ри о Да оу не ба, зе мље и чо ве ка, где се да ју об ја шње ња о при ро ди не ба, зе мље и чо ве ка. Дао не ба био би ти ме не бе ски за кон сви ко смич ки прин ци пи ко је чо век по сма тра, осве шћу је и по том ко ри сти у свом жи во ту. Дао зе мље је кро так и мај чин ски јер зе мља ра ђа и удо мљу је сва би ћа и ства ри. По сто је три вр сте Да оа чо ве ка о ко ји ма се ди ску ти је у Пр о м е н и Џо у а, а то су Дао че сти тог чо ве ка, Дао му дра ца и Дао ма лог чо ве ка, о ко ји ма се го во ри у овом ра ду, с тим што се Дао ма лог чо ве ка (сјао рен 小人 ) са мо на во ди, у сми слу ка ко чо век не тре ба да се по на ша, док се де таљ но опи су ју Дао че сти тог чо ве ка и Дао му дра ца. Дао се у срп ској и стра ној ли те ра тури в р ло че с т о п р е в о д и к а о п у т. У с т аријој л ит ер ат у ри о к и не ској фи ло з о фи ји, Д а о је п и с а н као Тао. 2 Три уз ви ше на у ко смо су пред ста вља ју не бо, зе мљу и чо ве ка.

3 395 хек с а г р а м а Ћ и ен. Пе т а л ин ија п рв ог хек с а г р а м а п р ед с т а в љ а још ви ше по стиг ну ће, а то је кре та ње пу тем му дра ца. Ли ни ја на вр ху овог хек саг ра ма п р ед с т а в љ а на до буд ног зма ја (к а н гл у н г 亢龙 ) чо ве ка ко ји је по ле тео пре ви со ко, оти шао је у крај ност, и он ви ше ни је пред став ник ни п у т а чес т ит ог чов ек а, н и п ут а м уд р ац а. Н адобудн и зм ај зн а с амо д а на пре ду је, а не зна да се по ву че, зна да по сва ку це ну оп ста не, а не зна да у м р е, т о је не к а да ш њи м у д ра ц ко ји је о т и ша о у к рај но с т уо бра же но с т и и надмености. Пошто је он заљубљен у сво ју дру штве ну функ ци ју, из губио је ме ру и са вест, а са мим тим и пре стао да се кре ће пу тем прав де. Из т ог ра з ло г а, он и ко ји г а је ви с о ке и де а ле у св о ји м с р ц и ма, на кон ш т о по - стиг ну че сти тост или пут му дра ца, тре ба да се тру де да се не пре тво ре у на до буд не зма је в е! Хек са грам Ћи ен, шест јанг ли ни ја, ко је се чи та ју од о здо Пр ва фаза раз во ја че сти то сти је, у скла ду с пр вом ли ни јом хек са грама Ћи ен скри ве ни змај, не сме се ола ко де ло ва ти. Чо век у овој фа зи 3 р а зв оја чес т ит ос т и је мор ал а н, а л и ск рив ен, повучен и п асив а н. О н не в ол и х в алоспе в е д ру г и х љу д и, још у в ек не ма н и к а к в о по с т и г н у ће, а л и н и ма ло не ж а л и з б ог т о г а. Њ е м у н и је не о п ход но п ри зна њ е спо љ а ш њ ег све та, не у мор но ра ди на се би ка ко би по ста јао све ја чи, ис тра јан је и дос ле да н св о ји м и де а л и ма. У д ру г ој фа зи 4 ра з в о ја че с т и т о с т и, змај с е по - ја в љу је у по љу. Че с т и т и чо в ек ов де и ма мо ра ла и т а лен т а, ис п ра в но с е пон аш а, њ ег ов е р еч и и дел а п ун а с у в р л и не. О н с е с у п р о т с т а в љ а з л у, це ни искре ност и до бро ду шан је. Ње го ва мо рал ност и бо га то зна ње актив но и по зи тив но ути чу на дру ге љу де. Он во ли да учи и аку му ли ра но ва зна ња, зна да на пра ви раз ли ку из ме ђу до бра и зла, ши ро ко груд је и ис п у њ ен чо в е ко љу бљ ем. У т р е ћој фа зи 5, че стит чо век се на ла зи у фа зи к а да це ло г а да на вред но ра д и. О н вред но у ч и, ис т ра ја н је и т ру до љу би в у по слу, уса вр ша ва сво ју вр ли ну и до сти же све ве ћа по стиг ну ћа. Одан је п ри ја т е љи ма. О н већ по зна је п ра ву ме ру с т в а ри, и ис т о в р е ме но ра з у ме в а 3 По ч е т н а ја н г л и н и ја, т ј. п р в а л и н и ја од о з д о. Пу н е л и н и је су јанг ли ни је, а п р е к и н у т е н а с р е д и н и су јин ли ни је. У хек са гра му Ћи ен, свих шест ли ни ја су у знаку јан га. 4 Јанг ли ни ја на дру гом ме сту од о здо. 5 Јанг ли ни ја на тре ћем ме сту од о здо.

4 396 зна че ња та на них про ме на. Он је спо знао сво је иде а ле и ци ље ве и тру ди се да их ак тив но оства ру је. Он сле ди пут пра вич но сти, шта год да ра ди. Нај з а д, по след њ а фа з а 6 по с т и з а њ а са в р шен с т в а у чес т ит ос т и је к ада змај ок ле в а да уско ч и у д у б о к у в о д у. К а да с е с у с р е т не с не да ћ а ма, че с т и т чо век ни је за бри нут, он зна да ни шта под ка пом не бе ском ни је трај но ни ве чи то, па ни про бле ми. На ви ка ва ју ћи се на про ме не и не по год не си туа ц и је, он че л и ч и св ој к а ра к т е р, на да ју ћ и с е да ће бла г о в р е ме но по в е ћ а т и сво је вр ли не и зна ња и постићи велике про фе си о нал не успе хе. Да за кључ и мо, ови х не ко л и ко фа з а п р ед с т а в љ а ју п у т с а мо к ул т и ви с а њ а че с т и т ог чов ек а, а пет а л ин ија оп ис ује р ав а н в ел и ког чо в е к а т ј. м у д р а ца, ко ји је ду хов но још раз ви је ни ји од че сти тог чо ве ка. Шт а че с т и т чо в ек м и с л и о не бу? Текс т т у м а че њ а 14. хекс аг р ам а Да јоу који си м бол изује вел ик у жет ву к аже: Ене р г и ча н је и ц и ви л и зо ва н, при ла го ђа ва се не бу и у скла ду с њим оба вља сво је по сло ве, за то по стиже вел ик у лепо т у [ 高 1998: 131]. Си м бол хек са г ра ма Ве л и ка же т ва п редс т а в љ а ком би н а ц и ју д о њ е г т р и г р а м а Не б о и г о р њ е г т р и г р а м а С у н це, ко ји з а јед но си м б о л и з у ју в р л и не ене р г и ч но с т и и ц и ви л и з о в а но с т и. Га о Хенг, по зна ти ки не ски ји ђин го лог из 20. ве ка, сма тра да овај сим бол хекс а г ра ма ус т в а ри но си зна че њ е чо в е к а ко ји по сма т ра и п р о м и ш љ а не б е - ски Дао [ 高 1998: 131]. Че стит чо век же ли да спо зна не бе ски Дао, ка ко би се п ри ла г о д ио не бу и п ри род н и м ко см и ч к и м п ро ме нама. Укол ико он успе да се при ла го ди не бу, у жи во ту ће сте ћи ве ли ку ле по ту. Текст сим бо - л а хе к с а г р ам а Д а јоу и с т и ч е: Че с т и т чо в е к с п р е ч ав а з ло и ох р аб рује д о б р о, с ле де ћ и не б о у ле пш ав а ж ив о т [ 高 19 98: 132]. У Коме нт ар им а п р омене ист иче с е ва жност са ве сти, чо ве ко љу бља и пра вед но сти. Ту се к а же да небеск и Да о об у х в а т а нај ве ћу до бр о т у, а чес т и т човек т реба да не г у је сво ју вр л и н у по д ражавајућ и небеск и Да о. У Текс т у т умачењ а 25. хексаг рама Ву в а н г ко ји си м б о л и зу је по ш т ење, к аже се: Вел ик а лепот аʼ и пра вич ност, а све то у скла ду с не бе ском суд би ном. Ко је не по штен, про па шће, ни је ко ри сно де ло ва тиʼ, ка да је де ло не по ште но ка ко да га изв р ш и ш? А ко не м а бл а г о с ло в а не б а, к а ко д а с е и з в р ш и? [ 高 1998: 187]. Си м б ол хек с а г ра ма Ву в а н г с ас т оји с е од у н у т ра ш њ ег т ри г ра ма Гр о ма и спо љ а ш њ ег т ри г ра ма Не ба и к а о т ак а в си мб ол изује в рл ин у исп ра внос т и и по ште ња. У скла ду с ети ком че сти тог чо ве ка из ра же ном у Ко мен тари ма про ме не, по је ди нац тре ба да те жи исти ни и прав ди ка ко би му жи вот био ис пу њен хар мо ни јом. Шта год да ра ди, чо век тре ба да се служ и по ш т е н и м с ред с т ви ма, и на че ће и з г у би т и на к ло но с т не бе ске суд би не и мо ра ће да т р п и Б о ж и ју к а зн у. К а да је чо в ек до бр о д у ша н, њ е г ов ж и в о т по ста је по пут пре ле пог умет нич ког де ла, а ње го ва душа добија ванредну осе тљи вост и про зор љи вост, та ко да се он уско ро уз ди же до ни воа м у д ра ца. И з т ог ра з ло г а, Текс т т у ма че њ а 34. хек с а г ра ма Да џ у а н г ко ји озна ча ва ве ли ку сна гу гла си: Онај ко је вр ло по штен, има моћ да са гледа п ра ву си т у а ц и ју не ба и з е м љ е [ 高 1998: 234]. По што је че стит чо век из у зет но по штен, са мо он има моћ да на пра ви на чин са гле да исти ну 6 Јанг ли ни ја на че твр том ме сту.

5 397 и з ме ђу не ба и зе м љ е. О н с е ра зл ик ује од ма с е: ве ћ и на љу д и је не ис к р е на, и с а м и м т и м њи хо в а пе р спек т и в а је м у т н а, он и о би т а в а ју у и л у з о р ној реалности. Јед но став ним ре чи ма, Дао не ба и земље се разоткрива искре - ним љу ди ма, а Про ме н а Џо уа м но г о п у т а ис т и че п ри н ц и п п ра ви ч но с т и и бла г о на к ло но с т и п ре ма д руг има к ако би пок аз ала да само чес т и т човек ко ји је иск рен и до сле да н сво ји м на че л и ма мо же се би, д ру г и ма и ч и т а вом дру штву да до не се бо љи так и бла го ста ње. Че с т и т чо в ек т а ко ђе т р е ба да не г у је св о ју в р л и н у ск р ом но с т и, ко ја је исто та ко у ја кој ве зи с Да ом не ба и зе мље. Текст ту ма че ња 15. хекс аг р ам а Ћ и е н 7, ко ји с е б а ви в р л и ном ск р ом но с т и, гл а си: С к р ом но с т, на пре дак. Дао не ба се спу шта на до ле, фор ми ра све што по сто ји и ра ђа све тлост. Дао зе мље је кро так и по ди же се на го ре. Дао не ба уни шта ва п р е т е ра но с т, а у в е ћ а в а ск р ом но с т. Да о з е м љ е у н и ш т а в а п р е т е ра но с т, а уве ћа ва скром ност. Ду хо ви и бо го ви осу је ћу ју пре те ри ва ње и да ју из о - би љ е ск р ом но с т и. Да о чо в е к а с е г н у ша п р е т е ра но с т и и в о л и ск р ом но с т. Чо век ко ји је скро ман, ако је на ви со кој по зи ци ји, би ће сла ван, ако је на ни ској по зи ци ји не мо же па сти још ни же, а то го во ри да ће че стит чо век и ма т и по зи т и в а н ис ход своји х дела [ 高 1998: ]. По зи ци ја не ба је нај у зви ше ни ја, ипак оно је вољ но да се спу сти и да са зе мљом из ро де ства ри и би ћа. То по ка зу је да је не бо ве о ма скром но, упр кос сво јој ве лич и н и и ви с о ком по ло ж а ју. Н и зе м љ а н и је са мо до вољ на, она је сп р ем на да бу де мај к а сви х с т в а ри и в е о ма па ж љи в о, по св е ће но и не ж но ок ри љу је и о б г р љу је св е с т в а ри. Че с т и т чо в ек св е с т а н је ск р ом но с т и не ба и з е м љ е, пра ти их и опо на ша, и за то он ни је горд ни се би чан, а у све му што ра ди је уме рен. Че стит чо век има ве о ма ја ку са мо кон тро лу, пот пу но је пре вази шао его и зам и са мо жи вост. Текс т си м б о ла де ве т ке на че т в р т ом ме с т у 8 у 13. хек саг ра м у Ту нг р ен ску пи на љу ди гла си: Сре ћа je услов на и про мен љи ва [ 高 1998: 128]. Овај текст сим бо ла ли ни је уства ри опи су је про мен љи вост и пре вр тљивост сре ће. Сре ћа је не стал на, не по у зда на, не у хва тљива, непредвидљив а. Од с т а ри на па до да на с, нај в е ће п и т а њ е чо в е ча н с т в а је к а ко о св о ји т и сре ћу. Ево шта се о сре ћи ка же у Ко мен та ри ма про ме не : Пра во на с р ећу о св а ја с е п р а вдољубиви м пон аш а њ ем [ 高 1998: 417]. Да ли ће мо осво ји ти сре ћу или би ти скр ха ни не сре ћом за ви си од на ше мо рал не ле - по те и пра вич но сти. Уко ли ко не ки чо век ис тра ја ва у сво јој мо рал но сти, неће у п а д а т и у оп аснос т и. И п а к, смен а с р еће и нес р еће, бл аг о с т ањ а и опа сно с т и де ша в а с е и под у т ицајем п ри р од ног з а ко на Да оа не ба. Че с т и т чо век тре ба да се др жи сред њег пу та вр ли не уме ре но сти и да увек буде ск ро ма н. К а да у ње г о вом ж и во т у на с т у п и пе ри од не с реће и опа снос т и, че стит чо век тре ба да мир ног ср ца че ка пра ви тре ну так и тек он да ступи у ак ци ју [ 高 1998: 428]. Људ ска свест о сре ћи и не сре ћи мо же се упоре ди ти са све шћу о без бед но сти и опа сно сти. Оба па ра су прот но сти, н а и ме, р е ф ле к т у ју з а кон не б е ск и х п р о ме н а. У пе т ом по гл а в љу д ру г ог 7 П р в и хе к с а г р а м Ћ и е н 乾 и 15. хек са грам Ћи ен 谦, ма да су по из го во ру хо мо фо ни, ме ђу њи ма по сто ји зна чај на раз ли ка и у пи са њу и у зна че њу. 8 Ја н г л и н и ја н а ч е т в р т ој п о з и ц и ји хе к с а г р а м а, р а ч у н а ј у ћ и од о з д о.

6 398 де ла Вен ца тек ста се ка же: чак и ка да је вла дар без бе дан, он не за бора вља на опа сност [ 高 1998: 430]. Та ко и че стит чо век, чак и кад му је ж иво т исп уњен спо ко јем, с ре ћом и бла г о с т а њем, ос т а је оп ре за н и све с т а н опа сно с т и. По сма т ра ју ћ и не б о, че к а да с е ене р г и ја ја н г а т ра н сф ор м и ше у сво ју су прот ност, јер чим се енер ги ја јан га пре о кре не, и окол но сти у ж и в о т у че с т и т ог чо в е к а с е мо г у п р о ме н и т и и з по зи т и в н и х у не г а т и в не. На овај на чин, че стит чо век се на вре ме пси хо ло шки при пре ма за бла говре ме но су о ча вање с п роменом, т ако да и у хаот и чном д руш т ву и ратн и м окол но с т и ма о с т а је см и р ен и х ла д но к р в а н, спо кој но п ри х в а т а с уд би н у и сто га се не се ки ра ни око че га [ 高 1998: 386]. Онај ко је иза брао да се кре ће пу тем че сти тог чо ве ка, тре ба увек да обра ћа па жњу на сво је ми сли, ре чи и де ла. Ми сли ра ђа ју ре чи, док ре чи ра ђа ју де ла. Срп ск и Св е т и о т а ц Та деј је ра н и је и з г о в о рио: К а к в е с у т и ми сли та кав ти је жи вот. Че стит чо век тре ба да не гу је по зи тив не и оп ти ми стич ке ми сли, јер је све стан да су ми сли осно ва ре чи и де ла. У Вен цу тек ста се ка же: Че стит чо век жи ви у сво јој ку ћи, го во ри о добрим ства ри ма, и ускла ђен је с по ја ва ма ко је су од ње га уда ље не и хи љад у л и ја 9, a д а не г ов ор имо o б л иж и м по ја в а м а ; че с т и т чо в е к б о р а в и у сво јој ку ћи, али го во ри ло ше, и ти ме је у су прот но сти с по ја ва ма ко је су од ње га уда ље не и хи ља ду ли ја, а да не го во ри мо о бли жим. Ре чи кре ћу од њ е г а, а на р од и х с а мо по ја ча в а. Не ч и је по на ша њ е с е ис по љ а в а у око - ли ни, а ви ди се и у да љи ни. Ре чи и по на ша ње су кључ ис по ља ва ња чес т и т ог чо в е к а. Ре ч и и по н а ш а њ е ч и не о сно ву ч а с т и и с р амот е. Реч и и по н а ш а њ е њи м а че с т и т чо в е к по к р е ће не б о и з е м љу, и к а ко би он д а смео да бу де нео пре зан у по гле ду њих?! [ 高 1998: 391]. Ре чи и де ла че ститог чо ве ка ди рект но ути чу на не бо и зе мљу. Из тог раз ло га, че стит чо век би п р в о т р е ба ло да по ра з м и с л и о р е з ул т а т и ма и још ви ше по с ле д и ца ма ко је мо гу да иза зо ву ње го ве ре чи и де ла, па тек да по том до зво ли се би а к ц и ју. М и с л и, р е ч и и де л а че с т и т ог чо в е к а и м а ју нев ер ов а тн у сн аг у. Ст о г а че с т и т чо в ек и ма ог р ом н у од г о в ор но с т, и з ме ђу не ба и з е м љ е, к а о и пред са мим ко смо сом. Древ ни Ки не зи су ре кли: три пу та раз ми сли, па тек он да де лај, Ср би и да нас ка жу три пут ме ри јед ном се ци, а до да ла бих и сле де ћу му дрост: три пу та раз ми сли, па тек он да ре ци. Не б о, з е м љ а и ко смо с з а јед но п р ед с т а в љ а ју ор г а н ск у це л и н у. Св а к и по - је ди нац уче ству је у про це су ево лу ци је при ро де. Бу дућ ност ко смо са зави си од ми сли, ре чи и де ла сва ко га од нас по је ди нач но. По што на зе мљи већ има та ко мно го ни тко ва и злоб них љу ди ко ји су иза бра ли да сле де Дао ма лог чо ве ка, ду жност че сти тог чо ве ка је да и за њих на док на ди ко смо с у не о п ход н у по зи т и в н у ене р г и ју, чо в е ко љу бљ е и п ра в ед но с т. Ге не ра л но г о во ре ћ и, ко см и ч ке д у ж но с т и че с т и т ог човека су т еж ња чо ве ко љу бљу, до бро т о љу бљу, бор ба за п ра в д у и ис т ра ја н ра д на д у хов ном са мо у зд и за њу. Пу т че с т и т ог чо ве ка као кон цеп т п редс тав ља п ра гмат и чн у фа зу у про це су са мо у са вршавања. Када се честит човек усаврши до највиших гра ни ца, ве ћи на љу ди ће ту ста ти с ра дом на се би. Ме ђу тим, по сто је 9 Је ди ни ца за ду жи ну је дан ли из но си 500 ме та ра.

7 399 и п рефињене д у ше ко је т у на с т а в ља ју да се п ре ка љу ју и че л и че, т е же ћ и то ме да по ста ну му дра ци нај ви шег сте пе на и ни воа све сти на пла не ти. Д АО М У Д РА Ц А Посто је најмање два разлога зашто честит човек посматра небо: први је због лич не ра до зна ло сти, а дру ги је да би спо знао не бе ске за ко не и п р е ма њи ма ус а в р ша в а о св ој д у хов н и ж и в о т. У т р е н у т к у к а да св ој д у х у з д и г н е д о н ај в и ш и х г р а н и ц а, ч е с т и т ч о в е к п о с т а је м у д р а ц ш е н г р е н ( 圣人 ). Бу ду ћи да се у тек сту Про ме не Џо уа му драц спо ми ње 38 пу та, а по н ај в и ш е у д ê л у ко ји с е н аз ив а В ен а ц т е кс т а, аут о рк а ов ог р ад а је скло на да Про ме н у Џо уа на з о в е Ув о дом у м у д р о в ањ е, т ј. п риру чн иком ко ји пру жа ме то до ло ги ју са мо ства ра ња му дра ца. Нај леп ши опис му драца у Ко мен та ри ма про ме не је: Чо век с ве ли ким зна њем и вр ли ном уса гла ша ва сво ју мо рал ност с не бом и зе мљом, про све тљен је по пут Сунца и Месеца, ње го ве ак тив но сти су ускла ђе не с природним током време - н а, с р е ћу и нес р ећу пов ез ује с у т иц аје м д ухов а и б ож а нс т ав а. К ад а с е по к р еће п р е не б а, не б о не к р ш и њ е г о в а п р ед ск а з а њ а, к а д а с е по к р е ће на кон не ба, он по шту је при род ни ток вре ме на. С об зи ром на то да му се ни не бо не су прот ста вља, шта тек ре ћи о љу ди ма, шта тек ре ћи о ду хови ма и б о ж а н с т ви ма! [ 高 1998: 56]. Ма да нас ова ко леп опис на го ни да з а б о ра ви мо на р е ч и к а да сх в а т и мо зна че њ е, ја в љ а с е б о ја з а н да не ће мо ус пе т и д а од г о не т не мо св а зн ачењ а ов а ко ле пог и д у б о ког оп и с а ; и п а к в р е д и по к у ша т и: Чо в ек с а в е л и к и м зна њ ем и в р л и ном п ри к а з у је чо в е - ка ко ји је у пот пу но сти овла дао Да ом, ко ји је про бу ђен и про све тљен, а то је му драц. То је онај по је ди нац ко ји је са вр ше но оте ло вио мо рал не ба, зе мље и чо ве ка, тј. онај ко ји се са вр ше но сто пио у јед но с не бом и зе мљом. Он је до кра ја из у чио не бе ске по ја ве, зна ме ња и не бе ски за кон, и за то је он у по знат с п ро ме на ма С у н ца, Ме се ца и че т и ри г о д иш њ а доба, и науч ио је к а ко да х а р мо н и з у је св е св о је а к т и в но с т и с п ри р од н и м т о ко ви ма. О н п ри р од но и спон т а но п ри х в а т а с р ећ не окол но с т и, не оп и р е с е не с р е ћ и, а то је за то што он зна да су срећ не и не срећ не окол но сти ни шта дру го до спо љ а ш њ е м а н и ф е с т а ц и је п р о ме н а ене р г и ја јин а и ја нг а у космос у. Муд ра ц је у п уној мери ов лада о п р оме на ма не ба, т а ко да је њ е г о во по наша ње увек не по гре ши во, би ло да де ла пре или по сле не ба. Му драц је по с т и г а о нај ви ш и н и в о ег зи с т ен ц и је, ко ји у к и да г ра н и це ег а и ко смо с а. На тај на чин му драц je п р е в а зи ша о ог ра н и че њ а људ ске ег зи с т ен ц и је. У ком ун и к а ц и ји с д ру г и м љу д и ма он ис по љ а в а иск р е но с т и мо ра л но с т. О н а к у м у л и ра зна њ а о ко смо с у к а ко би о см и с л ио св о је ов о з е ма љ ске а к т и в - но сти у скла ду с ко смич ким де ша ва њи ма. Све што он го во ри, ми сли и ра ди у скла ду је с Да ом не ба. Овај опис му дра ца је у ве зи с пе том ли нијом хек са гра ма Ћи ен и ар хе ти пом зма ја ко ји ле ти не бом. Пре ма схват ању п р оф ес о р а Л и у Ђи н м и н г а [ 刘 19 98: 59], че т и ри к а р а к т е р а 合 (хе) ко ја но с е зна че њ е је д и н с т в а и ко ја с е по ја в љу ју у и з в ор ном к и не ском тек сту чи ји је пре вод дат у овом па су су та ко ђе се мо гу ту ма чи ти као прете ча ки не ског фи ло зоф ског кон цеп та не бо и чо век су јед но.

8 400 Зна њ а м у д р а ца с у св е о бух в атна и д у б о к а. С а зв е ж ђа, ко ја ви с е с не ба, г о в о р е о с р е ћ и и не с р е ћ и, а м у д ра ц и х си м б о л и ч к и п ри к а з у је хекс а г ра м и ма [ 高 1998: 405]. Древ ни му дра ци већ су сте кли бо га те уви де о не бе ск и м фе но ме н и ма. Пре ма по зи т и в ној и л и не г а т и вној си мб ол иц и т и х феноме на к реи ра л и су хек са г ра ме и о см и сл и л и њи хо в а зна че њ а. Му д ра ц је не ко ко па ж љи в о по сма т ра не б о и з е м љу, и з че г а п р о и з и ла зи њ е г о в о д у би н ско ра з у ме в а њ е с т в а ри и по ја в а. О н по с е д у је с а зна њ а о см р т и и ж и в о т у [ 高 1998: 386]. За што се ов де смрт на ла зи на пр вом ме сту, а не жи вот? Ова кав ре до след у на ве де ном ци та ту је у ве зи с при ци пом Проме не Џо уа да сва ки крај мо ра да во ди до но вог по врат ка на по че так, што се по себ но огле да у си м бол иц и и т екс т у хек са г ра ма број 32 Хен г (т ра ја ње). У Тек сту ту ма че ња хек са гра ма Хенг се ка же: Дао не ба и зе мље је вечит и бес кра јан... му драц је ис тра јан на свом пу ту и та ко ства ра по ре дак под не бом [ 高 1998: 224]. Је ди но му драц зна да се смрт и жи вот ве чи то сме њу ју, он зна да је Дао не ба и зе мље ве чит, и за то се он не пла ши ни да умре ни да жи ви, упра во за то што он зна да су смрт жи вот и веч ност синон им и. К ада нек а с т в а р и л и појав а одум р е, она с е т ра нс ф орм ише у д р у г у с т в а р и л и по ја ву. Конт ин уит е т у м и р а њ а и р а ђ а њ а с в и х би ћ а и ства ри је кон ти ну и тет веч но сти ко смо са. Му драц је већ пре ва зи шао грани цу смр ти и жи во та, сто пио се у јед но с ве чи тим ко смо сом. Ка да се у Пр о м е н и Џоуа ка же да он по зна је ду хо ве и бо жан ства ту се за пра во м и сл и да је он у по т п у но с т и спо знао т ра н сфор ма ц и је јина и ја нг а. Муд ра ц је сли чан не бу и зе мљи и сто га он ни кад не де лу је у су прот но сти с Да ом не ба и зе м ље. К а да де ла, он у век дела т ако да њег ове а кт и внос т и корис т е свим би ћи ма и ства ри ма под ка пом не бе ском, и за то он ни кад не гре ши, н и к а д а не п р е т е ру је у с т в а ри м а, у св ом с р ц у но си у н и в е р з а л н у љу б а в пре ма не бу, зе мљи, љу ди ма и свим би ћи ма. По слу шно сле ди за кон не бе - ске и зе маљ ске про ме не, и за то се у Про ме н и Џо уа ка же да ње га кра си у з ви ше н а м у д р о с т, у ч т ив о с т и пон изно с т, у звишен а поко рно с т небу и уч ти во пра ће ње зе мље [ 高 1998: 390]. К а да би в ла да р јед не з е м љ е био спре ман да кре не пу тем му дра ца, та да би цео ко смос укљу чу ју ћи зе мљу, не бо и це ло куп но дру штво имало неи зме рно вел ик у корис т од т ог а. У Текс т у т умачењ а 22. хексаг рама Би (украс) се ка же: Твр до и ме ко 10 с е п р е п л и ћу, с т в а ра ју ћ и не б е ске шар е. Ц и ви л и з о в а но с т и це р е мо н и је с т в а р а ју д ру ш т в е н и си с т е м. Вл а д а р посма т ра небе ске шаре к ако би ус т ановио ре до след вре мен ск и х п р о ме на; он по сма т ра људ ск у к ул т у ру к а ко би на п ра вио по р е да к под не б ом [ 高 1998: 172]. Уло г а и з а да т а к в ла да ра је да па ж љи в о по сма т ра де ша в а њ а у ко смо су и у људ ском све ту, ка ко би мо гао да уса гла ша ва раз вој људ ског д ру ш т в а с а з а х т е ви ма не б е ског Да оа. Вла да р ко ји по с е д у је мо ра л но с т и в р л и не м у д ра ца мо ћ и ће да ус по с т а ви ра в но т е ж у не ба, з е м љ е и ко смо с а и да трај но одр жа ва уз ви ше ну хар мо ни ју при ро де. На осно ву све га ово га, ви ди мо да и че стит чо век и му драц има ју веома по зит ив а н у т и цај на ко смо с и људ ск у з а јед н и ц у. К ако да онда уопш т е 10 Твр до је си но ним ја нг а, а ме ко ји н а. Ји н је п ас и вн а, ж е нс к а е н е рг ија кос м ос а, а јанг ак тив на и му шка енер ги ја ко смо са.

9 нап равимо ра з л и к у и з ме ђу че с т и т ог чо ве к а и м у д ра ца? И че с т и т чо век и м у д рац ов де на сле ђу ју од ко смо са че т и ри основ не вр л ине добротољубље, ле по т о љу бљ е, чо в е ко љу бљ е и п ра в до љу бљ е. И з т о г а ви д и мо да ра з л и к а и з ме ђу че с т и т ог чо в е к а и м у д ра ца н и је т а ко в е л и к а. И па к, че с т и т чо в ек је више ок р е н у т ов о з е м а љ ск и м п р о б ле м и м а, он је п р а к т и ч а н, в р е д а н, ис п ра в но де ла т а н, он је к ре а т и ва н у сфе ри ма т е ри ја л не ег зи с т ен ц и је. А ко би смо хте ли да га од ре ди мо кроз пре сек хек са гра ма, че стит чо век био би п р ед с т а в љ ен д ру г ом л и н ијом, а т о је л ин ија која си мб ол изује с ав ршеног чо ве ка у зе маљ ској, ма те ри јал ној сфе ри. Док је с дру ге стра не му драц усред сре ђен на не бо, он ви ше те жи ду хов ној му дро сти, ми стич ном и тана ном, јер је он ства ра лац и за штит ник ду хов не сфе ре. У пре се ку хек саг ра ма, м у д ра ц је си м б о л и з о в а н пе т ом л и н и јом, т о је по зи ц и ја са в р ше ног чо ве ка у ду хов ној сфе ри му дра ца ко ји је по стао јед но с ко смо сом. У по гле ду му дро сти, зна ња и духовности, че стит чо век не мо же сe по ре дити с му дра цем. У 10. по гла вљу пр вог де ла Вен ца тек ста ка же се: Та ква је Књи га про ме не, и зато мудрац проучава њену тајанственост и удубљује с е у нај т а на н и је [ 高 1998: 401]. Про ме н а Џо уа је оп и с а ла че т и ри в р л и- не м уд р ац а и о бјасн ил а к ако м уд р а ц, п р о у ч а в а ју ћ и н ај т а ја н с т в е н и је и нај та на ни је про ме не мо же да овла да нај све о бу хват ни јом му дро шћу. Муд р а ц је он ај ко ји р а з у ме косм и чк у е не рг ију, косм и чке ш ар е, косм и чке си м б о ле, с у ш т и н у ко см и ч к и х п р о ме на, у з р о ке на с т а н к а ко смо с а, т а ја н- с т ве но с т и т а на но с т ко смо са, ко см и ч к у све с т и ко см и ч ке з а ко не. Д ру г и м р еч има, м уд ра ц је онај коjи успев а да сх в ат и м ис т и чн у в рл ин у и дож иви п р о св е тљ е њ е сје д и њ а в а њ ем с ко смо с ом. Б Л А ГО Т ВОР НО СТ Х А Р МО Н И Ј Е Н Е БА И ЧО ВЕ К А 401 У овом по гла вљу раз ма тра ће се ка ко хар мо ни ја не ба ко смо са и чо - ве ка ути че на сва би ћа и ства ри. Под пој мо ви ма би ћа и ства ри ов де се ми сли на све што по сто ји, тј. на биљ ке, жи во ти ње и би ос фе ру као це лину. У овом си сте му, чо век игра уло гу по сред ни ка из ме ђу не ба и зе мље. Ов де по јам чо ве ка озна ча ва чо ве ка као по је дин ца али и чо ве ка као предс т а в н ик а ц елок у пн е људс ке з аједн иц е. Ко с мо с и л и н е б о и м а к и н е с ко т рад и ц и о на л но зна че ње не ба ка о п ре т ка чо ве ка, ко је ка о т а к во би ва основ чо ве ко вог мо ра ла и вр ли не и из вор ква ли те та чо веч но сти. К и не ск и м и с л и о ц и по че л и с у да п р о м и ш љ а ју о кон цеп т у је д и н с т в а не ба и чо ве к а још од п ре ћ и н ш ког пе ри о да 11. Не бо и чо век су јед но означа ва да се чо век сто пио с ко смо сом и при ро дом, а то по но во под ра зу мева да је од нос ко смо са и чо ве ка хар мо ни чан, а не не при ја тељ ски. Кроз ис т о ри ју, к и не ск и н а у ч н иц и с у в олел и п рир од у и б рин ул и о њ ој, н ис у же ле л и да екс пе ри мен т иш у с њом и да је веш т ачк и мењ ају. О н и су п рема п р и р од и одув е к о с ећ ал и с т р ахоп ош т ов ањ е и д ив љ ењ е. В ер ов а тн о и з раз ло га ова квог од но са пре ма при ро ди, ки не ска на у ка у од но су на запа дн у у зела је д руг и ра звојн и п рава ц, па, п рема оцен и нек и х запа дњака, 11 Пе ри од пре ди на сти је Ћин, пре 3. ве ка п. н. е, тј. пре пр вог ује ди ње ња Ки не.

10 402 ни је зна чај но на пре до ва ла у од но су на за пад ну на у ку, тј. на За па ду су је у гла в ном сма т ра л и з а о с т а лом и не ра з ви је ном. То је св е и з ра з ло г а ш т о к и не ск и на у ч н и ц и н и к а да н и с у т е ж и л и да к р о т е и о св а ја ју п ри р о д у, в ећ су сма тра ли да чо век и при ро да чи не ор ган ско је дин ство, са мим тим људ и т р еб а д а в ол е и ч ув ај у п р ир од у. М и рко Гас п ар и [G as p ar i 1986: 26 ] см а т р а д а с у п ри р о д а, чо в е ч а н с т в о и д ру ш т в о је д а н ме ђу п р о ж и м а ју ћ и кон т и н у у м, а он ову в р с т у кон т и н у у ма на зи в а пси хо - с оц ио -косм и чк и м п ар алел измом. Н акон ш т о чов ек о св ес т и пов ез ано с т и међуз ависно с т м и к р о - и ма к р о ко смо с а, он више н ик ада не ће мо ћ и да до зв о л и с е би да не о д г о в ор но по с т у па п р е ма не бу, з е м љи и сви м с т в а ри ма и би ћ и ма око с е б е. Ра в но т е ж а не ба и чо в е к а а фи р м и ше чо в е ко в о п ра в о у че с т в о в а њ а у п р о це с у к р е а ц и је и з ме ђу не ба и з е м љ е. У св ом р а д у, Га сп а ри г о в о ри о кључ ним пи та њи ма овог од но са, као што су: да ли чо век мо же да учес т ву је у п р о ц е с у в е ш т ачког м ењ ањ а п р ир од е, а д а п р и т ом е н е у т ич е нег а т и вно на хол ис т и чк у р а внот еж у сис т е ма не ба, з е м љ е и сви х би ћ а? Да ли се људ ска свест мо же уз ди ћи на ни во ко смич ке све сти оне свес т и ко ја чо в е к у омо г у ћ а в а да с е б е о с е ћ а де лом ко см и ч ке це л и не, т ј. св е - с т и ко ја чо ве к у п ру жа осе ћај ор г а н ског је д и н с т ва с п риродом и космосом? Да л и је чо в ек у мо г ућ но с т и да п р е в а зи ђе он т о ло ш к и д у а л и з а м и з ме ђу д ух а и мат ерије? О в ак ви м п ит ањима с е у данаш њ е в р еме д уби нск и бави еко с о фи ја, а о снов не п р е т по с т а в ке еко ло ш ке фи ло з о фи је [G a s pa r i 1992: 13] су: 1) цео свет тре ба да од ба ци за пад ни ан тро по цен три зам, те да га з а ме н и би о цен т ри ч но ш ћу и ко смо цен т ри ч но ш ћу, 2) да с е ок р е не до бр о - вољ ној по ни зно сти и скром но сти или дру гим ре чи ма до бро вољ ном одри ца њу, 3) т р е ба да по ш т у је ж и в о т и р а зно в р сно с т био сф ер е и да в ол и св о ју п ри р од н у с р е д и н у. С у ш т и н ск и гле да но, св е ов е п р е т по с т а в ке в ећ ви ше од два ми ле ни ју ма чи не је згро ки не ске фи ло зоф ске ми сли. Ме ђут и м, а г р е си вно с т з а па д не ц и ви л и з а ц и је и њ е не ок ру т не ме т о де на т е ра ле су чи тав свет да при хва ти го ре по ме ну ти ан тро по цен три зам, јер ко га не п ри х в а т и, су о ча в а с е с опа сно ш ћу су ко бљ а в а њ а са Западом, економск и м и рат ним прет ња ма за пад них си ла. К а ко и з гле да с а в р е ме на људ ск а ц и ви л и з а ц и ја? Њ е не в о ђе по на ша ју с е к а о да је чо в ек а п с о л у т н и в ла сн и к п ри р о де. Врх п и ра м и де п р е т ен зи ја з а па д не ц и ви л и з а ц и је ч и не гло ба л и з а ц и ја, ма т е ри ја л и с т и ч к а к ул т у ра и т ех но к ра т и ја. Кри з а ж и в о т не с р е д и не ко ја је а к т у е л на на це лој п ла не т и по с ле д и ца је з а па д не до м и на ц и је и а к т у е л ног к а п и т а л и с т и ч ког си с т е ма вред но сти. Чо ве чан ство пре те ра но уни шта ва при ро ду и ис цр пљу је прир од не р е с у р с е. У да на ш њ е в р е ме, св е в е ш т ач ке с т в а ри ко је је и з м и с л ио чов е к у гл а вном и м ају н ег ат и вно де јс т в о н а п р ир од у, п а и н а з д р ав љ е са мог чо ве ка. Злоупотреба природних ресурса, геоинжeњеринг вештачко м а н и п у л ис а њ е к л и мом, и н д у с т р и ја л и з а ц и ја, х иперу рб ан из ац ија и нуклеарне ката стро фе до ве ле су до озбиљ ног гу бит ка равнотеже природне сре ди не, до загађења и погоршања услова живота на планети. Природ не ка та стро фе су по ка за тељ да и пла не та Зе мља пружа отпор човеко - ви м не п ри р од н и м деј с т ви ма. Че с т е с ен з а ц и о на л и с т и ч ке п ри че о ско р ом сма к у све т а и судњем дан у су показат ељ да је људ ској ко лек т и в ној све с т и

11 403 ја сно да је чо ве чан ство кре ну ло стран пу ти цом. Осим то га, гло бал на опс ед н ут о с т м а т е р и ја л и з мом и кон з у ме р и з мом и з а з в а л а је де г р а д а ц и ју, о т у ђе њ е и оп р ед ме ћ и в а њ е људ ске с у ш т и не. Не с а в е сн и, не у ме р е н и конзу ме ри зам и ку по хо ли зам учи ни ли су да се на ша ле па мај ка Зе мља пре твори у ги гант ску кан ту за сме ће. Чак ни не бо ни је по ште ђе но, не го ко смичк и м п р ос т ра н с т ви ма око Зе м ље ле т е ве ш т ач к и са т ел ит и на д којима н ико не ма кон тро лу, ни кад се не зна ка да ће и ко ме па сти на гла ву! Са вре ме на људ ска цивилизација има застрашујуће ру жно ли це. По треб но је тре нут - но бу ђ е њ е и о св еш ћењ е: одг ов о рно с т з а з а ш т и т у п ри р о де з а д а т а к је и оба ве за сва ког по је д и н ца на п ла не т и. То је п и т а ње оп с т а н ка зе м ље и сви х би ћ а на з е м љи и, на ра в но, ис т о в р е ме но и п и т а њ е оп с т а н к а чо в е ча н с т в а. Л и де р и с а в р е ме не ц и в и л и з а ц и је в е о м а под с е ћ а ју н а н а д о буд ног змаја из хексаграма Ћиен. Они потпуно по гре шно схва та ју сво ју ко смичку од го вор ност, де ка дентни су и злоупо тре бља ва ју сво ју уло гу хар мо низа то ра и мо де ра то ра природе. Савреме на ци ви ли за ци ја с ли цем на до - буд ног зма ја је не з а си т а, ег о и с т и ч на, зна с а мо да на п р е д у је, а не зна кад да ста не и по ву че се ка ко се не би оти шло у крај ност. К а ко би се мо гла ис ко ри с т и т и м у д р о с т Про ме не Џо уа з ара д спасењ а и оп с т а н к а б олес не ц ив ил из ац ије? Д а л и Пр ом ен а Џоуа поз н аје т ајн у успе шног ре ша ва ња про бле ма за шти те жи вот не сре ди не? Да ли мно го - бр ој не и з р е ке по в е з а не с а че с т и т и м чо в е ком и м у д ра цем, о си м де к ла рат и в не вред но с т и и ма ју и п ра к т и ч н у у по т ре бљи вос т? Чо ве ко ва уло га н и је да пре ко мер но ис ко ри шћа ва и тро ши све што му је до ступ но у при ро ди, не го је ње го ва свр ха да по мог не свим жи вим би ћи ма да се ра ђа ју и да на пра ви хар мо ни чан по ре дак при ро де и ко смо са. У том сми слу по на шањ е в ла да ра је и з у з е т но в а ж но. По зна т и с а в р е ме н и ји ђи н г о лог, п р о фе с ор Џенг Ван генг [ 郑 1987: 66] ист иче концеп т ус аглашав ањ а неба и човек а у Промен и Џо уа. У Тек с т у си м б о ла 11. хек са г ра ма Та и, који п редс т ав љ а хар мо ни ју и на пре дак, ка же се: Вла дар с ме ром из вр ша ва при род ни закон, по ма же п ри р од н и м по ја в а ма да с е ма н и фе с т у ју, к а ко би в ла да о наро дом [ 高 1998: 113]. Уло га вла да ра јед не др жа ве би би ла да по шту је Дао не ба и зе м љ е, је р са мо т а к ви м с т авом и понашањ ем поспеш ује нормала н раз вој при ро де и свих би ћа ко ја се у њој ра ђа ју. Исто вре ме но, ова квим по на ша њем вла дар по спе шу је и ква ли те тан жи вот на ро да и бо љи так чита вог дру штва. Вла дар ко ји је ис пу њен љу ба вљу и бри гом пре ма при ро - ди и на ро ду ко јим вла да, у ста њу је да обез бе ди бо ље усло ве и на пре дак сво је др жа ве, ко ја вре ме ном постаје попут рајског врта. Стварање хармо - нич не др жа ве и све та то је по сао и оба ве за му дра ца, и за то је нај бо ље р е ше њ е да м у д ра ц бу де и з а бра н з а в ла да ра. Пр е по зна је мо да с у с т а в о ви о в ла да ру-м у д ра ц у ко ји с е и з но с е у Про ме н и Џо уа ве о ма бли ски са ставо ви ма П ла т она који смат ра да је врл ина в ладара м уд р о с т и да је најб ољ а др жа ва она у ко јој вла да ју филозофи односно мудраци. А какву ситуац и ју и м а мо у с а в р е ме ном св ет у? Вл ад а ри д р ж а в а с а в р е ме ног св е т а с у в е ћ и ном ко ру м п и ра н и, не мо ра л н и и де к а ден т н и на до буд н и зма је ви. Про у чавањем Промене Џоуа, уви ђа мо да је ово де ло пре пу но му дрос т и ко је на м мо г у по мо ћ и и у р е ша в а њу п р о бле ма на ру ше не ра в но т е же

12 404 и д и с х а р мон и је у п р и р о д и и д р у ш т ву. К в а л и т е т и које н аг л аш ав а ов о древ но дело зарад успостављања равнотеже у ко смо су, су пре све га скромност и уме ре ност у све му што ра ди мо. Чо ве чан ство је ду жно да те жи умер е но с т и у ко ри ш ће њу п ри р од н и х б о г ат с т а в а да к ле да на у ч и да ш т е д и. Те мом штед ње ба ви се 60. хек са грам Ђие, ко ји се пре во ди као еко но мичност, ште дљи вост и уме ре ност. 60. хек са грам Ђие ко ји сим бо ли зу је еко но мич ност, ште дљи вост и уме ре ност С ад р ж ај ов ог хе к с а г р а м а у ч и чо в е к а к а ко д а р а ц ион а лно корис т и п ри р од не р е с у р с е. За с а в р е ме ног чо в е к а в е о ма је ко ри сно да сх в а т и значе ње овог хек са гра ма и да се за ми сли над њим. Про ми шља њем овог хек с а г ра ма по с е б но би зна чај не у ви де мо гл и да с т ек н у в ла да ри д р ж а в а, ко ји би пре сту па ња на власт тре ба ло де таљ но да про у че и схва те ду бок у м уд р о с т ов ог хе кс аг р ам а. У Те кс т у т у м а че њ а ов ог хе к с а г р а м а с е каже: Умере но ш ћу не ба и зе м ље на с т а ју че т и ри г о д и ш ња до ба. Вла дар је еко но м и ча н и д и сц и п л и но в а н, не ра з ба ц у је с е д р ж а в н и м бла г ом и не ч и н и ш т е т у на ро д у [ 高 1998: 357]. Зах ваљујућ и у меренос т и неба и зем ље, до ла зи до нор мал не сме не про ле ћа, ле та, је се ни и зиме. Владар који обраћа па жњу на уме ре ност Да оа не ба и зе мље, опо на ша Дао не ба и зе мље и сâ м не г у је в р л и н у у ме р е но с т и, т а ко да не ра си па б ог атс т в о које п рипада др жа ви и на ро ду, не екс плоатише народ, нити исцрпљује природне ре - сур се. Текст хек са гра ма Ђие нас учи про це су сти ца ња све сти о штед њи ко ји и ма не ко л и ко с т а д и ју ма. Текс т ше с т и це на т р е ћем ме с т у 12 чо век ко ји не уме да ште ди, за то уз ди ше; не ма ште те [ 高 1998: 358] при ка зу је чо ве ка ко ји ни је еко но ми чан, али је већ по стао све стан ка ко му ова ло ша на ви к а с т в а ра т е ш ко ће у ж и в о т у, и з а т о њ е г ов у з да х по к а з у је да с е к а је, те да је спре ман да се про ме ни, та ко да је крај њи ко мен тар тек ста ове ли ни је да не ма ште те. Он је спре ман да од мах кре не с од ри ца њем од св о ји х ло ш и х на ви к а, т а ко да ће у бу д у ће да с е о с ло б о д и г у би т а к а ко ји с у њи хо в а по с ле д и ца. Текс т си м б о ла ше с т и це на че т в р т ом ме с т у 13 гов о ри: Вр л и на спо кој не ш т ед њ е д у хов н и на п р е да к [ 高 1998: 359]. Човек ко ји је во љан да жр тву је свој его и зам и жуд њу за по тро шњом, ко ји је спо ко ја н и м и ра н у д у ш и, и по т п у но х ла д но к р в а н п р е ма по с е до в а њу 12 Јин ли ни ја на тре ћем ме сту од о здо. 13 Јин ли ни ја на че твр том ме сту од о здо.

13 ма те ри јал них ства ри, је не ко ко је ус пео да се уз диг не на ви ши ду хов ни ни во и да по стиг не ста ње без же ља. Спрем ност на жр тво ва ње свог ега и св о ји х ж уд њи т у ма ч и с е к а о в р л и на. Сл и к а де в е т ке на пе т ом ме с т у 14 је чо век ко јем је за до вољ ство да ште ди, сре ћа, би ће на гра ђен у бу дућ но - сти [ 高 1998: 359]. Чо век ко ји ра до ште ди, је ве о ма сре ћан и че ка га нап р е да к и по с т и г н у ће у пе р спек т и ви. О в а л и н и ја на м с у г е ри ше да т р е ба а кт и вно д а ш т ед имо, је р ће н а м ш т ед њ а до не т и д у хов но з а до в ољ с т в о. Ако не ко во ди скро ман и ште дљив жи вот, вре ме ном ће има ти све ма ње п р о бле ма, т а ко ђе ће и ма т и м но г о ви ше с ло б од ног в р е ме на, ко је ће мо ћ и да по св е т и св о ме д у хов ном ус а в р ша в а њу. Вр е ме ном ће т а к а в по је д и на ц ви ше и це н и т и д у хов не в р еднос т и. По ру к у т ек с т а ов е л и н и је т р е б а д а ч у је це о с а в р е ме н и св е т. О в а по ру к а је и з у з е т но а к т у е л на у ов ом пе ри о - ду ка да се свет ска ци ви ли за ци ја су о ча ва с еко ном ском кри зом без пре - с е да на. Л и де ри сви х з е ма љ а св е т а т р е ба ло би да т ра же и н сп и ра ц и ју з а вла да ње др жа вом упра во у тек сту де вет ке на пе том ме сту! Онај ко не радо ш т е д и, су о ч и ће с е с по сле д и ца ма и с т а њем на до буд ног зма ја. Текс т си м б о ла ше с т и це на в р х у 15 ка же: Не во ли да ште ди, не сре ћа, за лу тао је у ћор со как [ 高 1998: 360]. Онај ко ни је спре ман да ште дљи во ко ри сти п ри р од на б о г ат с т в а, че к а г а не с р е ћ а у бу д ућ но с т и. О н н ије и з абра о н и пут че сти тог чо ве ка, ни пут му дра ца, већ је кре нуо пу тем ма лог чо века 16. За л у т а о је у ћор со к а к, д ру г и м ре ч и ма, он не ма и з ла з а, не до с т а т а к вр ли на штед ње и еко но мич но сти во ди га у пот пу ни мрак и про паст. Да л и с е и с а в р е ме но чо в е ча н с т в о на ла зи у с т а д и ју м у б е с п у ћ а си м- б о л и з о в а ног ји н л и н и јом на в р х у ов ог хек с а г ра ма? Н и је в а љ да да с е оно не тру ди да иде пу тем че сти тог чо ве ка или пу тем му дра ца? Ни је ваљ да да са вре мен чо век зна са мо за кон зу мер ство, а не за ни ма га ка ко да чу ва и не гу је при ро ду и сва дру га би ћа у њој? Ни је ваљ да до шло до то га да са вре ме ног чо ве к а з а н и ма са мо с т о ма ко у г а ђа ње, док је по т п у но за п у с т ио св о ју д у хов но с т? За м и с л и мо на т р е н у т а к к а да би д р ев н и м у д ра ц до ша о да по се ти са вре ме ни свет, шта би он та да по ми слио? Ко ли ко ду го би он ус пео да оп ста не у да на шњем све ту? Мо жда је раз лог што је да нас фило зо фи ја м р т в а, к а ко т в р д и Ст и вен Хо к и н г (St e p he n Haw k i ng), т ај ш т о су фи ло з о фи сх в а т и л и да ов а к а в св е т не ма бу д ућ но с т и, па у св о јој не мо ћ и да би ло шта про ме не, на кра ју су од у ста ли од фи ло зо фи ра ња?! ЗAКЉУЧAК 405 К а да по сма т ра мо к и не ск и к а ра к т е р 天 (тиeн) са зна че њем не бо ви д и мо њ е г о ву с л и ч но с т и по в е з а но с т с к а ра к т е р ом 大 (да) ве ли ки, ко ји уства ри из гле да као чо век с ра ши ре ним ру ка ма и но га ма, по пут Вит ру ви је в ог чо в е к а ко г а је Да Ви н ч и на ц р т а о у 15. в е к у. Ве л и к и чо в ек је к љу ч р е ше њ а з а г о не т ке к в а д ра т у р е к ру г а, њ е г о ве сав ршене мат ерија лне 14 Јанг ли ни ја на пе том ме сту од о здо. 15 Јин ли ни ја на вр ху хек са гра ма. 16 М ал и чо в ек у к и не ској фи ло з о фи ји по к а з у је не ког ко је з а о и б е з зн а њ а, н и ко г о ви ћ, као су прот ност че сти том чо ве ку.

14 406 и д у хов не п р о пор ц и је успе в а ју да на п ра в е х а р мо н и ју к ру г а и к в а д ра т а. Ис т о в р е ме но, и у к и не ској д р ев ној ко смо ло г и ји с е к а же: не б о је к ру г, а зе мља ква драт. Лао Це је сма трао да је не бо ве ли ко, зе мља ве ли ка, а и чо век је та ко ђе ве ли ки. Ве ли ки чо век, чи ја је гла ва спо је на с не бом (дак ле чо в ек ко ји је си н х р о н и з о в а н с не б ом) ч и н и г о р е по ме н у т и к а ра к т е р не ба, а не б о је на по че т к у ра з в о ја к и не ске фи ло з о ф ске м и с л и би ло в р - хов но бо жан ство и нај ста ри ји пре дак људ ског ро да. Шта све ово зна чи? Кроз про цес хар мо ни за ци је не ба и зе мље, чо век по ста је ве ли ки, тј. све - чо век, да кле Бог. Сл и ч но с т к и не ског к а р а к т е р а 大 (да ве ли ки ) и Ви тру ви је вог чо ве ка Кон цепт не бо и чо век су јед но у не што дру га чи јој фор ми по ја вљује се у Про ме н и Џо уа, те се мо же ре ћи да је он у об ја шње њу пе те ли ни је п р в ог хек с а г ра ма Ћ и ен у ви д у че т и ри је д и н с т в а ус т в а ри п р е т е ча ов ог кон цеп та. Ов де се је дин ство му дра ца тј. чо ве ка с ве ли ким зна њем и вр - ли ном и неба при ка зу је ни во ом ду хов ног раз во ја мудраца: он усаглашава своју моралност с небом и земљом, постигао је просветљење врхунску до бро ту и ду хов ни сјај по пут Сун ца и Ме се ца ко ји гре ју и опле мењу ју све љу де у ње го вој око ли ни, али и чи тав уни вер зум. Је дин ство не ба и чо в е к а м у д ра ца огле да с е и у с а в р ше ном о с е ћ а ју з а п ра ви т р е н у т а к к а да на с т у па с р е ћ а к а да т р е ба де ло в а т и, од но сно нес р ећ а к ада с е т р е - ба по ву ћ и и м и р о в а т и з а ра д пот оњег нап р е до в а њ а. Чо век ко ји с е у з д и г а о на д у ховн и н иво м у д ра ца са вр ше но је си н хро н и зо ва н с п риродн и м т оком вре ме на. За да так сва ког од нас је да да мо све од се бе, кре ћу ћи се пу тем че с т и т ог чо в е к а и м у д р аца, т е пок ушамо да с е у зд и гнемо до највиш и х висина одговор но сти за при ро ду, дру штво и чи та ву Васељену, и, на крају за са ме се бе.

15 407 Л И Т Е РА Т У РА 高, 亨. 周易大传今注. 济南 : 齐鲁书社,1998 (Гао, Хенг. С а в р е м е н о т у м а ч е њ е ко м е н т а р а Про ме не Џо уа. Из да вач ка ку ћа Ћи лу, Ђи нан 1998). 金, 景芳. 周易讲座. 桂林 : 广西师范大学出版社,2005 (Ђин, Ђинг фанг. Пр ед ав ањ а о Пр ом е - ни Џо уа. И з д а в ач к а к у ћ а Пе д а г о ш ког у н и в е р з и т е т а у Г у а н г с и ју, Г у и л и н ). 康, 学伟. 论 周易 的 天人合一 思想. 社会科学战线. Књ. 4 (2008): (Канг, Сју е веи. Ра з ма т р а њ е у че њ а Не б о и чо в ек с у једно у Пр омен и Џоуа, Ф р он т д р у ш т в ен и х н а у к а. Књ. 4 /2008/: 27 30). 刘, 金明. 日新之谓盛德, 生生之谓易 论 周易 天人合一 观中 天 与 人 的结合点. 周易研究. 3 (1998): (Лиу, Ђин минг. Свaкoднeвнo мeњaњe нaзивa сe нaпрeднoм в р л и нoм, не п р е к и д но р а ђ а њ е н а з и в а с е п р о ме ном Ра з м а т р а њ е по в е з а но с т и не - ба и чо ве ка у кон цеп ту не бо и чо век су јед но у Пр о м е н и Џо уа. Ис т р а ж и в а њ е Пр о м е н е Џо уа. св. 3 /1998/: 59 68). 谢, 宝笙. 周易智慧 宇宙的模型. 广州 : 花城出版社,2005 (Сјие, Ба о шенг. Му дрост Проме не Џо уа ко смич ки ма трикс. Из да вач ка ку ћа Град цве ћа, Гу анг џоу 2005). 曲, 文忠 ; 张忠 纪德洲. 论 周易 天人合一 的整体性思维方法. 莱阳农学院学报 ( 社会科学版 ). књ. 18, св. 1 (2006): (Ћу, Вен џунг; Џанг Џонг и Ђи Де џоу. Раз ма тра ње ме т о д о ло г и је хо л и с т и ч ког м и ш љ е њ а не б о и чо в е к с у јед но у П р о ме н и Џо у а. Ча с оп и с п о љ о п р и в р е д н о г и н с т и т у т а у Ла и ј у е н у /з а д р у ш т в е н е н а у ке /, Књ. 18, св. 1 /2006/: 63 66). 冯, 时. 中国古代的天文与人文. 北京 : 中国社会科学出版社,2006 (Фенг, Ш. Не б е с ке ш а р е и људ ска кул ту ра у древ ној Ки ни. Ки не ска из да вач ка ку ћа за дру штве не на у ке, Пе - кинг 2006). 郑, 万耕. 易传 天人观浅析. 孔子研究. књ. 1 (1987): (Џенг, Ван генг. Ана ли за концеп та не ба и чо ве ка у Ко мен та ри ма про ме не. Пр оуч ав ањ е Ко нф уч ија. Књ. 1, 1987: 62 66). 张, 汉. 略论 周易 天人合一之旨. 中华文化论坛. књ. 4 (1994): (Џанг, Хан. Раз ма трање свр хе уче ња не бо и чо век су јед но у Про ме ни Џо уа. Фо рум о ки не ској култ у р и. Књ. 4, 1994: 96 98). 李, 申. 什么叫 天人合一 资料与说明. 东方国际易学论坛. <ht t p:// w w w.g u o x u e.c o m / lw t j/ c o n t e nt / l i s h e n _ t r h y. ht m > (Ли, Шен. Шта зна чи кон цепт не бо и чо век су јед но ма те ри ја ли и об ја шње ња. Ори јен тал но - ин тер на ци о нал ни фо рум ји - ђ и н г о л о г и је ). Ga spa ri, Mir ko (1986 ). In di vi du a li zam i ho li zam u ki ne skoj fi lo zo fi ji. Kul tu re is to ka ča so - pis za fi lo zo fi ju, knji žev nost i umet nost is to ka. 9: G a s p a r i, M i r ko (19 9 2). E ko s o f i ja i a z ij s k a f i lo s o f i ja. K u l t u r e i s t o k a č a s o p i s z a f i l o z o f i j u, knji žev nost i umet nost is to ka, knj. 32: