EKSPRES/ BRIFING 3 PRITISAK NEDELJE 6 dobrih razloga da sačuvate 69. broj Četvrtak, 10. avgust Skupa suša Suša je osakatila ovogodišnju poljoprivrednu

Transcription

1 NEDELJNI 120 din. 18. AVGUST 2017; BROJ 69; GODINA II; CG 1,5 ; BiH 3 KM; IZLAZI PETKOM Neočekivani intervju: Jelena Milić Da sam Vučić, nikada ne bih priznala Kosovo Dok ga ne priznaju sve zemlje Evropske unije GOVORE I PIŠU EVA RAS, ZORAN ĆIRIĆ, NEBOJŠA JEVRIĆ, GORAN GRBOVIĆ, DUŠKO MATKOVIĆ, LJILJANA SMAJLOVIĆ, IVANA MILORADOVIĆ OBEZVREĐENI GIGANT: Farmako-mafija ucenjuje državu i Galeniku Zašto pojedini veletrgovci imaju nenormalne rabate kad nabavljaju lekove

2 EKSPRES/ BRIFING 3 PRITISAK NEDELJE 6 dobrih razloga da sačuvate 69. broj Četvrtak, 10. avgust Skupa suša Suša je osakatila ovogodišnju poljoprivrednu proizvodnju, a šteta se već procenjuje na oko milijardu dolara. Procena stručnjaka je da je suša umanjila rod za oko 20 odsto u odnosu na prosečnu godinu, odnosno 30 odsto kada se upoređuje sa prošlom, inače rekordnom godinom. Najviše je pogođen rod kukuruza, koji čini oko jedne četvrtine ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ponedeljak, 14. avgust PIŠE IVAN CVEJIĆ intervjui Jelena Milić Gde je Beograd na vodi da ima stav o Kosovu? Ubiše se demonstrirajući za vladavinu prava. Šta, kao hoćeš vladavinu prava i EU, a nećeš da imaš stav o Kosovu? Mislim da te ljude drma stokholmski sindrom od Vučka ili od Vučića, i oni ne mogu da izađu iz toga. To je vrlo neodgovorno Eva Ras Kada je dospela na crnu listu i reditelji je nisu angažovali, Eva je pomislila da bi mo gla da po č ne da pi še jer to mo že da ra di sa ma, a sve što se na pi še kad-tad bi mo glo i da se obja vi. Ta ko sa te ra na u ćo šak, po če la je da se bavi i pi sa njem i slikanjem Kraj carinskog rata Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede vratilo je na stari nivo (12 evra) taksu za kontrolu voća i povrća iz uvoza, čime je okončana jednonedeljna ca rin ska kri za. Spor na ta k sa je bi la uve ća na čak 22 pu ta, zbog čega su protestovale Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, upućujući zahtev i Evropskoj komisiji da izvrši pritisak na Hrvatsku da poštuje međunarodne trgovinske propise. Zagreb je povisio takse, uz obrazloženje da time štiti hrvatske proizvođače, koji su izloženi oštroj konkurenciji iz regiona. Pe tak, 11. avgust Uto rak, 15. avgust teme DS ošte tio Galeniku za 60 mi lio na evra Ga le ni ka je još s ku ban skim Centrom za molekularnu imunologiju potpisala ugovor o otkrivanju poslovnih tajni, na kon če ga je tre ba lo da se pot pi še i komercijalni ugovor o proizvodnji vakcine CIMAvax u Srbiji. Direktorka Agencije za registraciju lekova Tatjana Šipetić kubanskoj vakcini zabranila je registraciju Cena dobrodošlice Kakvi su efekti subvencija investitorima, da li su zaista doprinele smanjenju nezaposlenosti, kada i kako će se državi vratiti uloženo, hoće li stranci koji su dobili subvencije napustiti Srbiju čim prestanu da ih dobijaju Brod Split Sreski je vrisnuo, bacio akten-tašnu iz koje su se razleteli novi rukopisi, pesme o Titu koje je od početka njegovog bolova nja do da na smr ti pi sao, i - sko čio u reku. Ni je mu se vi še živelo Zla to u pesku Ivani Španović se u Londonu desio peh, koji ju je koštao titule svetske šampionke, ali zbog toga nije klonula, već je najavila da će nastaviti da se bori za zlato već na prvom sledećem velikom takmičenju. Njen posled nji skok izgle da da je bio do vo ljan za pr vo me sto, ali ispos ta vi lo se da se nalepnica sa takmičarskim brojem otkačila pri doskoku i utisnula u pe sak i ta ko skra ti la Iva nin let, zbog če ga je osta la bez ijed ne me dalje. Pra vi la su stro ga i va že za sve dok ne bu du pro me nje na, a po sle Ivaninog slučaja moguće je i to. Deca 1 Najmanje 60 dece umrlo je u bolnici u gradu Gorakpur u Indiji, po svemu sudeći zbog nedovoljnih zaliha kiseonika u bolnici. Roditelji su za tragediju optužili zdravstvene vlasti, jer su dopustile da zalihe kiseonika budu potrošene zbog čega su deca bila ugrožena. Sa druge strane, gradske vlasti odbacuju te optužbe, tvrde da nestašica kiseonika nije uzrokovala tragediju, a čitav slučaj ispituje policija. Bolnica u indijskom gradu duguje oko dolara kompaniji koja je snabdeva kiseonikom. Subota, 12. avgust Air Berlin kaputt Er Berlin, druga najveća nemačka avio-kompanija, podnela je zahtev za stečaj, jer je najveći akcionar Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata obustavio njeno finansiranje. Vlada je izdvojila paket od 150 miliona evra da bi kompanija mogla da funkcioniše u naredna tri meseca i da zaposlenih nastavi da radi, dok se bude tražilo rešenje za Er Berlin. Mediji pominju da je za preuzimanje Er Berlina zainteresovana Lufthansa. Impresum Izdavač Publisher d.o.o., Telefoni , Mail Adresa Beogradska 39, Beograd Direktor i glavni i odgovorni urednik Ivan Cvejić Zamenik gl. i odg. urednika Rade Jerinić Pomoćnici gl. i odg. urednika Ljiljana Keković Marko R. Petrović Redakcija Ivan Radovanović, Đoko Kesić, Dragana Milenković, Mirjana Mitrović, Nataša Anđelković Brana Parović, Vanja Marinović Urednik fotografije Nemanja Jovanović Ukra di i spa vaj mirno Specijalni sud u Beogradu zbog primanja mita osudio je Stevana Dželatovića, bivšeg v.d. direktora Resavice, na zatvo r sku ka znu od dve i po go di ne za tvora i praktično ga amnestirao za brojna krivična dela u javnom preduzeću gde je vi še od dve go di ne bio pr vi čovek Štampani tiraž Kolumnisti i saradnici Svetislav Basara, Vidosav Stevanović, Maja Uzelac, Goran Grbović, Ivana Miloradović, Olivera Milenković, Duška Jovanić Portal Marketing Ivana Grujić Štampa Rotografika d.o.o. Subotica Deca 2 Ni 14 godina nije bilo dovoljno da budu otkrivene ubice Pantelije Dakića i Ivana Jovovića, dečaka iz Goraždevca na Kosovu, koji su ubijeni iz automatskog oružja dok su se kupali u reci Bistrici. Pomen nevinim žrtvama održan je u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu, pred članovima porodica ubijenih i meštanima. U Goraždevcu danas živi oko 700 ljudi, tri puta manje nego pre bombardovanja godine. Nedelja, 13. avgust Sre da, 16. avgust U visokom društvu Univerzitet u Beogradu i ove godine je jedan od 300 najboljih svetskih univerziteta, po Šangajskoj listi koja ih rangira još od godine. Svrstan iz me đu 200. i 300. me sta na li sti od uku p no 500 uni ve r zi te ta, Beogradski univerzitet jedina je visokoškolska ustanova iz regiona koja je rangirana u ovo visoko društvo. Na Šangajsku listu prvi put je uvršten go di ne i od ta da je sva ke go di ne u dru štvu 500 na j bo ljih. ISPIT PRAVOVERNOSTI Ako se ne što drastično ne promeni prekidu saradnje unosi zabulte tolerancije prema bilo ka tadašnjim DSS-om Vojislava portalima samo koji minut po or ga ni zo va nja uli č nih pro te iste vrednosti, iako odluka o koja će vijoriti zastavom nu poređenje današnjeg DS-a sa mrežama i u komentarima na sti dlji vo na ja vio i mo gu ć nost u međuvremenu, nu u celokupno opoziciono biračko telo. Druga strana, me Da li to zna či i sa ni tar ni ko r Ipak, na ovoj li ni ji ve ro Jankovićevog pokreta da pre da ti me že li da pre du pre di krikvom kontaktu sa vlastima. Koštunice teško izvesti. sle objavljivanja saopštenja sta na je sen, izgle da lo je kao opozicija neće nastupiti u jednom đutim, ne daje partnerima nadu don prema institucijama, još vatno će se profilisati istinske kida saradnju sa DS-om. ti ke da je DS isu vi še eta bli rana fron tu pro tiv SNS-a na predstojećim beogradskim izborima. To proi sti če iz odlu ke Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića da prekine planiranje izbornog nastupa sa Demokratskom strankom, zbog najave Dragana Šutanovca da će predsedniku Srbije Vučiću formalno predložiti promene Ustava Srbije. Sporna je, dakle, posredna ili neposredna saradnja sa vlašću SNS-a, za koju je Jankovićev Pokret optužio demokrate. Ove dve grupacije izašle su iz aprilskih predsedničkih izbora kao ubedljivo najjača snaga u opoziciji, budući da je Janković, uz podršku DS-a, osvojio 16 odsto glasova. Ostatak opo zi cio ne sce ne ni po tom merenju, niti po rezultatima na ranijim izborima ne može se svr sta ti u krug onih od ko jih zavisi da li će jedinstvo opozicije biti ostvareno ili neće. Razlaz partnera može na prvi pogled biti taktički, tj. ograničen samo na izborni nastup. To, donekle, sugeriše ili priželjkuje DS kada kaže da sa Pokretom Saše Jankovića deli da bi ru ka po no vo mo gla bi ti pružena: Beskrajne političke kombinatorike moraju biti zamenjene čvrstim i principijelnim stavovima u koje se građani Srbije uvek mogu pouzdati. Ni ko ne ma pra vo da se ko c ka njihovim poverenjem, kaže Sa ša Jan ko vić. I ovom pri likom, lider Pokreta slobodnih gra đa na že li da ka že da je rezultat na predsedničkim izborima isključivo njegov politički kapital. Raskid među najvećima na stao je već na sa mom po čet ku dis ku si je o to me da li je za dobar rezultat opozicije u Beogradu uopšte potrebno njeno ukrupnjavanje ili je bolja taktika ići u više kolona. Pokret Sa še Jan ko vi ća je već u ranoj fazi obesmislio tu diskusi ju, ali je otvo rio vra ta za novu te mu. Pre sve ga - ko je prava opozicija i istinski borac pro tiv Vu či ća, a ko je spre man za kolaboraciju i na toj liniji svrstavanja već počinju. Jankovićev Pokret nagoveštava da će se sta vi ti na če lo, ili da će bar bi ti pre te n dent na vođstvo neke buduće grupacije, nije vidljivo. Mada, najavu DS-a da će formalno predložiti promene Ustava, kroz institucije, već je proglasio neposrednom ili posrednom saradnjom sa vla šću SNS-a. Deluje da je opozicija u ovom momentu na raskrsnici na kojoj će se izdvojiti legalisti i radikali. U očima Jankovićevog Pokreta slobodnih građa na, DS je već preu ze la pr vu etiketu. Ovakva podela već budi asocijacije na devedesete i na pe riod od mah po sle 5. ok tobra go di ne, ma ko li ko je opozicione kolone uoči izbo ra u Beo gra du. One se neće praviti na programskoj ili ideološkoj osnovi, izvesno je da je sa da za to ka sno, već na međusobnom odmeravanju da li ste nekim potezom makar nagovestili saradnju sa Vučićem, ili ste ostali pravoverni. Ovo ši ro ko otva ra vra ta za međusobno drukanje, namenjeno opozicionoj političkoj javnos ti, od ko je će se tra ži ti da pre su di ko je pra vi, a ko lažni opozicionar. U stvari, to je već počelo na društvenim Jan ko vić će ovim po tezom na sto ja ti da oču va, pa i da po ve ća gla sa č ki ka pi tal koji je ste kao u apri lu. Pi ta nje za nje go ve pri sta li ce je, među tim, da li će u to me uspeti bez gla so va DS-a i bez njene or ga ni za cio ne po mo ći. Pita nje za pri sta li ce DS-a je da li će se ose ća ti udob no uko li ko nji ho va opo zi cio na pra vo ve r nost bu de sta vlje na pod znak pi ta nja i da li će zbog to ga biti spre m ni da pro me ne ta bor i gla sa ju za ne kog dru gog. Lider nji ho ve par ti je je pri li č no par ti ja i da mo že da ko n ku ri še no va j li ja ma na po li ti č koj sce ni, ko ji mno go la k še po sežu za uli com. I pre ne go što je na ja vljen razlaz Jankovićevog PSG-a i DS-a, prilično obeshrabrujuće su na opoziciju delovale prognoze Srđana Bogosavljevi ća u ve zi sa nje nim izgle dima na predstojećim beogradskim izbo ri ma. Mno go pre nego što se i do šlo do ko n kre t nih dogovora opozicije, a posebno oko personalnih rešenja, koja su tradicionalno teško premostiva prepreka za saradnju. Ko će bi ti vo đa izbor ne li ste, a ko glavni govornik na uličnim demonstracijama, ovde je i danas važnije i osetljivije pitanje nego spisak poslova koje treba uraditi odmah po dolasku na vla st. Do tog spis ka (spiskova) opozicija još nije došla. U ovom mo men tu na nje mu je samo jedna stavka, sarađuje te li sa Vu či ćem ili ne. I ona će očigledno važiti kao jedini, ili makar kao najvažniji kriterijum vaše politike. O ostalim politikama za sada se malo govo ri. Da li ih uo p šte ima? Izgleda da je opozicija u ovom momentu na raskrsnici na kojoj će se izdvojiti legalisti i radikali. U očima Jankovićevog Pokreta slobodnih građana, DS je već preuzela prvu etiketu Copyright - all rights reserved

3 5 POVRATAK U BUDUĆNOST Ne bri ni te, ni smo više na mo ru. Vrati li se, ži vi. Do duše, ja sam na vu kao upa lu uha, i Aljo ši se usput ka ki lo, pa pi ški lo, pa je ku kao za se n dvi če, a Olja re kla - je st, pa da nam se opet uke njaš - ali, ne ka ko mi se či ni da je bolje da o to me vi še ne pri čam. Izvu kao se i Re lja, koji je to kom tog du ga č kog po vra t ka pi tao Olju za što se stal no, na pred njem se di štu, sa vi ja i te gli. I le po mu obja sni la da je bo li ki č ma, a on njoj, još lep še, da joj je ki č ma mo žda za sta re la. Par ki lo me ta ra sam branio vo lan i pe da le od nje nih po ku ša ja da nas skre ne sa stra ne, zau sta vi, i ko na č no ga ro k ne. Že n sko: Zau sta vi! Zau sta vi da ga sre dim!, je dan je od na j go rih zvu ko va ko je mo že te da ču je te to kom vo žnje. Za to što je ozbi ljan. Ja, ge ne ral no ni sam imao ubi la č kih na me ra, osim ka da nas je, dok smo još bi li u Gr č koj, je dan dan po se ti la Jo va na, mo je na j sta ri je de te, sve sa deč kom i psom. I taj pas, a zo ve mo ga Lu di Đo r đe, i po Olji nom mi šlje nju ima na j lep še oči na sve tu, e taj vam se ispi šao baš na moj kre vet, va lj da pro te stu jući što smo na ve če ru odve li sa mo Jo va nu i de č ka, a ne i nje ga. I uo p šte ni sam po mi šljao da ga ubi jem, ali je sam da u po vra t ku svra ti mo do Svi la j n ca, do na šeg dru ga Pe ki ja i nje go vog Pri rod nja č kog cen tra, te da mu, sa svim sve ča no, uru čim ma li po klon. Oba le pa oka Lu dog Đo r đa. Po sle, ka da smo se vra ti li, upi ša ni, be sni, la ko bo le sni, i pre sre ć ni što smo po no vo u Beo gra du, mor ska eki pa se oku pi la na ro đe n da nu još jed nog de teta - pa me t ne mo je So fi je, ko ja je od mor pro ve la u Rimu, gde će sle de ći put mo ći sa mo ako po ve de svu bra ću i se stre, a bo ga mi i pse. Po go to vo što se usudi la da pri me ti ka ko su kli n ci fi ni, što čak ni oni nisu mo gli da pri hva te. Aljo ša joj je re kao: Svi to misle dok nam ne vi de so bu. I svi su cr kli od sme ha osim me ne. I to vam je to. Le to va nje - go to vo. Mo žda će još sa mo Mi ki da po ša lje de man ti no vi na ma, bar mi je ta ko na ja vio, ali ja ne što ra ču nam da će ga mr ze ti, a i te ško da će ima ti vre me na, kli n ci su sa da u nje go voj sme ni, što mi iza zi va osmeh za ko ji bi mno gi re kli da je pa kos tan. Uos ta lom, šta ko ima da se bu ni, pa ni on, ili ja, ka da smo još i le po pro šli. Ne ki ma je, vi dim u no vi na ma, ek splo di ra la plin ska bo ca u ša to ru, a Ta ma ra je na Mlje tu, u ka m pu, spa ko va la sve stva ri i ključ od ko la za jed no sa nji ma, pa je par da na, u kosti mu, če ka la re ze r v ni, što je ni šta dru go ne go do kaz sta re Spa ji ne te ze da je le to va nje i glu po i opa sno. Pa po sle ti ka ži da nas oni, odo zgo, ne gle da ju, i još nam i smi sle po ne ku zvr č ku. Ali ipak ni je bio u pra vu mu dri Spa ja. Tre ba le tova ti ka da ma lo bo lje ra z mi sliš. Gde bi nam se, ina če, de ša va la to li ka go mi la glu pos ti, o ko joj po sle mo žemo do mi le vo lje da pri ča mo i pi še mo, a još nam se i to li ki svet sla t ko sme je. Mi slim, stvar no, ja se ni g de ni sam ose ćao ta ko idio t ski i ni ka da vi še lju di ni je bi lo sre ć no zbog moje mi ze ri je. Gde si bio na mo ru? U je be noj Gr č koj. Aha ha ha. A da ga pi tam šta se sme je, ne bi znao da mi kaže, osim, ve ro vat no, da ta ko izgle dam. Kao ne ko ko je le to vao u mo r skoj fi li ja li Ri to pe ka, u ko ji ću ovih da na da odem da vi dim za što me pro ga nja. Mo žda zbog mo je ba be, po koj joj du ši, ko ja se ma ja go di ne pro bu di la usred no ći, u ku ći na Pa ši nom br du, i kre nu la da ur la na mog de du da krenu, što je, si gu ran sam, li či lo na ono Olji no: Zau stavi, sa mo u opo zi tu. Kre ni, od mah da si kre nuo!, ur la la je ba ba, zgra bi la i de cu, po ku pi la ne što stva ri i izle te la na uli cu. I spi či li su se sme de re v skim dru mom i zau stavi li tek u Ri to pe ku. Po sle, ka da su se vra ti li u Beo grad, ku će vi še ni je bi lo, sa mo ve li ka ru pa. Slu pa li je sa ve zni ci, u bo m bar do va nju, sa mo par sa ti po sle ba bi ne hi ste ri je. I sada, ka da do đem u Ri to pek, otvo re no ću da ga pi tam: Što ni si, a i ona bi pri sta la, zbog za hval nos ti, s oproštenjem, jebo moju babu, nego sada našao mene. I le po je moj ća le pri čao. Ga d no se lo Glupi avgust 3 PIŠE IVAN RADOVANOVIĆ Treba letovati kada malo bolje razmisliš. Gde bi nam se, inače, dešavala tolika gomila gluposti, o kojoj posle možemo do mile volje da pričamo i pišemo, a još nam se i toliki svet slatko smeje Kad sedneš preko puta Jelene Milić, imaš osećaj da se diš pre ko puta holograma. Deluje nekako digitalno. Kao avatar. Često koristi engleske reči i izra ze, pa sve to sku pa ne kako pojačava image koji vidiš. Šta očekuješ u tom trenutku? U najma nju ru ku da ćeš pro ći kao Vedrana Rudan ili Marko Vidojković kod Milomira Marića. Od sudara s njom, istine radi, Vedrane Rudan ne ma baš mno go na sr p skim TV ekranima. Naš prekodrinski gen nam sugeriše da je takva sudbina ovog in te r vjua. Na kon dva sata i malo više razgovora, shvatiš da Jelenu Milić u stvari nikada niko ni je sa slu šao do kra ja. S njom je vr lo la ko ne slo ži ti se u ve ći ni sta vo va, ali joj se ne mo že ospo riti konzistentnost u razmišljanju. Postojan track record, kako voli da kaže. Omražena, kakva jeste u većem delu srpskog javnog mnjenja, u bi lo kom jav nom na stu pu re t ko ka da bi sti gla do pe tog minu ta ili pe tog pi ta nja a da se ne uhvati u klinč sa sagovornikom. Problem je podjednako na obe stra ne. Oso ba ko ja u istom sta nu može da pomiri prirode dve mačke i jed nog psa ne ma baš mno go tolerancije za sagovornike koji nisu baš njen cup of tea. Na TV-u je deklamovao voditelj Si-En-Ena. Ka že da sa mo to gle da. Ako je suditi po biblioteci koju ima, čini se da mno go vi še či ta. Od me moara kra lja Ni ko le do knji ge o MI6. Jed no od ova dva ni ka ko ne ide s predstavom javnosti o Jeleni Milić. Ako bi smo sad mo ra li da ti svoj sud na te mu da li je Je le na Mi lić strani špijun, odgovor bi bio negativan. Nije nas kupila svojom pričom, niti preobratila u drugo vjeruju, odgovor se krije - verovali ili ne - upra vo u tim knji ga ma. Malo je tu bi lo poe zi je, a svi do bri špiju ni su bi li pe sni ci ili su vo le li pesme. Ne ma pe sni ka bez ma šte ni dobrog špijuna. Dakle, šta je Jelena Milić? Ukratko, ona je vernik. Ve ru je u to što pri ča i dr ži se to ga. S tim možete zasigurno računati. I tako je razgovor krenuo. Šta zna či NA TO pa kt i ko ji su benefiti pristupanja jednom takvom vojnom savezu? - Vrlo je eksplicitno u samim osnivačkim aktima rečeno koje su to tekovine: demokratija, slobodno tržište, individualne slobode, bezbednost i slobode građana članica. Tokom godina, NATO se sve vreme transformisao i prilagođavao novim geopolitičkim okolnosti ma, ta ko da pri ča o to me ka ko je NATO prevaziđen ne pije vodu. U 21. ve ku, NA TO je, po mom mi šljenju, moderniji nego ikada. Ono što ma lo lju di zna u Sr bi ji, a bojim se i zva ni č ni ka, je ste da je NA TO na sa mi tu u Va r ša vi, gde sam imala priliku da budem, usvojio sajber, dakle informatički prostor, kao če tvr ti do men ra ta. Ono što su do sa da bi li vo da, ze mlja i vazduh, kao tri klasična domena u kojima se ratovalo, sada, ako vas neko napadne i u sajber-prosto ru, i ako ste ze mlja čla ni ca NA TO-a, imate mogućnost da okinete ču ve ni član pet. Mi slim da je za jugoistočnu Evropu, pa i za celu Evropu, najbolja vest koja je došla i go di ne ula zak Crne Go re u NA TO, a ja ko do bra vest je spremnost makedonske vlade na kompromise zarad ubrzanog ula ska u NA TO. Sr bi ja ima IP AP, doduše. Šta dobija prosečan građanin Srbi je od član stva u NA TO? - Nije to baš tako jednostavno ni izmeriti ni odgovoriti. Ja sam protivnik toga da se javnost laže, ne mo ra da se uđe u NA TO da bi se ušlo u Evro p sku uni ju. Da li je to naš put? - Sada su se geopolitičke okolnosti toliko promenile da sam ja savetovala kolegama u Crnoj Gori ko ji ni su ima li stav o NA TO članstvu, ali su bi li uklju če ni u evro p ske integracije, da je trenutno toliki pritisak Rusije nedemokratski, a i destabilizujući, da se ulaskom u NA TO ku pu je vre me za nastavak reformskih procesa koji prate proces evropskih integra ci ja. Ali to i da lje ni je uslov. Pogledajte koliko su duboko integrisane Švedska, Austrija i Finska, koliko jaku saradnju imaju s NA TO, tu se vi še i ne zna gra ni ca, osim čla na pet. Znači, to je neka vrsta kišobrana ka evropskim integracijama? - Iz me đu osta log, ali ne kao uslov. Ali zbog novonastalih geopolitičkih okolnosti i zbog sve uticajnije i agresivnije Rusije, kojoj definitivno nije namera da stabilizuje i demokratizuje Balkan, izme đu osta log i to. Od koga je Srbija najviše bezbednosno ugrožena? - Tu se sa da vra ća mo na pi tanje zašto treba podržati dijalog s Kosovom. Je smo mi pred ra tom ne kim? - Je dan od ra zlo ga što je CE AS podržao dijalog o Kosovu jeste to što je on po tre ban, za to što Srbiji neupitno predstoji ili značajna izmena ili usvajanje novih strateških i doktrinarnih dokumenata. U najgorem slučaju, mi sma tra mo da tre ba da se otvo ri, i to što ra ni je - to bo lje, po gla vlje 31, koje će pokazati i očekivanja evropskih partnera da Srbija usaglasi i svoju nacionalnu strategiju bezbednosti s politikama EU, sa onim šta Bri sel vi di kao glo balne pretnje i izazove. Prošle godine je Evropska unija predstavila svoju novu globalnu strategiju bezbed nos ti, NA TO je na sa mi tu u Varšavi predstavio kako on vidi šta su glavni bezbednosni problemi i izazovi. Rusija je neupitno bezbednosni i odbrambeni izazov. I po tom pi ta nju iz me đu EU i NA TO postoji konsenzus? - Apsolutno. Bitno je da Srbija normalizuje odnose s Kosovom da bi mo gla da, ako već ula zi u proces izmene strateških i doktrinarnih dokumenata, to uradi na jedan način koji odgovara interesi ma svih gra đa na Sr bi je, a to je da se zaista prepoznaju pravi bezbednosni i odbrambeni izazovi, i to po stepenu verovatnoće deša va nja i po ono me ka kvu bi štetu eventualno izazvali. Formalno je Kosovo najveća bezbednosna pre t nja Sr bi ji. Ja ne bih re kla da je to ta ko. Sr bi ji je po mom mišljenju najveća bezbednosna pretnja to što nema reformisan sistem bezbednosni, konsolidovan, i što ne postoji demokratski nadzor nad njim. Ka ko NA TO gle da na to što Vulin odla zi u Ru si ju, što nam migo vi do la ze pa ne do la ze, da li je u pitanju humanitarni centar ili ne što dru go? Da li su to si g na li ili incidenti? - Pre sve ga, to je do kaz da Srbija nema strategiju spoljne politike, što je bezbednosno problematično i kontraproduktivno čak sa aspekta evropskih integracija. Centar za evroatlantske studije sma tra da pro ces evro p skih inte gra ci ja sam po se bi, i odlu ka da se u nje ga uđe, ia ko se ka že da je to glavni strateški prioritet Srbije, ne mogu da zamene strategiju spoljne politike. Spoljna politika je mno go vi še od to ga. To je je dan si g nal. Dru gi je da ne ma ni na cionalne strategije bezbednosti, koja bi u stva ri tre ba lo da se pi še kada se usvoji nacionalna strategija spoljne politike. U Srbiji je nastavak zaista uspostavljanja vladavine prava nemoguće uraditi dok ne zna te šta se de ša va s Kosovom. Što se tiče vladavine prava, dok ne zna te do ko je gra nice vam deluju zakoni i institucije, Ustavni sud može vrlo lako, kada bi ga ne ko pu stio da o to me odluču je, da ka že da je Bri se l ski sporazum neustavan. Država treba da ima do bar i re le van tan Ustavni sud. Teritorijalno i organizaciono ustrojstvo sudova je nešto što se isklju či vo po na šem Ustavu reguliše Ustavom, a ne Briselskim sporazumom, koji čak nije ni izvor međunarodnog prava. Oni su takođe primer onoga što ja mi slim da je pot pu na feu dalizacija ministarstava u Srbiji i podela resora. Svako ministarstvo ima svoj odsek za evrointegracije, svako vodi svoju saradnju sa Amerikancima, aplicira za svoje projekte sa EU koji ne moraju nužno da bu du i ko he ren t ni, i to pokazuje da zemlja nije ozbiljna, čak ni dr žav ni vrh. Su šti na im je opsta nak na vla sti, što vi še ek sploatacije državnih resursa kroz javna preduzeća, kroz netransparentne jav ne na ba v ke, ta ko da i oni koji sada kažu pitanje Kosova je pitanje Vučićevo... ne, to je pitanje produžetka evropskih integracija. Da li sma tra te da tre ba svi da učestvuju u tom dijalogu? - Apsolutno. Produžetak evropskih integracija bi podrazumevao i više transparentnosti u javnim nabavkama, otvorilo bi se konačno sada već i pitanje reforme javnih i državnih preduzeća, smanjila bi se mogućnost partokratije, tako da je dijalog o Kosovu unutar Srbije i te kako potreban, i nikako nije samo Vučićeva ili Dačićeva tema. Ona se tiče i stabilizacije regiona i toga kako će Srbi ja izgle da ti, da li kao pou zdan partner ili ne. U budućnosti vi bojkotom toga preuzimate ogromne bezbednosne rizike. Zaustavljajući Kosovo u aplikacijama za Interpol, preuzimate na sebe neku vrstu odgovornosti bude li se pokazalo da u nekom eventualno novom terorističkom napadu, bi lo gde u Evro pi, ili u atlan t skom sve tu, ili bi lo gde dru go, zapne zbog nedostatka komunikacije u re gio nu. Ja ve ru jem da je i zapadna i međunarodna zajednica svesna toga koliko Kosovo samo ne mo že da se izvu če iz sa da šnje postizborne, ali i institucionalne, pa i sta tu sne kri ze. Ali sve u svemu, stopirati Kosovo, recimo u Interpolu, zaista je krajnje rizično i neodgovorno. Samim tim preuzimamo odgovor nost za izvoz kri mi na la s Kosova u Zapadnu Evropu? - Odlična poenta. Mislim da su Evropska unija i zvaničnici SAD savršeno svesni svih problema i izazova koji postoje na Kosovu i koliko sadašnje kosovske insti tu ci je ili ne mo gu ili ne že le da to reše, nemaju unutrašnjih resursa ili su duboko kompromitovani. Nažalost, njih više zanimaju efekti prilivanja, dakle organizovanog kriminala, droga, šverc lju di, oru ž ja, ono što mo že da pogodi njihovo biračko telo, njihove građane, nego što je pitanje ratnih zločina. Da se vra ti mo na unu tra šnji dijalog o Kosovu. Zašto ne postoji je din stvo oko tog osnov nog pita nja gde nam je gra ni ca, ili bar gde će nam bi ti gra ni ca? - Hajde da krenemo od takozvane demokratske opozicije. Ona je dosadašnjim načinom reakcije pokazala da, ili ne razume međunarodne odnose apsolutno, ili je po ka za la da su Vu čić i Dačić napredovali u svojim shvatanjima i stavovima o tome gde vide Sr bi ju, iz ko jih ra zlo ga da ne ulazimo. Da li su to oportuni, finansijski razlozi, zbog opstanka na vlasti, da ne ula zi mo sad u to, ne bit no je. Da kle, ona se tu ogo lja va ili kao nacionalistička ili kao neprogresivna, u smislu da ne shvata koliko su zločini i državni teror i bi li klju č ni za odluke. Atmosfera u kojoj je pozivano na di ja log i na čin na ko ji je po zi vano je aro gan tan, tu ne ma zbo ra. I nikako ne doprinosi, recimo, ovo saopštenje SNS-a pre neki dan: Poručujemo Šutanovcu da nema ni šta on da bri ne i da se ba vi Usta vom. To je, mi slim, ako ste pozvali na dijalog... Ali nije svet idealan. Mislim da su sugestije ko je su do šle, da bi mo žda di ja log tre ba lo da se odvi ja na Jav nom servisu, suvisle. I ona druga, da se odvija mahom u parlamentu. Dalje, argument da Vučić ništa nije rekao kako vidi novi status Kosova nije tačan. Ove vlade, njegove vlade, prihvatile su pregovarački okvir. U pregovaračkom okviru je vr lo ja sno re če no da će se jednog momenta doći do obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, ko ji ne mo ra da bu de priz na nje. Dakle, nije tačno da ništa od toga Vučić i Dačić nisu rekli. Kako to mislite? - Pa vidite Merkelovu. Nije ona u ćo r so ka ku, ali bi da štri klira neku kućicu, da pokaže svom biračkom telu da je učvrstila i napravila region stabilnijim, da bude ma nja cr na ru pa za šve rc lju di, oružja i slično. To bi joj pomoglo. Svaki procenat u izbornoj pobedi je do bar i za vi si da li mo že da se otarasi od socijaldemokrata ili da napravi možda s liberalima koalici ju. Da kle, i njoj je u in te re su. Ja uopšte ne mislim da je Vučićeva ide ja do šla s ne ba pa u re bra. Da zajebava okolo, da nema šta da ra di pre ko le ta ili da iste ra va Sašu Jan ko vi ća na či stac. Ni u lu dilu to ne mi slim. Ko ta ko mi sli, ko je tako banalizovao, po mom mišlje nju se sam ispi sao iz od go vornih političkih partija. Na kraju će se sve sve sti na to da oni ho će da se nakače na budžet Beograda, tako ja to vi dim. Mislite da se opozicija nakači na budžet? - Da. Ne mo gu da bu du beogradski izbori ključna stvar. Mogli su 1996, Sad, u 2017, da opozi ci ja ne ma ni o če mu stav, vr lo je zabrinjavajuće. Pa ima stav o no v cu... - CE AS se ti me ne ba vi. Dakle, opozicija se diskvalifikovala i mislim da zapadna međunarodna za jed ni ca to i te ka ko vi di. I samo se po tvr đu je ono da oni ne maju drugog partnera u Srbiji. Oni sada daju zaista argumente zapadnoj međunarodnoj zajednici za to. Meni je, recimo, jako zasmetalo što je Me ka li ster do šao da pri ča s predsednikom Srbije, koji nema nikakav mandat da vodi politiku, on samo predstavlja Srbiju, namešta ambasadore i smenjuje gene ra le, to su mu opi si po sla; da nije video nikoga iz Vlade Srbije. Ali to opozicija takođe nije primetila. Oni ta ko ša lju po ru ku ko je njima adresa, koga prepoznaju kao partnera? - To je ma lo uvred lji vo i za Anu Br na bić. Mo gli su bar Ra sima da pos ta ve da odi gra ne što tog da na. Ho ću da ka žem, aj mo to što se opo zi ci je ti če, uz du žno poštovanje, mislim da su i Šutanovac i Jan ko vić re kli da bi u re du bi lo ovo za In te r pol, ali bi tre balo to mnogo intenzivnije da kažu i mi slim da bi oni mo ra li da bu du ti ko ji bi u jav nom pros to ru mo rali da otvo re vi še te ma za od go vornosti za zločine. Naravno, u međuvremenu, i za zločine počinjene nad Sr bi ma u tom pe rio du. Ali toga ne ma s nji ho ve stra ne. Me ni je ja ko mi lo što je Cr kva re kla u redu je i ne što se vi še ni je ni pi tala. Mi slim da je tu na pra vljen ne ki dil o ko jem ja ne znam, ali mi slim da je Cr kva uću t ka na i mi slim da ona i ne tre ba da ima pi ta nje povodom toga. Ko ju je uću t kao? - Ko? Ovaj što ga je vi deo Meka li ster, ja se na dam. Oni su to liko kompromitovani na svaki mogući način. Meni nikad nije bilo ja sno i kad je, re ci mo, Cr na Gora bila u procesu evropskih integracija, kad je tadašnja pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland tražila da Srpska pravoslavna crkva učestvuje u dijalogu o NA TO član stvu. Ja sam ih pi tala jesu li njihove crkve učestvovale kad su formirali NATO, o čemu se radi. Nisu čak ni Anglikanska ni Norveška crkva, koje su bile držav ne cr kve. Ne vi dim za što bi crkva uopšte imala učestvovala, to ni je nje na ulo ga u dru štvu. Što se Akademije tiče, još bolje. Oni su nas svojim memorandumom doveli tu. Ovaj nesrećnik Kostić, ovi se ogra di li od nje ga. A ni on nije nešto briljirao oko razumevanja istorijskog konteksta i bremenitosti zločina i koliko je Kosovo unique case. Du šan Ko va če vić, i on je akademik, on je izašao s najsramotnijom ocenom. Otprilike je poruka ovakva: trenutno smo u demografskom deficitu pa zbog toga ne možemo više da ratujemo, ali je nes por no da bo lje sad da se razgraničimo sa Albancima jer će oni opet da se namnože, ta ćosićevska retorika, toliko da će za deset godina postati nova bezbednosna pretnja. Tako da je meni odsustvo reakcije na taj čisto rasistički intervju zastrašujuće. Zaboravili smo i kako je Šešelj super eliminisan iz javne rasprave. Vučić je sve fenomenalno uradio, sklonio Akademiju, sklonio Cr kvu i sklo nio Še še lja. On je maste r mi nd. Gde je Beo grad na vodi da ima stav o Ko so vu? Ubi še se demonstrirajući za vladavinu pra va, a ka ko mi sliš da je usposta viš dok ne znaš gde ti do la ze institucije. Šta, kao hoćeš vladavinu pra va i EU, a ne ćeš da imaš stav o Ko so vu? Ni ti ću ga uje sti ni ti ga promovisati podrškom dijalogu. Ni sam to vi de la kao od nos prema Vu či ću, već kao od nos pre ma budućnosti Srbije i regiona, nikako drukčije. Mislim da ljude drma stokholmski sindrom od Vučka ili od Vu či ća, i oni ne mo gu da iza đu iz toga. To je vrlo neodgovorno. Šta on da ima mo? On da imamo Ivicu Dačića i ovaj sramni predlog o podeli. Koliko puta je bilo to neće moći? Dakle, Albanija je ze mlja čla ni ca NA TO-a. Šta mislite zašto je Albanija primljena u NA TO? Da je baš bi la pot puno spremna? Nisam sigurna da je ona tog mo men ta i ce lu svo ju teritoriju kontrolisala. Primljena je da bi se, između ostalog, pokazalo i zapadnoj međunarodnoj zajedni ci, ali i ne ki ma u re gio nu ko ji su imali takve težnje... Da nema ništa od Velike Albanije? - Ta ko je, ni ti će se Gr č ka raspa da ti zbog to ga, ni ti će se OPOZICIJU INTERESUJE SAMO BUDŽET BEOGRADA RAZGOVARALI LJILJANA KEKOVIĆ I RADE JERINIĆ Pitanje Kosova nije Vučićev i Dačićev problem, već pitanje nastavka evropskih integracija Srbije. Opozicija nema stav ni o čemu, to je zabrinjavajuće Ja uopšte ne mislim da je Vučićeva ideja došla s neba pa u rebra. Da zajebava okolo, da nema šta da radi preko leta ili da isteruje Sašu Jankovića na čistac. Ni u ludilu to ne mislim. Ko tako misli, ko je tako banalizovao, po mom mišljenju se sam ispisao iz odgovornih političkih partija Meni je jako smetalo što se Mekalister sreo samo s predsednikom. To je malo uvredljivo i za Anu Brnabić. Mogli su bar Rasima da postave da odigra nešto tog dana 50 nijansi sive Zašto ste studiju Širom zatvorenih očiju objavili na Dan pobede nad fašizmom? - Mislim da postoji posveta Glenu Mileru, kao primeru prave meke moći i patriotizma. Zato što mislim da nije stvar šta Rusija radi, Srbija se odriče svojih pravih savezništava. Sramota je što je Vulin pozvao Rusiju da slavimo proboj Solunskog fronta. Ja bih pre pozvala Makrona, čemu i onaj spomenik na Kalemegdanu. Ta revizija svega nije dobra. Antifašizam je i te kako kompromitovan totalitarnim staljinizmom i pre i posle toga, a nije dobro sve relativizovati. Neke stvari, neki kostur i referentni sistem treba da postoji. Zašto dajete nazive studijama po filmovima? - Prvo smo davali po rijaliti šou-programima, ali ih je ponestalo. Već sam bezecovala Nepristojnu ponudu za uticaj Kine u jugoistočnoj Evropi. A Pedeset nijansi sive? - Bravo. I to sam ime rezervisala za jednu studiju. Vu čić je u svo joj orbiti Ako su jedni političari u orbiti Zapada, a drugi u orbiti Rusije, u čijoj je Vučić orbiti? - U svo joj. Šta mislite kad je Ana Brnabić... - Ko je Ana Br na bić?... kad je dala intervju Blumbergu, kome je trebalo da da taj transkript? - Ja ve će po ni že nje za dr ža vu odav no ni sam vi de la. Ako ju je išta ogo li lo, ona je ogo li la ko je Ana Brnabić i koliko mi nemamo spoljnu politiku i koliko svako tumači stvari kako hoće. Jedan od klju č nih ra zlo ga za što Sr bi ji tre ba da se što pre otvo ri po gla vlje 31 je da bi Sr bi ja malo koherentnija bila u tom smislu. Nije samo da ćete vi morati da uvedete sankcije Rusiji kad dođete do momenta članstva, nije to baš tako. A ako ih uvedete, Rusija je sve agresivnija... To jednog momenta postaje bezbednosni rizik. EKSPRES/ INTERVJU

4 EKSPRES/ INTERVJU 7 menjati granice Makedonije. Dakle, ta pri ča je odav no za tvo rena i ko god je pro mo vi še, to radi za onu unu tra šnju upo tre bu i za izbor ne pro ce se. Ma da ja to ne opravdavam. Ja mislim da čovek mo ra da bu de od go vo ran i da ne sme da la že jav nost ni u izbor noj tr ci, a ka mo li po sle nje. Zna či, ne do la zi u ob zir. Da kle, po me ni je ovo što je Vu čić ura dio vr lo pa metno i vrlo u adekvatnom vremenskom trenutku. Ponavljam, Srbija zbog nastavka procesa evropskih integracija mora sada da usvaja Ustav, da usva ja stra te ške doku men te, sve je to vr lo glu po raditi ako ne završite pitanje Kosova. Još je dan uza lu dan Ustav, još jedna nefunkcionalna nacionalna strategija bezbednosti, i dalje odsustvo okvira, kuda ide spoljna politika, ko su vam ključni partneri, u sve kompleksnijem geopolitičkom okruženju je krajnje opasno po naciju. S normalizacijom odnosa s Kosovom, normalizuje se pitanje tržišta, daje se poruka investitorima da nam ne dolaze samo špekulanti, nego da dolaze normalne i stabilne investicije. S druge stra ne, ne vi dim za što se u procesu normalizacije odnosa sa srpske stra ne ne bi re klo da se ide da pravda dosegne, ako treba, do samog vrha političkog establišmenta Kosova. Pomenuli ste Bosnu i Hrvatsku i ka žnja va nje, ali da li je pra v da potpuno zadovoljena s njihove strane? - Pa, sve vre me vam pri čam, ne da ni je, ne go je to vr lo bo l no, sad ću se osvr nu ti na to. To je velika frustracija srpska? - Ja se pot pu no sla žem s vama. Od početka, dakle, nije Haški tribunal nikad bio neprijatelj Srbije. Mandat Haškog tribunala vremenski je najbolji dokaz da devedesetih nije bilo zavere da će se Kosovo oteti od Srbije. Bilo je za raspad bivše Jugoslavije, za ratove u Bo sni i Hr vat skoj, ni je se očeki vao rat na Ko so vu. Da li me razumete? Nije se očekivalo da će Ko so vo oti ći i to je je dan od na j boljih primera da nema zavere. Takve su bile geopolitičke okolnosti i tako se Milošević odmetnuo potpu no. Ja ne mo gu da uđem ni u to šta su bi li ra zlo zi za nje go vo odme ta nje. On da aj mo sad i na pitanje trajanja. Najveći broj zločina nad Sr bi na po či njen je za vreme bombardovanja i posle njega. Pogotovo u tom vakuumu posle. I jednostavno nije bilo međuna rod nog su da za taj va kuum posle, nije dosezao Haški tribunal do tle. I ja ko je do bro što je ovaj sud sad na pra vljen. To je po slednji čas, svedoci umiru, političari potencijalni koji su ili direktni počinioci ili njihovi saborci preuzimaju veliku ekonomsku, političku moć. Na rav no da je broj sve doka koji su nestali u procesima protiv Haradinaja vrlo signifikantan, ali ho ću da ka žem - bo lje išta ne go ni šta. Daj sad da se svi za lo ži mo za taj sud, daj da da mo do ka ze koje ima mo, ali ne da fi n gi ra mo, da dajemo lažne svedoke, one vebeovce koji će lagati i slično. Jedna od stva ri ko je je CE AS re kao kao preduslov za dijalog jeste da mora mo da se slo ži mo, aj de ako ne oko uzro ka i po vo da, jer, na kraju kra je va, ni su ni sve ze mlje članice NATO-a priznale Kosovo, što zna či da ima ju i oni u svo jim glavama dilemu, pre svega Slovaci u Rumuniji ili Mađari u Slovačkoj ili Katalonci... I oni imaju odgovornost. Zna se ko li ko, sko ro de set hiljada civila kosovskih Albanaca je po gi nu lo, 780 Sr ba u sa mom bombardovanju, što vojnika, što policajaca, što Crnogoraca. Ali je u celom kosovskom ratu, znači u sukobima od 1. januara do 1. ju na 1999, ka ko se vo di, ima još hiljadu i nešto nestalih i nastradalih Sr ba. Da kle, vr lo je ma lo presuda protiv potencijalnih počinilaca. Ali ako pogledate nesrazmernost broja osuđenih generala koje je izručio pokojni Đinđić, koji je napravio najveći iskorak u normalizaciji odnosa s Kosovom time što je pokupio i Miloševića i njegovu kosovsku optužnicu, i Pavkovića i Lazarevića, i pre svega Sretena Lukića. To je Koštuničino vreme. On je izru čio te lju de... A Đi n đić je hteo podelu Kosova? - Đinđić je tu napravio... Kosovo je sui ge ne ris. Ako ga pri hvati te kao sui ge ne ris, on da ni sam predlog podele nije umobolan koliko je neracionalan. Ja vidim status Ko so va kao ka znu i mo že da bu de ova kav ili ona kav. Ja da sam Vu čić, ni kad ne bih priz na la Koso vo dok ne priz na ju EU i ze mlje čla ni ce NA TO pre sve ga. Ali ne bih prolongirala. Je l si odsekao kuče tu rep? Se čem sva ki dan po malo. Ne vi dim za što se ce la at mosfera pravi da moraju i Kosovo i Sr bi ja ne što da izgu be. Već je sve izgubljeno, ljudski životi su izgublje ni. Sad mo že sa mo da se dobija. Mi sli te da će taj sud za zlo či ne OVK biti efikasan? - Ako mi sli te da će te u meni na ći ne kog ko će re ći šta, ka kvi zločini protiv Srba, grdno se varate. Dakle, jedna od prvih tačaka koju je CEAS rekao je plebiscitarna po dr ška ra du, to je u stva ri kosovski sud, samo posebno mešovito odeljenje, ali ne zloupotreba, nego iskrena. Ona bi podrazumevala i nastavak suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima. Ja ne mo gu da oče ku jem da će Di ko vić bi ti sad sklo njen pre nego što mu do đe vre me za pen zi ju. Mi slim kad on ode u pen zi ju da će se mo žda čak stvo ri ti uslo vi i politički i za unapređenje ili ubrzavanje dinamika suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima. Ono što je me ni ču d no je da ko lege koje se bave pitanjem vladavine prava ili korupcije i koji traže dvadese t rojku iz drugih razloga vrlo često zaboravljaju da su ratni zločini takođe organizovani krimi nal. I da su rat ni zlo či ni i su đenja za ratne zločine pitanje vladavine prava. Nažalost, ni pristojnija Srbija Saše Jankovića, pa ni Šuta no vac to ne spo mi nju. I po me ni je to takođe zabrinjavajuće. Ko je sprečavao dosad Tužilaštvo za rat ne zlo či ne da ra di svoj posao? - Ni je tu pro blem. Pro blem je u nereformisanim službama bezbednosti. Tu sede ljudi koji drže dosijee jedni o drugima i onda se tako pravi ravnoteža. Šta sa suđenjima u Hrvatskoj, tamo nema nijedne čestite presude? - Član savetodavnog odbora CE AS-a Emir Su lja gić je ovih dana u Oslobođenju napisao jednu vrlo potresnu kolumnu o tome da je vrlo ružno izjednačavati Oluju i Sre bre ni cu, ali je ta ko đe demistifikovao i način na koji se Hrvati odnose prema Oluji. Citirane su kolege iz uglednih nevladinih organizacija u Hrvatskoj koje ta ko đe tvr de da je sra m no mali broj, mo žda sve ga dve ili tri presu de, za zlo či ne u Olu ji. Ta mo je oko 400, 500 civila ubijeno, neupitno je dokazano. Je l to bio zlo čin? - Što se me ne ti če, to je za jednički zločinački poduhvat Amerikanaca, Tuđmana i Miloševića. Ja sam to rekla u intervjuu u Politici pre četiri, pet godina. Je l su Vam to obja vi li? - Jesu Po če mu je to zlo čin Olu ja. Je li etničko čišćenje ili zločin? - Ja ne znam ka ko lju di ne mogu da shva te da je et ni č ko či šćenje jedan od najtežih zločina u korpusu međunarodnog humanitarnog prava. Kako kad imate međunarodnu presudu gde su ljudi oslobođeni? Mene to buni. Znači, Srbija kad joj odgovara priznaje odluke Međunarodnog suda za ratne zločine a kad joj ne od go va ra on da ne priznaje? Srbija je imala tu malo višu aspiraciju. Oni su optužili Hr vat sku za ge no cid, a ni su je optužili za etničko čišćenje i onda sa mim tim ne mo že da se presudi za genocid jer genocida, po međunarodnom pravu, nije bilo. Ali je bilo etničkog čišćenja, a za to ih ni smo tu ži li. I sa mim tim smo ih opra li za to? - Sla žem se. Ali ipak ako pogledate, Gotovina je bio nekoliko go di na u Ha gu i, ako se se ća te, Gotovina pred pravosudnim orga ni ma je bio uslov za na pre dak Hrvatske u procesu evropskih integracija. Ali generalno je Oluja jedna velika sramota države Hrvat ske, ali ono što je još lu đe je ste što se sad povampiruje... ta sramota nije se slavila toliko ranije. U čemu je razlika između Šarlotsvila i Tompsonovog koncerta? Nema mnogo razlike. Nisu baš bili sa sva sti ka ma, ali svi oni drugi pozdravi... sve je to zabrinjavajuće slično. I Plenkovićeva ravnodušnost prema Jasenovcu je zastrašujuća. Oluja je bila etnički motivisana da se očisti Krajina od Sr ba. U Sarajevu za 20 godina fali Srba. - Morate da razlikujete ekonomske migracije. Koliko je Srba u prvim godinama kad su ga opkolili... Fali mnogo Sarajlija takođe. Koliko su pobegli u Srbiju pa došli sa onim lažnim ličnim kartama koje su se ovde štancovale. Prigradska naselja u okolini Sarajeva nastanjena Srbima su raseljena nakon Dejtona, to je bilo etničko čišćenje. - Ne znam. Ne što je OEBS pomogao da glasaju izbeglice. Ali šta je ovo u po sled nje dvetri godine u Srebrenici, gde povratnici nisu mogli da glasaju? Tu nigde nije Srbija nevina. Ne Sr bi ja, već mo žda Sr bi sa one strane Drine. - Pa je ste li ču li za Pa n če vo kako je finansirana Vojska Republike Sr p ske iz Sr bi je. Je dan od novih ključnih geopolitičkih okolnosti je revizija i proizvodnja novih narativa koji dolaze vrlo amplificirano od Sputnjika, a dolazi na open door po li cy kod sr p skih vlasti, da bi minimizirali ulogu svojih političkih stranaka kojima su tada pripadali, a bogami i nekih sadašnjih članova, u zlodelima devedesetih. Kod nas u regionu Sputnjik širi fake news. Tu dolazimo do termina meka moć? - Na ra tiv da je Cr na Go ra privremeno nezavisna, da je to greška u isto ri ji, sad će mo ih vra titi majčici Srbiji i majčici Rusiji... Drugi narativ je da postoji konspiracija globalnih razmera protiv Srbije, da je Kosovo nasilno oteto. I treći sistemski narativ koji daje efekte je potpuna relativizacija svih presuda međunarodnih sudova o raspadu Jugoslavije. To što ra di Spu t njik je... to kao pre nas što je ra dio pi ja ni Je ljcin, to sa da ne va ži. A još ni je zatvorena priča o srpskim žrtvama u Bo sni. To Do dik vr lo do bro zna, pa opstruira reformu pravosuđa. On svojim odbijanjem da se uspostave organi sudstva u Bosni drži taoce žrtve Srbe u istočnoj Bosni. Ja ne pravdam Srebrenicu žrtvama srpskim, daleko bilo, ali niko ne spori da je civilnih žrtava bi lo i ne r vi ra me što se Kra vi ca svi sete kada se sete Srebrenice. U Veterniku je rekao da je njegova težnja pripajanja Srbiji, da ne bude zabune? - On sada pokazuje pravo lice, jer sankcije deluju, on se pokazuje u pra vom sve tlu i sa da pos ta je bezbednosni problem. Imate studiju Eyes Wide Shut i pomenuli ste Sputnjik, Informer, Pink, Lazanskog... kao instrumente meke moći Rusije. - Da ne banalizujemo koncept meke moći. Taj koncept je vrlo važna stvar koja se mora razmatrati na metodološki ispravan način. Prvi njen pol je njena mogućnost da privlači nekoga, a druga njena oso bi na je da emi tu je vrednost, imi dž, ko ja je uglav nom politička i ideološka. Koju vrednost emi tu je Ru si ja? Šta je to što se emituje kao privlačno? - Pravoslavno i slovensko jedin stvo, pre sve ga, oni sma traju da je demokratija dekadentna. Ono što je te bi pri vla č no, ne mo ra i meni da bude privlačno. Propagan da je ono što ti pro je k tu ješ, a meka moć je mnogo širi koncept. Sputnjik je element propagande. A Holivud i blokbasteri? - Ima kontrolisane i nekontrolisane meke moći. Američka vlada nema monopol nad Holivudom, ali Holivud jeste sredstvo meke moći. Diplomatija je takođe instrument. A kod nas je Spu t njik? - Ne sa mo Spu t njik. Cr kva je instrument meke moći u celom Gde je Beograd na vodi da ima stav o Kosovu? Ubiše se demonstrirajući za vladavinu prava. Šta, kao hoćeš vladavinu prava i EU, a nećeš da imaš stav o Kosovu? Mislim da te ljude drma stokholmski sindrom od Vučka ili od Vučića, i oni ne mogu da izađu iz toga. To je vrlo neodgovorno sve tu. Šta je to što pri vla či Sr biju? Srbija je tu osećaj viktimizacije, nepravednosti, ugroženosti, identitetski nasleđeni identiteti - što si pra vo sla vac ili Slo ven da ti bude bitnije nego da si liberal, konzervativac ili socijaldemokrata, to je real na me ka moć Ru si je i to ovde prolazi. Kultura je legitiman izvor meke moći. Šta to od ru ske ku l tu re ima u Srbiji? - Ti pra viš pri če o pre ra di istorije i preradi realnosti. Počneš od toga da je Rusija tvoj najveći ekonomski partner i onda to prodaješ ia ko to ni je ta č no. I on da pro jektuješ Nenada Popovića. Ili kažeš - Rusija je kroz istoriju bila najbolji partner Srbije. Nije tačno. A mi smo angažovali Milivoja Bešlina, uglednog istoričara, koji je pokazao da uporedno gledanje događaja u istoriji srpsko-ruskih odnosa ne ma osno va za ta ko ne što. Lajfstajl, većinski kulturni i politički mo del, za me ne ima me ku moć anglosaksonski. Ali ti imaš ljude koji više vole stabilnu ruku, koji misle da je kinesko shvatanje sveta bolje. Ali to je pi ta nje izbo ra? Kod nas je ipak taj zapadnjački lifestyle dominantan. - Dobro, ali američka meka moć na ne ko ga ne mo ra da de luje uopšte. Ali vi morate da instrumentalizujete meku moć. Osim Vučka i Sputnjika, tu su minorne studentske organizacije. Zaista minorne. - Nisam sigurna da su Zavetnici minorni, a pitajte crnogorskog tu žio ca šta mi sli o to me. Koli ko pu ta su Blic, B92, sve radio stanice, koje su nekada imale Dojče vele, Radio Slobodna Evro pa, BBC, sad su sa mo prešle na Spu t njik. Ja tvr dim da ruska me ka moć u Sr bi ji, za ra zliku od anglosaksonskih zemalja i ostatka Evrope, nailazi na politiku otvo re nih vra ta ove vla sti, jer ona nije iskreno posvećena evropskim integracijama, nego je iskreno posvećena jedino svom ostanku na vla sti. Ali sa dru ge stra ne, ako je ni ko ne gu ra ka evro p skim integracijama, biće još lakše. Tu imate ekspanziju priče o Rusima kao superljudima iz Crne Go re - oda tle je po če lo ov de da se projektuje da imaju pare, da oni kupuju...? - Šta mo že da bu de ve li kih razmera u Crnoj Gori. Mi smo identifikovali preko 100 novoosnovanih takozvanih organizacija civilnog društva, studentskih projekata po fakultetima, koje nisu ni registrovane... zajednička crta svih tih stru k tu ra u obla sti medija, civilnog društva, tink-tenkova, etničkih organizacija je da su antidemokratske, antiliberalne. Ne proruske, već proputinovske. Nikad ne govorim o narodima, već samo o režimima i zato me nikada nećete čuti, kao Sonju Biserko, da očekuje istorijsko pomirenje naroda. Za me ne su odlu ke vla da i režima i međunarodnih institucija i su do va va žne. Svi su, da kle, bi li prokremljski, a Kremlj i Putin nisu za demokratiju i posthladnoratovski po re dak u Evro pi i vo de de stabilizujuće akcije i hibridne akcije po put Kri ma. Ru ska me ka moć na Balkanu je sve izraženija. Idući projekat koji bih radila je corporate social responsibility Srbijagasa. To bi bio ve li ki pro je kat jer mislim da se i regrutovanje boraca za istočnu Ukrajina obavlja, i razne druge stvari se tu obavljaju. Aludirate tu na navijače? - Ne aludiram, eksplicitno kažem. Dr ža va u dr ža vi. To je jed na od crnih rupa srpske demokratije. Mislite da tu Rusija možda implementira svoju meku moć? - I te kako implementira. Odjed nom je sad po ve ćan broj fudbalskih utakmica u Vojvodini trećerazrednih klubova sa klubovima iz Donbasa i Luganskom, slažem se... Navijačke strukture su samo centri mobilizacije. Oni nikada nisu samo navijačke strukture, one su paravojne ili parapolicijske strukture, odmetnute ili kontrolisane. Instrumentalizovane kada treba da se sprovede gej pa ra da ili da se pre to ga sa tanizuju, to zavisi od potreba državnog vrha i njihove oportunosti. Ali su veliki bezbednosni izazov i za to je CSR Sr bi ja ga sa i Gasproma, po meni, instrument ruske meke moći trenutno. Kakav je uticaj Vatikana na Hrvatsku, na medije koje drži Adrija medija? - Ja ne spo rim uti caj na me dije. Nemojte mi sa tim popovima i teorijama zavere. Crkva kao takva je izumitelj meke moći. Nismo na terenu teorije zavere. Adrija medija je partner Štiri je, a osni vač Šti ri je u Austriji je Nadbiskupija Salcburg. - Kad je osnivač nadbiskupija, to još ne mo ra da zna či da je ta Najbolji opis karaktera Po izboru uglednog svetskog magazina Politiko, Jelena Milić je izabrana među 28 ličnosti ko je će obli ko va ti i pro tre sti Evro pu u go di ni. Na li sti po red nje su i mno ga zvu č na imena poput Redžepa Tajipa Erdogana, Federike Mogerini, Jaroslava Kačinskog, Sadika Kana, Sebastijan Kurca, Džordž Sorosa, Andreje Babiša... U opisu Jelene Milić navedena je reč audacious, što u prevodu znači preterano odvažan ili hrabar. Jelena Milić verovatno nije volela ni poštovala Aleksandra Tijanića, ali je suštinski prevod ove engleske reči identičan nazivu njegove kolumne Kurčevito. meka moć nedemokratska ili da širi narative koji nisu u saglasnosti sa realnošću. A zašto onda Radio Slovo ljubve i Pravoslavna crkva ne mogu da implementiraju meku moć? - Sa mo mo me nat. Ja sad pričam o ru skoj me koj mo ći i o elementima nedemokratskog. Ja pričam o nedemokratskim i bezbednosno rizičnim potezima ruske me ke mo ći u par po sled njih godi na. Po me ni je ru ska me ka moć u Srbiji u poslednjih par godina postala nedemokratska i opasna. Zašto američka administracija to ne vi di ta ko kao Vi? - Ja mi slim da oni mno go bolje vi de ne go ja, ali je pi ta nje kad reaguju i sa koliko drugih stvari su zau ze ti i šta im je prio ri tet. Ne mo gu da ka žem da ne vi de, bo jim se da vi de i te ka ko. Ne znam da li ste vi de li ve st, mene je iznenadilo, državni sekretar je zamrznuo 80 miliona koje je Kongres dodelio za borbu protiv širenja ruskog uticaja na Balkanu uz obrazloženje da ne želi da ljuti Ruse? - To bi tre ba lo Vu či ću da kažete, ja sam se nadala projektima od to ga... Ko n gres je to odo brio... Za razliku od Zavetnika i drugih struktura koje ne možete da na đe te na APR-u, sve nas ko je je Informer proganjao, ima nas na APR-u svaku paru. Ne primamo pare drugačije nego preko bankovnog računa. Zašto nemate završne račune od godine? - Gde? Na APR-u. - Imam sve ot ka ko sam po čela da ra dim, a sad što ih APR ne obja vlju je, ne znam. Ne bih mo gla da funkcionišem da to nemam. Nije to samo transparentnost prema državi, već i prema donatorima. To kod Ru sa ne ma. Me ni Norvežani šalju oditore, Amerikanci šalju oditore, toga nema u Rusiji, to je suštinska razlika između novih organizacija... Za što se to za ve lo kao da ni ste predali? - Stvar no ne znam. Ima kod nas na sajtu. Na APR-u ne ma za vr šnih izvešta ja za 2014, 2015, 2016, a pi še i da ni ste ob ve znik PDV-a a imate prihode koji prelaze cenzus za PDV? - Imate od projekta do projekta. Za neke projekte EU u Srbiji ima da ste oslo bo đe ni PDV-a, za ne ke dru ge ni ste. CE AS to ne odlučuje, to zavisi od sporazuma države sa donatorima. Po zakonu, Vi PDV obračunate, a Ministarstvo finansija vam na osnovu sporazuma taj novac vrati. Ali nigde nema nikakve evidencije? - Zato što verovatno nismo imali projekte gde smo mogli da budemo oslobođeni PDV-a. Obično su projekti od EU oslobođeni PDV-a. Ima te li po da t ke, da li po sle nekog Vašeg gostovanja, kod Marića u Ćirilici na primer, Vučiću skoči rejting? - Bo jim se da ni je ta ko. Dok nije došlo do Informerove, Srpski telegraf i ruske postprodukcije u poslednje dve godine... gde je nestala Vedrana Rudan, ja sam po no sna što je to zlo sklo nje no iz srpske javnosti... Ta postprodukcija ima efekta. Meni nije jasno zašto Vučićevoj vlasti to treba, on ima dovoljnu podršku i bez toga. To me potpuno zbunjuje, on time projektuje svoju slabost. Ja ne vidim čemu njemu služi Informer, moram da priznam. To je sve legitimno? - Ja ne znam da li me di ji smeju namerno da šire lažne vesti. Nisam sigurna da je legalno i legitimno. Do bro, ho će te re ći da je i Ku sturi ca deo to ga, da ši ri la žne pri če? - Da, mi smo ju če obja vi li na sajtu tekst Enide Bećirović, ona vodi sličnu organizaciju u Bosni, i Senada Pećanina, o tome što su dali Oliveru Stounu, čoveku koji legitimizuje autoritarni režim Putina. A čiji interes širi RTS? - Ja ne gledam domaće televizije. Čitam Telegraf, Informer, Ku rir, to da, upra vo zbog na čina postprodukcije, pratim portale svih me di ja. Po me ni je sa svim dobar medij Tanjug. Ne zanima me status Tanjuga, ali nikada nisam vi de la da su ši ri li go vor mržnje, stereotipe, što Informer ra di non-stop. Po me ni su na j veća zla Novosti i Politika. Ovo znaš šta je. Po sle dva sa ta pro vališ. Za me ne su, da kle, No vos ti i Politika dva najopasnija glasila, a Blic se prilično približava, posebno o etničkim stereotipima i lažnim narativima o odnosima Srbije i Kosova, intervjua. Jeste medijska scena loša. To je nasleđe. - Medijska slika je loša, do pre dve-tri godine nije bilo ovolike postprodukcije u negativnom smislu, nije bilo ovolikog pritiska, moglo se nešto i demantovati... Ka ko je mo glo, ne ka da su sve naslov ne stra ne išle kod še fa ka bineta Tadićevog, skidala se slika Đilasova, ne sviđa mu se... - Nije bilo govora mržnje, nije bilo totalne diskreditacije druge strane i kriminializacije. Ali ni je Vu čić kriv ko mu je u opoziciji. Mnogo je bio veći pritisak na no vi na ri ma i nego danas. - Ne, da nas je mno go go re, ja ovakvu vrstu diskreditacije za vreme Tadića nisam imala. A kritikovala sam Šutanovca zbog Topčidera, pričala o ratnim zločinima, nisam promenila stavove, ovoliku vrstu diskreditacije nisam doživela. Vi nemate mehaniz me da se bo ri te. Kad me ne neosnovano ispravi Ministarstvo odbrane, a nijedan argument nema ju, od mah pu ste Da nas i Fonet. Pre go di nu da na smo tu žili Pink i Informer, saznali su ma nji broj pa ra da smo uze li i tražim da to isprave. I Savamala je velika mrlja. Nije najveća, suđenja za ratne zločine su ubedljivo najveća mrlja. Ko op strui še sud za rat ne zlo čine. Vukčević nije mogao da radi samostalno? Nije slučaj Bitići na stao kad je Vu čić do šao na vlast, nego mnogo ranije i ranije se tra ži lo da se taj slu čaj reši. Šta je Ta dić ura dio za slu čaj Bitići? - Odli č no. Šta je Ta dić uradio za Karadžića i Mladića. Ajmo tako. Uhapsio ih je. - Hva la na pi ta nju. Ova vla st je u tom smi slu do šla na pri li č no raščišćen teren i na najgore stvari oba vlje ne. I od tog mo men ta je krenuo nastavak ludila sa izborom pogrešnih optužnica, da tužite druge, Ganića koga smo sve ju ri li, a da ne ra diš ono što ti je pred nosom

5 EKSPRES/ TEMA 9 Farmaceutski gigant je još davne s Kubancima potpisao ugovor o čuvanju poslovne tajne, nakon čega je trebalo da se potpiše i komercijalni ugovor o proizvodnji slavne kubanske vakcine CIMAvax" u Srbiji. Međutim, direktorka Agencije za registraciju lekova Tatjana Šipetić kubanskoj vakcini zabranila je registraciju Dužan kao Galenika! Ve st da je dr žava Srbija povećala svoj udeo u Ga leni ci na čak 90 od sto ka da je na skupštini akcionara kompanije doneta odluka o konverziji duga u vlasnički kapital države, u vrednosti od 14,696 milijardi dinara (reč je o potraživanjima države od 10,9 milijardi dinara i 3,794 milijarde dinara JP Srbija ga sa ), kao i na ja va da bi po četkom septembra država Galeniku na javnom tenderu mogla da ponudi na prodaju samo su podstakle na razmišljanje o ruiniranom i uništenom farmaceutskom gigantu i onoj staroj srpskoj: šta se ta č no va lja iza br da? Budući da u Srbiji gotovo na nedeljnom nivou jedna afera zatrpa drugu, mnoge ostanu nedoreče ne u jav nos ti, a bo ga mi i u sudskim i istražnim postupcima. Mno ge čak ne do đu do te fa ze... Bilo kako bilo, uprkos procesuiranju socijalističkog kadra i pokušajima dokazivanja njihove uloge u razvlačenju Galenike (budući da se celokupna krađa i uništavanje tog giganta svelo na nekoliko kupljenih statua), ostalo je mnogo zakulisnih političkih priča koje upućuju uvek na jedno - nekome odgovara slaba i uništena Galenika! Najverovatnije je u pitanju neki farmaceutski magnat koji će sada Galeniku kupiti za budzašto i povećati svoj ulog na srpskom tr ži štu. Sve to mo ra la je za strani ceh da logistički pomogne i omogući država vlast. To sva ka ko ni je po sao od godi nu, dve ili tri. Uni šta va nje giganta trajalo je više od decenije. Međutim, jedan od najočitijih a slabo otkrivenih primera isisavanja života i para iz Galenike jeste projekat - kubanskih vakcina. Za taj projekat su postojale PIŠE VANJA MARINOVIĆ DS oštetio Galeniku za 60 miliona evra sve predispozicije, mogućnosti, veze, dogovori, čak i početni ugovor. Ali on nikada nije realizo van. Ko je sve to sto pi rao? Pa, politika. Za čiji ceh? Saznaćemo čim se obja vi ko me je na kra ju Galenika prodata. Naime, Galenika je još dav ne s ku ban skim Centrom za molekularnu imunologiju (CIMAB) iz Havane, a preko zastupnika kompanije Vama Zorana Vujovića, potpisala ugovor o otkrivanju poslovnih tajni ko ji je otvo rio vra ta za da lje potpisivanje komercijalnog ugovora o proizvodnji slavne kubanske vakcine CIMAvax, svetski poznatog leka protiv raka pluća. Međutim, prvo je vakcinu trebalo registrovati u Srbiji... Svi nj ski grip se širi Nakon registracije leka, u koji se sada, sedam godina kasnije, kunu i Amerikanci i Kinezi, Galenika je trebalo da počne da proizvodi tu terapijsku vakcinu u Srbiji. Međutim, tadašnja direktorka Agencije za registraciju lekova Tatjana Šipetić, kadar Demokratske stranke, koja je inače na čelu Agencije bila i u tre nu t ku ka da su u Sr bi ju uvezene famozne Novoartisove vakcine protiv svinjskog gripa, registraciju je nekoliko puta glatko odbila! Time je Srbija propustila svoju veliku šansu da postane pionir u proizvodnji ove vakcine u re gio nu, ali i u ce loj Evro pi, kao i na ogro m nom ru skom tr žištu, Galenika je izgubila ogroman, vrlo profitabilan posao, a građani Srbiji oboleli od karcinom pluća ostali su uskraćeni za skup lek ko ji bi proi zvodnjom u Srbiji postao dostupniji Imali smo pred nosom ugovor kojim se sada jedna velika Amerika hvali celom svetu. Imali smo šansu koju je tadašnja vlast namerno minirala. Nekome je bilo u interesu da se uništi ceo projekat, kaže Zoran Vujović i daleko jeft iniji. Prostom računi com do šli smo do gru be brojke za koju je Galenika, gubitkom ovog posla, zakinuta, i to samo ako bi kubanskom vakcinom opskrbljivala zemlje Balkana koje u tom trenutku nisu bile deo Evropske unije i zemlje Bliskog istoka gde i dalje revnosno i po tradiciji izvozi lekove. To otprilike izgleda ovako: kada se sabere broj obolelih ljudi od karcinoma pluća u Srbiji, Hrvat skoj, Cr noj Go ri, Bo sni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Li bi ji i Si ri ji, do đe se do zbi ra od oko lju di ko ji ma je potrebna vakcina. Budući da jedna terapija vakcinom (a to je samo početna, udarna doza) košta oko evra, to zna či da je Galenika opskrbljivanje zema lja u re gio nu, na jed noj turi terapije, mogla da zaradi blizu 60 mi lio na evra! To li ko je farmaceutskog giganta koštala jedna politička odluka. O ceni Ne samo da nama nisu dali da vakcinu registrujemo nego ni pacijentima nisu dali da za svoje pare uvezu i kupe vakcinu. To je protivustavno jer država pacijentima mora da obezbedi lečenje, poručuje Zoran Vujović života ljudi da i ne govorimo! Kako se ova računica odnosi sa mo na re gion, pos ta vlja se sledeće pitanje: koliko bi Galenika zaradila eventualnim probojem vakcine na istočnoevro p sko tr ži šte, a po tom i u zemlje Evropske unije (gde vakcina do danas nije registrovana), a posebno na ogromno tržište Ruske Federacije. Samo u jednoj Mađarskoj i Poljskoj prodajom vakcina Galenika bi mogla da zaradi neverovatnih 120 miliona evra po terapiji. Žuta rampa za vakcinu Da je to bio ve li ki au to gol i propust države Srbije, za Ekspres potvrđuje i sam Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije i direktor firme Vama, koja je zastupnik kubanskog CIM AB-a iz Havane. - Moja firma Vama, koja je zastupnik CIMAB-a iz Havane, s Galenikom i CIMAB-om je potpisala ugovor o čuvanju po slov ne ta j ne, i od tog trenutka počinjemo da radimo na registraciji vakcine u Srbiji da bismo posle mogli da potpišemo komercijalni ugovor i uđemo u pro ces proi zvod nje le ka u Srbiji. Od tog trenutka počinje ludilo. Kao zastupnik sam Agenciji za registraciju lekova, na čijem se čelu tada nalazila Tatjana Šipetić, podneo svu dokumentaciju i legalno zatražio re gi stra ci ju. Ona nas je dva puta glatko odbila uz objašnjenje da ne ispunjavamo uslove. Verovatno bi to objasnila time da vakcina nije registrovana u EU, što naravno nije presudno i samo dokazuje da bismo definitivno bili pioniri u tom poslu. Ne mam ja pa re za ra zne re prezentacije poput nekih multinacionalki koje na taj način uspeju da registruju svoje lekove i uđu na tr ži šte, što je jav na taj na. Ra zli ka je u to me što ja, i da ih imam, ni ka da ni ko ga ne bih korumpirao. Onda je i Galenika kao velika kompanija pokušala da traži registraciju. Ni ta da ni smo uspe li. Ne sa mo da nama nisu dali da vakcinu registrujemo nego ni pacijenti ma ni su da li da za svo je pa re uvezu i kupe vakcinu. Postojao je jedan čovek iz Kragujevca koji je putem interneta okupio oko 150 pacijenata koji su svojim novcem hteli da plate vakcinu, shodno pravilniku o uvozu neregistrovanog leka. Među tim, ni to im ni su do zvo li iako su po Usta vu Sr bi je du žni građanima da obezbede uslove za le če nje. Svi ti lju di su pomrli - objašnjava Vujić napominju ći da su mi ni star zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji predsednik Tomislav Nikolić oti šli na Ku bu i ku pi li vakcina, koje su posle date bolnicama u Sremskoj Kamenici i na Bežanijskoj kosi, a koje je uvezao Torlak. Budući da kubanska vakcina ni je pro šla žu tu ra m pu u Srbi ji, put ju je odveo da lje. Ta ko je Vujović vakcinu uspeo da registruje u susednoj Bosni i Hercegovini, a očekuje se da će krajem ove ili početkom sledeće godine i u Banjaluci početi proizvodnja kubanske vakcine. - Oče ki vao sam da će zbog svoje kompleksnosti to biti posled nja ze mlja u ko joj bih imao prolaz. Međutim, dobronamerni ljudi u vrlo komplikovanoj zemlji su seli i dogovorili se jer su prepoznali vrhunski lek. Srbija je ovime propustila jednu ve li ku šan su, a o šte ti ko ja je na ne ta Ga le ni ci da i ne govorim. Imali smo ekskluzivno pra vo na taj lek jer su ga u tom trenutku, osim na Kubi, proizvodili još samo Kinezi, koji su pokrivali svoje područje. Imali smo pred no som ugo vor kojim se sa da jed na ve li ka Amerika hvali celom svetu. Imali smo šan su ko ju je ta da šnja vlast namerno minirala. Nekome je bi lo u in te re su da se uni šti ceo projekat. Jer, zamislite koliko bi Galenika tada postala ja ka. Ali to ta ko ide na tr ži štu, i to ne sa mo ka da je pi ta nju farmacija. Uvek multinacionalke žele da saseku domaće firme, unište proizvođača i zauzmu deo njegovog tržišta. Možda iza sve ga sto ji i ide ja o pro daji Galenike iako smatram da bi takva firma, da dobro posluje, tre ba lo da osta ne u vla sništvu dr ža ve. To je stra te ški važna kompanija za državu - kaže Vujović, dok do zaključenja ovog bro ja ni smo uspe li da dobijemo komentar od Tatjane Šipetić. Bo r ba na svim frontovima Da ovo ni je usa mljen slučaj, Ek spres je već po ka zao pišući o tome da je Galenika na nekoliko frontova vodila bitku za opstanak. Naravno, bezuspešno. Prvo je posao otplate državnog duga Srbije prema Libiji, što je dogovoreno godine, umesto prvobitno planiranoj Galenici, volšebno dodeljen nemačkom Hemofarmu, koji se već tada nalazio u vlasništvu Štade. Istovremeno, nije realizovan ni projekat puštanja u rad farmaceutske fa bri ke u Li bi ji, što je, kako saznajemo, trebalo da uradi upra vo Ga le ni ka. Da se na uništavanju Galenike u vreme vlasti demokrata s Borisom Tadićem na čelu radilo sistemski, ukazuje i činjenica da je Galenici bez ikakvog objašnjenja stopiran projekat rusko-srpske fabrike lekova u Rusiji, gde je Galenika trebalo da bude manjinski vlasnik. Iako je sve već bilo dogovoreno i sa mo se če kao pot pis Tadića i ruskog predsednika Putina (tokom njegove posete Srbi ji ), ova sta v ka ski nu ta je s protokola samo nekoliko sati pred potpisivanje. Objašnjenja ponovo nije bilo. Sličan slu čaj je bio i s po slom u Re publici Srpskoj sa proizvodnjom citostatika, jer je Galenika prenela 12 citostatika s nemačke firme i dobila ekskluzivno pra vo za ceo Ba l kan, dok je od Gr ka do bi la ugo vor za proizvod nju bru fe na za ceo svet. Ali sve je to sto pi ra no, jedno po jedno... Demokrate su Galeniku, koju je godinama vodio kadar SPS, bukvalno pustile niz vodu. Jedino ostaje osta je - za či je ba be zdra vlje? Uništavanje i u najmanju ruku čudno poslovanje Galenike, koje očigledno (brojke govore više od reči) dovode do njene konačne propasti, nije se zaustavilo na opstrukciji projekta kubanske vakcine, fabrike u Rusiji i Libiji i propaloj proizvodnji citostatika u Republici Srpskoj. Tako je posebno zanimljiva poslovna relacija između Galenike i nemačke veledrogerije Phoe nix Pha r ma, za ko ju se godinama spekuliše da se nalazi na granici monopolističkog položaja u Srbiji. Prema saznanjima Ekspresa, Galenika ovoj veledrogeriji, koja se dovodi u vezu s nekadašnjim socijalistom Dušanom Matkovićem, daje znat no ve ći ra bat u od no su na sve druge veledrogerije s kojima sarađuje. Naime, dok drugim firmama odobrava rabat od najvi še 25 od sto (što je po za klju č cima struke takođe veliki postotak), Phoenix Pharmu odobra va ra bat od čak 40 od sto! Tako se dolazi do čudne situacije Phoenix Pharma umesto Velefarma da je, recimo, veleprodajna cena Galenikinog bevipleksa 160 dinara, dok se u pojedinim apotekama koje snabdeva Phoenix Pha r ma on mo že na ći i po ce ni od sve ga 147 di na ra. Iz sve ga se, logično, da zaključiti da Phoenix Pharma dobija povlašćeni položaj jer za robu Galenici plaća avansno... Upućeni izvori, koji iz opravdanih razloga zahtevaju da ostanu ano ni m ni, ka žu da se iza svega krije svojevrsna ucena nemačke veledrogerije. - Sve je vrlo jednostavno. Phoenix Pharma faktički ucenjuje Galeniku, a na tržištu gotovo da ima monopol. Upravo zbog to ga i je ste stra dao Ve lefa rm, ko ji je do ta da dr žao taj deo tr ži šta. Tu je keč: ka da je, 2011, generalni direktor Velefarma Dragoljub Vučićević podneo osta v ku, za me nio ga je Markus Nikolas Hilmar Rajneker, koji je u tom trenutku istovremeno bio i prokurist u Hemofa r mu, a bio je i je dan od di rek to ra Šta de (ko ja je kupila Hemofarm ). Pritom je Velefarm na urgenciju nemačkog ambasadora rešio sva dugovanja prema Hemofarmu, a Galenika nikada nije naplatila svoja potraživanja. Galenika se uništava, snižava joj se cena i, po sve mu su de ći, je dan od na j zainteresovanijih kupaca je, pogađate, Hemofarm - navodi sagovornik Ekspresa. Međutim, Hemofarm je pre svega dva dana saopštio da prati sva dešavanja na tržištu i da ispituje mogućnosti koje bi eventualno mogle doprineti unapređenju i širenju poslovanja. - Konkretnu Konkretnu zainteresovanost i učešće na tenderu za kupovinu Galenike ne možemo komentarisati u ovom trenutku pošto tender još nije raspisan, poručuju iz Hemofarma zainteresovanost i učešće na tenderu za kupovinu Galenike ne možemo komentarisati u ovom trenutku pošto tender još nije raspisan - rekli su Agenciji Beta u toj kompaniji. S druge strane, iz Ministarstva pri vre de za Ek spres navo de da će jav ni po ziv za pro daju vi še od 90 od sto uku p nog kapitala Galenike raspisati početkom septembra. - Ministarstvo privrede je razgovaralo s nekoliko renomiranih svetskih kompanija iz oblasti farmaceutske industrije, koje su pokazale ozbiljno interesovanje za Galeniku. U prethodnom pokušaju privatizacije Galenike modelom strateškog partnerstva kompanije, na javni poziv su se javili Cadila Pharmaceuticals Limited iz In di je, EMS S.A. iz Bra zi la, konzorcijum Frontier Pharma Limited iz Velike Britanije i LLC NPA Pe tro vax Pha rm iz Rusije. Na pi ta nje u ka kvom su poslovnom odnosu s Phoenix Pha r mom i zbog če ga ta ve ledrogerija njihove lekove proda je po znat no ni žoj ce ni od veleprodajne, iz kabineta generalnog direktora Galenike odgovorili su nam: - Phoenix Pharma, koji na tr ži štu Sr bi je ima vi še od trećine udela u veledrogerijskom poslovanju, dugogodišnji je veoma kvalitetan kupac Galenike i uglavnom se po prometu u poslednjih pet godina na la zi na pr vom ili dru gom mestu. Na tržištu plasira naše proizvode pod uslovima sličnim konkurenciji. Osim kupovine lekova i ostalih proizvoda, ne uče stvu je u bi lo ka kvim aktivnostima vezanim za poslovanje Galenike. Phoenix Pharma se kao kupac Galenike pojavljuje od S druge strane, Phoenix Pharma u odgovorima Ekspresu tvrdi da poslovna veza traje od devedesetih godina. - Poslovna saradnja s Galenikom datira od devedesetih godina prošlog veka, odnosno od osnivanja veledrogerije. Suština našeg poslovnog odnosa proističe iz naših registrovanih delatnosti, a što praktično znači da je Phoenix za sve to vre me bio ku pac lekova koje je proizvodila Galenika. Kao kupac koji je uredno nabavljao i plaćao lekove, može se konstatovati da je doprineo finansiranju, ali bez ikakvog učešća u organizovanju i obezbeđivanju proizvodnje - navodi se u odgovoru Ekspresu. Nekadašnji konsultant Velefarma i socijalista Dušan Matković za Ekspres otkriva da je Hemofarm kumovao stečaju ove veledrogerije. - Se ćam se da je He mo farm pokrenuo stačaj Velefarma i mi slim da je to ura đe no mimo dogovora s Galenikom jer su Galenika i Hemofarm glavni poverioci Velefarma. Galenika, naravno, nije bi la za ste čaj i ima la je uve ravanja od Hemofarma da idu zajedno da konsoliduju dugovanja Velefarma. Međutim, kada je Hemofarm pokrenuo stečaj, nastaje rasulo na tržištu, Velefarm nestaje, a pojavljuje se Phoenix, koji dominira na tržištu - zaključuje Matković

6 EKSPRES/ EKONOMIJA 11 Kakvi su efekti subvencija investitorima, da li su zaista doprinele smanjenju nezaposlenosti, kada i kako će se državi vratiti uloženo, hoće li stranci koji su dobili subvencije napustiti Srbiju čim prestanu da ih dobijaju Priča o delotvornosti subvencija za zapošljava nje, ko je se u Sr bi ji s prekidima dodeljuju investitorima od godine, podseća na onu o tome kako optimista i pesimista gledaju na ča šu ko ja je sa mo do po la ispunjena vodom. Za optimistu ona je polupuna, a za pesimistu po lu pra zna. A onaj ko je že dan će da uz me ča šu i da po pi je vo du. Tako i država Srbija, žedna novih investicija, ispija tu subvencionisa nu ča šu vo de, ali je mno go pratećiih nedoumica - kakvi su efekti subvencija, da li su zaista doprinele smanjenju nezaposlenosti, ka da i ka ko će se dr ža vi vra titi uloženo, hoće li stranci koji su dobili subvencije napustiti Srbiju čim prestanu da ih dobijaju... Mnogo je pitanja, a odgovora još uvek ma lo. Pra ve ana li ze delotvornosti subvencija još nema, a, ru ku na sr ce, ni je la ko ni napraviti je. Mnogo veći problem predstavljaju, u mnogim slučajevima netransparentni uslovi pod kojima se određene subvencije, podsticaji i druge vrste državnih ulaganja odobravaju i obezbeđuju, pa se s pra vom pos ta vlja pi tanje moguće štetnosti potpisivanja određenih ugovora. No, šta ka žu bro j ke. Za za govornike subvencija podatak da je od ka da su one uve de ne pre 11 godina zaposleno novih radnika u 96 kompanija koje su uspešno realizovale investicione projekte, a koje su uložile više od 525 mi lio na evra, što je dr žava podržala sa 79,2 miliona evra podsticaja, pokazuje da je ispunjen jedan od osnovnih ciljeva davanja podsticaja privredi, a to su rast zapošljavanja, rast javnih prihoda u budžetu jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije po osnovu poreza na dohodak građana i poreza na dobit pravnih li ca i ra st izvo za. Ci tat je iz odgovora Ministarstva privrede na pitanja Ekspresa o efektima politike subvencija. Sa druge strane, kritičari ovakve politike privlačenja investicija teško će se odreći stava da, za pra vo, pre mo že da se govori o ulaganju države u strane investitore nego o stranim ulaganjima u državu. Protočni bojler Jedan od najžešćih kritičara je i nekadašnji predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, vlasnik konfekcije Modus Milan Knežević, koji argumentaciju na la zi i u to me što je, ka ko ka že, neto devizni priliv Fijata dva puta manji od deviznog priliva koji se ostvari izvozom malina, odnosno čak deset puta manji od priliva deviza koje u Srbiju dolaze od izvoza kukuruza. - Te strane kompanije koje dobijaju subvencije funkcionišu po principu protočnog bojlera. One uve zu de lo ve, ov de ih jeft ina radna snaga sastavi u finalni proi zvod, ko ji oni po tom izvezu - ka že Kne že vić za Ek spres. Realno gledajući, investitorima se politika subvencija isplati, naročito u prvoj godini poslovanja. Prosečna subvencija za jedno ra d no me sto, na osno vu podataka sa početka teksta, iznosi oko evra. Pro se č na plata zaposlenih u ovim fabrikama ne pre la zi di na ra, odnosno dinara sa porezima i doprinosima, jer po uredbi PIŠE MARKO R. PETROVIĆ Novi investitori Oktobra godine Savet za ekonomski razvoj Vlade Srbije odlučio je da u naredne dve go di ne do de li 22,8 mi lio na evra za otva ra nje no vih ra d nih me sta u se dam gradova u zemlji - u Beogradu, Somboru, Nišu, Kruševcu, Prokuplju, Jagodini i Pećincima. Ukupna vrednost svih investicija kompanija koje će dobiti novac je oko 90 miliona evra. Novac će otići sledećim kompanijama: KROMBERG - U Kruševcu planira da gradi fabriku za proizvodnju kablova za automobilsku industriju i da zaposli radnika. Vrednost investicije je 26 miliiona evra. LEONI AG - Planira izgradnju novog pogona u Nišu, otvaranje radnih mesta i ulaganje od 22 miliona evra u proizvodnju auto-kablova. PRETTY GROUP - Firma iz Bangladeša ima nameru da otvori pogon za pletenu trikota žu u So m bo ru, u šta će ulo ži ti od oko 14,4 mi lio na evra i za po sli ti lju di. ENDAVA D.O.O. BEOGRAD - Kompanija se bavi računarskim programiranjem, ali planira da investira u uvećanje kapaciteta za razvoj softvera, odnosno novu opremu, prostor i radnike od 4,4 miliona evra, sa idejom zapošljavanja 324 radnika. COFICAB - Firma je u procesu otvaranja nove fabrike žica i kablova za automobilsku industriju u Pećincima, gde je za ove potrebe kupila braunfild lokaciju Rolomatik u ovom me stu. Pla ni ra da ulo ži 12,4 mi lio na evra i za po sli još 111 no vih ra d ni ka. AUNDE - Kompanija u Jagodini od godine proizvodi presvlake za sedišta za automobilsku industriju i zapošljava 254 radnika. Planiraju investiciju u Kočinom Selu od 3,4 miliona evra i zapošljavanje novih 370 radnika. Ispla ta na rate Dinamika isplate subvencija definisana je ugovorom o dodeli sredstava podsticaja. Subvencije se isplaćuju u ratama. U većini slučajeva, kako navode u Ministarstvu privrede, ispla ta je ugo vo re na u tri ra te, s ob zi rom na to da je rok za rea li za ci ju in ve sti cio nog projekta i zapošljavanje tri godine od podnošenja prijave, dok je kod ulaganja od posebnog značaja rok za realizaciju investicionog projekta do deset godina. Iznos rate utvrđuje se u procentualnom iznosu u odnosu na ukupan iznos dodeljenih sredstava, i to u iznosu koji je proporcionalan procentu ulaganja u osnovna sredstva u svakoj godini realizacije investicionog projekta u odnosu na ukupna ulaganja ili procentu novozaposlenih u svakoj godini, u odnosu na ukupan broj novozaposlenih definisanih investicionim projektom. CENA DOBRODOŠLICE o uslovima i načinu privlačenja subvencije doprinele državnom vlada, od trenutka potpisivanja budžeta, koji opet pune upravo direktnih investicija, plate koje budžetu kroz poreze i doprinose, ali je nji hov od go vor bio kranijom godine, nije objavivi. Da je ta ko ne što ne mo gu će i ugovora sa italijanskom kompa građani plaćajući porez drža oni isplaćuju moraju da budu najmanje 20 odsto veće od minimalca, koji je trenutno dina privrede. je svaka naredna vlada potpisijevremeno, baš povodom ugotak: Obratite se Ministarstvu Kompanije koje dobijaju la sve njegove detalje. A pritom protivzakonito, upozorio je svora. Na go di šnjem ni vou to je oko A u Ministarstvu privrede subvencije funkcionišu kao vala neke nove anekse ugovora. vora sa Fijatom i poverenik dinara, odnosno odgovaraju da to nije u njihovoj na dle žnos ti, kao što u nji ho za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti evra. A upra vo to li ko izno si prosečna subvencija, što znači da voj nadležnosti nisu ni neke dru Prema analizi sajta No Rodoljub Šabić. protočni bojler. Uvezu delove, Zatamnjeni ugovori trošak radnika poslodavcu u tih ge vrste podsticaja investitorima poput poreskih olakšica (Mi ovde ih jeftina radna snaga sastavi dine, pored ulaganja fabričkih u ugovorima sa stranim partva eko no mi ja iz ju na go - Načelno, nije sporno da se godinu dana u potpunosti pokriva država. nistarstvo finansija), povoljnih postrojenja od kvadrata hala sa pratećim zemljištem određene informacije poverljinerima može predvideti da su Drugo pitanje koje se nameće je, ko li ko će br zo dr ža va uspemunalnih usluga (lokalne sa i 50 mi lio na evra ulo ga u no v ve i da se shod no to me jav nos kredita, olakšice u pogledu ko u finalni proizvod, koji oni potom ti da, preko poreza, doprinosa i mouprave), besplatno ustupanje cu, dr ža va je na ra zne na či ne u izvezu, kaže Milan Knežević ti može ograničiti pristup. Tu PDV-a povrati sredstva koja je zemljišta (lokalne samouprave), FAS do pre godinu dana uložila je reč, pre svega, o informacijama dala kao subvencije. Pri gore navedenim infrastruktura... vi še od 370 mi lio na evra. Ugo či ji izvor je sam stra ni par parametrima, procena ula ga či ma. A ka da bi se to ure di i da se ta neravnopravnost naro privrednika. vor o osni va nju FAS-a je objatner, informacijama koje nje je da je za to potrebno najmanje Nužno zlo lo, subvencije bi mogle da budu čito vidi po tome koliko je subvencija - Od do go di ne (zaključno vljen samo delimično, a delovi mu pripadaju (tehnička i tehnološka sedam, osam godina. To, dakle, znači da barem toliko godina kompanije koje su dobile subvencije mo ra ju da osta nu na ovom trži štu i da ma kar za dr že ove mi nimal ne za ra de na ko je su se obavezali. Suština je, ipak, u tome da ni ko još ni je ura dio i obja vio detaljnu analizu efekata subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta. Pokušali smo da od Ministarstva finansija dobijemo podatke o tome koliko su kompanije koje su do danas dobile Mnogi ekonomisti slažu se da su subvencije trenutno nužno zlo kojim se privlači inostrani kapi tal, ali su za to svi odre da sprem ni da sta nu iza tvr d nje da je najbolji način koji bi se obezbedio dolazak velikih stranih kompanija stvaranje povoljnijih uslova poslovanja, kroz smanjenje parafiskalnih nameta, svođenjem korupcije na evropski nivo, izgradnjom infrastrukture i sređivanjem stva ri u su d stvu, što bi garantovalo sigurnost stranim sa mo šlag na to r ti ce le pri če. Milan Knežević, međutim, insistira na tome da su subvencije neustav ne, pre sve ga zbog to ga što su, kako kaže, selektivne. - Čim nekome daš subvenciju, a ne ko me ne daš, to je se le k ti v no, a onaj ko je do bio pod sticaje je u povlašćenom položaju, jer nje gov proi zvod on da može da bude jeft iniji od konkurenci je, kao što i nje gov ra d nik mo že da bu de pla ćen vi še jer ga dr ža va dotira - kaže Knežević. On dodaje otišlo stranim, a koliko do maćim investitorima, navodeći da je taj odnos nesrazmerno veći u korist stranaca. Podaci Ministarstva privrede, međutim, ne idu potpuno u prilog njegovoj tezi. Činjenica jeste da su najveće subvencije otišle firmama čiji su osnivači i vlasnici strane kompanije. Ali isto ta ko je či nje ni ca da je procenat uspešne realizacije investicionih projekata mnogo veći kod stranaca nego kod domaćih sa 14. avgustom 2017) potpisan je 331 ugovor o dodeli podsticaja, 149 sa domaćim i 182 sa stranim investitorima. Ukupna vrednost dodeljenih podsticaja je evra, a pre dviđena vrednost investicionih proje ka ta je evra i planirano je otvaranje novih radnih mesta - navode u Ministarstvu privrede i dodaju: Uspešno je rea li zo va no ili je u pro cesu realizacije 229 projekata (68 sa do ma ćim i 161 sa stra nim investitorima). Za realizaciju ovih o podsticajima su zatamnjemu ni. Detalji oko podsticaja mogu se sagledati iz finansijskih izveštaja kompanije FAS. Na kraju poslovne godine država vrši u potpunosti refundaciju poreza i doprinosa na zarade, FAS-u je uplaćen i jednokratni bonus od 50 miliona evra, a finansiralo se bu kval no sve i sva šta: komunalne usluge, zamena krova, remedijacija životne sredine i spoljašnja infrastruktura za park dobavljača, a između osta log i evra po ra d nom rešenja, planovi proi zvodnje i plasmana, marketinški planovi, njegove finansijske konstrukcije i sl.), pa je shodno tome opravdano da javnosti ne bu du dos tu p ne. Ali, naravno, takav tretman ne mogu imati sve informacije. Pogoto vo ne mo gu one ko je su nužne za oce nu, sa sta no vi šta javnih interesa, opravdanosti raspolaganja javnim novcem i resursima, kao što su ustupanje, odnosno poklanjanje državne svojine, subvencije i drugi podsticaji, KO JE DO BIO NA J VE ĆE SUBVENCIJE (*u evrima) oslobađanja od pore projekata odobrena su sredstva u vred nos ti od evra ( evra do ma ćim i me stu plus i do dat nih evra za obu ku po ra d ni ku. Država je garantovala i za kredit za... Uskraćivanje tih informacija je i formalno nezakonito i Vrednost Predviđen broj Vrednost subvencije Kompanija Subvencija* investicija* radnih mesta po radnom mestu* Pitanje je, dakle, zbog čega Pored toga, kako je objavljeno nu o opravdanosti i valjanosti Delphi Packard, Novi Sad je procenat realizacije među domaćim na sajtu Nove ekonomije, kom posla. Lako može dovesti u su evra stra nim in vestitorima). FAS-a od 169 mi lio na evra kod EIB pod povlašćenim uslovima. ima više realnih štetnih posledica. Otežava objektivnu oce investitorima tako nipanija je oslobođena svih lokalkob sa okru že njem zbog su m Oli m pias Srb, Niš zak. Ove bro j ke, me đu tim, ne pokrivaju nih poreza i taksa. nji da se ugo va ra, a kri je po sao sve dodeljene subvenci Netransparentost ova koji je u suprotnosti sa nekim Johnson Electric, Niš Mei Ta Europe, Obrenovac je, jer u njih ne ula zi, re ci mo, državno ulaganje u Fijat. A kolika kvih ugovora jedan je od najvećih pro ble ma, s ob zi rom na to prihvaćenim standardima u vezi sa slobodnom konkurencijom, Tigar Tyres, Pirot , dr žav nom po mo ći i sl. I što su ta ulaganja nemoguće je tačno da ta ko dr ža va od svo jih građana krije kuda odlaze pare iz je najgore, neminovno re ći s ob zi rom na to da ni jed na izaziva sumnje u moguću korupciju - kaže Šabić. U konkretnom slučaju Fijata, budući da je tadašnje Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj odbilo da Savetu za borbu protiv korupcije dostavi ugovor, pozivajući se na apstraktnu poverljivost, odnosno nepostojanje saglasnosti stranog partnera, bez drugih objašnjenja, Šabić je doneo rešenje kojim je naložio Ministarstvu da kopiju traženih dokumenata dostavi Savetu. Ministarstvo je dostavilo Savetu gotovo potpuno zacrnjen ugovor, poverenik je novčano kaznio Ministarstvo, a potom zatražio od Vla de, da u skla du sa zakonom ona obezbedi prinudu izvršenja. Vlada to nije uradila. Ni tadašnja ni sve naknadne. - I on da sam sma trao i sa da sma tram da je to bi lo po gre šno i štetno. U javnosti sada svakodnevno kolaju razne nezvanične informacije koje s pravom izazivaju brojna pitanja na koja javnost s pravom očekuje od go vo re - ka že Ša bić za Ekspres. Posebna je priča i kontrola izvršenja ugovorenih obaveza, koje investitori moraju da ispune kako bi opravdali subvencije. Do go di ne ona je, kako je svojevremeno priznao tadašnji ministar privrede Željko Sertić, bila gotovo nikakva. A ta kontrola, koju sada sprovodi Ministarstvo privrede, odnosi se na oba ve zu ula ga nja, na obavezu zaposlenja i isplatu zarada koje moraju da budu najmanje 20 odsto veće od minimalca, na zabranu otuđenja stečene opreme i druge imovine koja je predmet investicionog projekta i obavezu održanja dostignutog ugovorom utvrđenog nivoa zaposlenih. Kontrola se ostvaruje tako što se redovno prati obaveza zaposlenja preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a iznos ula ga nja je du žan da potvrdi ovlašćeni nezavisni revizor, pri čemu je najvažnije da se prilikom isplate svake tranše subvencija mora dostaviti važeća bankarska garancija koja garantuje eventualni povraćaj novca. Ukoliko neki investitor ne ispo štu je sve što je do govoreno, ugovor se raskida. A takvih je slu ča je va, po do sa da raspoloživim podacima, bilo 98. Najviše je onih koji su sklopljeni tokom izborne godine, a država je kroz bankarske garancije, sudske procese i sporazumne raskide naplatila nešto vi se od 25 mi lio na evra 匀唀一一夀嘀䤀䰀䰀䔀 䌀伀䴀倀䰀䔀堀 アハ ート㠀㜀㔀㔀㔀㔀㔀㔀 アハ ート㠀㘀㐀㐀㐀㐀㔀 匀吀䄀一䬀䄀伀匀䄀一 瀀爀漀搀愀樀渀愀欀愀渀挀攀氀愀爀椀樀愀㨀 㜀 䴀愀爀琀愀 ⴀ 㔀 Ⰰ 䈀攀漀最爀愀搀 猀甀渀渀礀瘀椀氀氀攀 爀猀

7 EKSPRES/ DRUŠTVO 13 Zbog čega su poslanici, poznati po tome da glasaju na zvonce, poželeli da baš na slučaju izbora uglednog novinara s KiM Živojina Rakočevića pokažu svoju moć i neposlušnost? Odgovor na to pitanje dao je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović kada je bez uvijanja saopštio da je problem u neposlušnim predlagačima NUNS i UNS, a ne u samom predlogu PIŠE NATAŠA ANĐELKOVIĆ Ne zna mo gde nam je du pe, a gde glava, ali će par la ment sve to oku pi ti na jedno mesto, napisao je svojevremeno aforističar Petar Lazić. Toga sam se setila nedavno, kada je objavljena vest da parlamentarna većina nije glasala za predlog novinarskih udruženja da član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević. Skupština ga nije izabrala uprkos činje ni ci da je pro šle je se ni na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dobio podršku vladajuće većine (čak 13 gla so va od uku p no 16). Nebrušena bahatost Zbog če ga su na ši uva že ni i samostalni poslanici, poznati po tome da glasaju na zvonce, požele li da baš na ovom slu ča ju po kažu svo ju moć i ne po slu šnost, pa na plenumu glasaju suprotno od od bo ra? Ili su i ovaj put po slušno sledili sugestije odozgo, dopu šta ju ći da se ko la slo me na nedužnom čoveku, koji zaslužuje po što va nje, a ne oho lost? Odgovor na tu nepostojeću dilemu javnosti je dao šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović kada je bez uvijanja saop štio da je pro blem u pred la gači ma NU NS i UNS (ina če va zda posvađanim, ali u ovom slučaju, hvala bogu, jedinstvenim), a ne u sa mom pred lo gu. Uvek su političari želeli da drže pod kontrolom jogunaste novinare, ali su to radili perfidnije. Dugo se nismo sreli sa bahatošću vlastodržaca u ne bru še nom obli ku. Na pita nje UNS šta se pro me ni lo i zašto većina nije glasala za Rakočevića, Martinović je u SMS prepi sci kao iz to pa uzvra tio kontrapitanjem: A zašto Vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za predsednika Republike, živog čo ve ka, i na na slov nu strani cu NIN-a u ko joj se Sr bi ja pore di sa Au švi com? Va žno je napomenuti da je Martinović kao član nadležnog odbora u septem bru gla sao za izbor Ra koče vi ća na ovo me sto. Na ko mentar da je UNS ja sno u me di ji ma izneo stav da se Ho lo kau st ne sme relativizovati, ali da reagova nje UNS-a ne mo že ima ti utica ja na gla sa nje, i da je Ra ko čević, kosovski Srbin, čestit i odvažan no vi nar, ko ji ži vi i ra di u Gračanici, gde čini čuda za kulturni život tamošnjih Srba, Martinović je ponovio da nije zadovoljan UNS-ovom reakcijom. To kako ste Vi reagovali, rea go vao je i sam NIN. Po sla nici su slo bod ni da gla sa ju za koga hoće, bio je Martinovićev VASPITAČICE IZ PARLAMENTA od go vor. Na pi ta nje da li bi, da je UNS rea go vao ka ko SNS traži, kolega Rakočević bio izabran, šef naprednjaka u Skupšti ni je od go vo rio da je u Sr bi Vlast se teško vara ako misli da ji sve dozvoljeno. Ma reagujte smo mi deca koju će prevaspitavati ka ko god ho će te. U Sr bi ji je sve dozvoljeno. Martinovića su pitali i da li kaznama, ocenjuje Ljiljana Smajlović je baš on naložio poslanicima većine da ne glasaju za Rakočevića, pošto takvu informaciju ima ju, na šta je on od go vo rio samo: Pa, što me on da bi lo šta pitate kad imate informaciju? Tim povodom, pozvali smo Martinovića, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke. Ostali smo uskra će ni za od go vor na pitanja smatra li da tako treba prevaspitavati novinare i hoće li se izvi ni ti jav nos ti zbog svog istupanja. Ni pred stav ni ci UNS-a i NU NS-a nisu želeli da komentarišu ovaj slu čaj, na vo de ći da su sve rekli u zajedničkom saopštenju krajem jula. Tada su, kao dve najreprezentativnije profesionalne novinarske organizacije u Srbiji, najoštrije protestovali protiv odluke poslanika da Rakočevića, kao izuzetnog novinara i pravog predstavnika kulturnog života na KiM, ne izaberu za Odbor Agencije, istovremeno nadajući se da će poslanici svo ju gre šku ispra vi ti na ponovnom glasanju na jesen. Konačno, ni sam Živojin Rakočević ni je hteo da go vo ri o ovo me, ali je još jed nom za hva lio ko lega ma ko je su ga pred lo ži le za tu funkciju. Novinarka Ljiljana Smajlović jed na je od re t kih ko ja se u poslednje vreme bavila ovom te mom. Ona za Ek spres ka že da Skupština Srbije sad nema mnogo izbora. - U ponovljenom postupku u oktobru poslanici mogu ili da glasaju za Živojina ili da prekrše propise koje je Skupština izglasala prilikom formiranja Agencije za borbu protiv korupcije. Trećeg nema. Za parlamentarnu veći nu, to zna či sle de će: ili će kažnjavati neposlušna novinarska udruženja ili će poštovati srpske za ko ne. Uve re na sam da će se ipak odlu či ti za ovo dru go - ističe Smajlovićeva i dodaje da će to biti jedino izvinjenje koje je novinarskom esnafu potrebno. Ko je Ži vo jin Rakočević * Novinar i književnik, diplomirao je na Katedri za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Prištini, a magistrirao na Univerzitetu u Beogradu * Živi i radi u Gračanici, uspešno vodi tamošnji Dom kulture, koji se po brojnosti i kvalitetu kulturnih događaja, od njegovog dolaska, može uporediti s najambicioznijim i najposećenijim kulturnim ustanovama Beograda * Bio je osnivač i urednik KiM radija, Glasa juga, potpredsednik Udruženja novinara Srbije i član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a već deset godina dopisnik je Politike s Kosova i Metohije * Autor je više knjiga i monografija, i dobitnik je nekoliko književnih i novinarskih nagrada, a svoje radove objavljuje u uglednim domaćim i stranim časopisima - Aleksandar Martinović se verovatno ionako već pokajao što je iskre no od go vo rio na pita nje UNS-a o to me za što ve ćina nije glasala za Živojina, koji je očigledno stradao kao kolateralna šteta nesporazuma novinara i vla sti. Ne ve ru jem da je iko u Skupštini Srbije hteo da kazni baš Živojina Rakočevića, čoveka koji, umesto kazne, zaslužuje divljenje i zahvalnost Beograda. Pretpostavljam da ni gospodinu Martinoviću nije moglo biti mi lo što su se i ovog pu ta, kao to li ko pu ta do sa da u na šoj novijoj istoriji, kola slomila baš na Srbinu s Kosova - napominje naša sagovornica. Sukob vlasti i novinara Na pi ta nje ko je kriv za to što se po pr vi put ova ko jav no disciplinuju neposlušni novinari, ona od go va ra da je pr vi za datak UNS-a u ovoj stva ri da Ži vojin Rakočević ne postane žrtva sukoba vlasti i novinarske zajednice. - Ali UNS ni je ni slep ni gluv na taj su kob. Po mom mi šljenju, najvažnije je sledeće: mi u UNS-u nismo politički aktivisti koji vode politiku što gore, to bolje. Mi ne priželjkujemo da vlast krši novinarska prava kako bi smo ima li zbog če ga da se žalimo Johanesu Hanu ili Evropskoj komisiji. U Srbiji su novinari nezadovoljni svojim položa jem u dru štvu, ali ni su rav nodušni na činjenicu da i srpsko dru štvo ima ra zlo ga da bu de nezadovoljno stanjem u srpskom novinarstvu. Ne tvrdim da smo mi novinari bezgrešni. Profesija nas obavezuje da čitaocu predočimo obe strane svakog proble ma o ko jem pi še mo, ali kada smo mi u pi ta nju, ka da su naša prava ugrožena, ponašamo se kao da pos to ji sa mo jedna, naša strana, i prećutkujemo argumente naših kritičara. Kao da ima mo sle pi ugao i ne vi dimo drugu stranu problema. Nije naš problem jedini koji nema dve stra ne, ali vla st se te ško vara ako mi sli da smo mi de ca ko ju će prevaspitavati kaznenim merama - zaključuje Smajlovićeva. Podsetimo, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa da jedan od devet članova odbora bude izabran na zajednički predlog novinarskih udruženja. Odbor upravlja Agencijom i među ovlašćenjima ovog organa je i izbor direktora Agencije. UNS i NU NS, ko ji su se pr vi put posle dužeg vremena složili oko nečega, Rakočevića su predložili za kandidata još u avgustu 2015, a za tim i u av gu stu pro šle go dine, na kon što je du že vre me bi lo upražnjeno mesto člana odbora koji se bira na predlog novinarskih udruženja

8 EKSPRES/ SVET I PRIČA 15 KONTRAMITING U ŠARLOTSVILU Raspad Sovjetskog Saveza pratilo je masovno uništenje spomenika njegovim tvorcima. Pad režima sekular ne par ti je Baas u Ira ku pratila je rekordna gledanost obaranja statue Sadama Huseina u Bagdadu. Simbolika ovakvih poteza je jasna. Revolucije, bile mirne ili nasilne, zahtevaju simboličku katarzu. Kuriozitet je, međutim, da ove godine širom američkog juga padaju simboli Konfederacije. Gradonačelnik Nju Orleansa Mič Landrju naredio je uklanjanje spomenika nekolicini generala poraženog Juga. Južna Karo li na odlu či la je da vi še ne ističe borbenu konfederalnu zastavu. U ma ju je Šar lo t svil, grad u ko jem se ro dio je dan od osni vača SAD Tomas Džeferson, odlučio da skloni statuu legendarnog generala Roberta Edvarda Lija. Sve ove odlu ke pra će ne su u koloni po dvojica noseći baklje i uzvikujući parole Krv i tlo, Nećete nas zameniti, Beli životi znače (aluzija na radikalni afroamerički pokret Crni životi znače ). Džejms Aleks Filds, ubica pripravnice, koji se kolima zaleteo u kontramitingaše, od mah je priz nao zlo čin. On tvrdi da ne ma pa re za advo ka ta i suočava se s potencijalnom optužbom za terorizam. Skakavac, snimljenog pre tridesetak godina. Tadašnje zvezde Debra Vinger i Tom Berindžer su u filmu Koste Gavrasa široj javnosti približile istiniti događaj o agentkinji FBI koja je decenijama živela u malom mestu na američkom Srednjem zapa du, uda la se za be log su prema ti stu i tek po sle mno go vremena stekla njegovo poverenje u toj me ri da ju je po veo sa sobom na jedan od tajnih sastana protestima i kontraprotestima. Prošlog vikenda u Šarlotsvilu KKK bez maske ka ekstremnih desničara. Tada u Virdžiniji, protesti su prerasli u čarke, čarke u koškanja, koškanja u nerede, neredi u nasilje, nasilje u ubistvo advokatske pripravnice Heder Hejer, pad policijskog helikoptera i pogibiju dvojice pripadnika snaga reda. Povređeni se broje u desetinama. Me đu tim, što je mno go važnije, društvene mreže učinile su lako dostupnim snimke s pro te sta. Svet je ta ko vi deo bele suprematiste kako marširaju Da kle, po ku ša ji da se vek i po po okončanju Građanskog rata u SAD uklone simboli poraže nog Ju ga vra ti li su se kao bume ra ng. Ako nam je pro šla go dina pokazala lice mlade liberalne socijaldemokratske Amerike, koja je stala uz Bernija Sandersa, ova go di na nam je ot kri la nešto novo - mladu Ameriku konzervativnih belih suprematista ko ji se ne kri ju ispod ma ske Kju Kluks Klana. Retko ko se danas seća filma se susrela sa pravim privatnim vojskama. Deset godina kasnije, Edvard Norton će istraživati psihološki profil takvih ljudi u legendarnom ostvarenju Tonija Keja Američka istorija Iks. I to bi, ma nje-vi še, bio obim ba vljenja ovom te mom, ba rem ka da je reč o američkoj masovnoj kulturi. Ni ko ne vo li da vi di svoj ru žni lik u ogle da lu, te su ta ko be li suprematisti poslovično na margini kolektivne društvene svesti. Ako nam je prošla godina pokazala lice mlade liberalne socijaldemokratske Amerike, koja je stala uz Bernija Sandersa, ova godina nam je otkrila nešto novo - mladu Ameriku konzervativnih belih suprematista koji se ne kriju ispod maske Kju Kluks Klana Gubitkom Stiva Benona, Donald Tramp bi izgubio glavnu bazu svojih birača, a ne bi dobio ništa, to jest ne bi se preko noći umilio svojim protivnicima Međutim, ulazak Donalda Tram pa u Be lu ku ću to je pro me nio. Magnat u koži predsednika SAD dobio je otvorenu podršku Dejvida Djuka, nekadašnjeg vođe Kju Klu ks Kla na. Pre sre ćan sam što su Donald Tramp i većina Amerikanaca prigrlili većinu stavova za koje sam se godinama zalagao, rekao je oduševljeni Djuk posle Trampove pobede. Uspon desnice Prvi čovek ultradesnog Instituta za nacionalnu politiku Ričard Spe n ser oce nio je da je Tra m pova pobeda u svom korenu pobeda politike identiteta. Spenser je godinama privlačio pažnju medija kao portparol ekstremno desnih Alt-rajt (što je skraćenica za alternativnu desnicu) vesti. Oni ma ko ji tvr de da je reč o in telektualcu koji nudi drugačiju viziju društva, treba skrenuti pažnju na poslednju rečenicu Spenserovog govora novembra prošle godine u Vašingtonu: Hajl Tramp, hajl naš narod, hajl pobeda! Na to su se di gle mno ge ruke u publici u tradicionalan nacistički pozdrav. Ekstremna desnica napustila je margine i posta la, ako ne me j n strim, a ono nešto između. Re ći da je Tra mp to me doprineo jeste tačno u paušalnom smi slu. Ako že li mo da budemo precizni, tome je doprinela Trampova odluka da u stratege svoje kampanje, a potom među savetnike u Beloj kući, uvrsti PIŠE IVANA MILORADOVIĆ i Sti va Be no na. Dok ovo pi šem, Tra mp je pod ni ka da ve ćim pritiskom da otpusti svog nekadašnjeg prvog čoveka Brajtbart portala. Grešila bih dušu kada bih rekla da Benonovu kožu traže samo (?!) demokrate, levičari, liberali, manjine i LGBT zajednica. Traži je i Trampov uticajni zet Dža red Ku č ner. Tra ži je i potpredsednik Pens. Traži je i bivši direktor za komunikacije s rekordno kratkim desetodnevnim stažom na toj funkciji Antoni Skaramuči. Tra ži je i je dan od na j moćnijih ljudi na svetu, australijski medijski magnat Rupert Murdok. Ironično, traži je i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, jastreb među jastrebovima, general-pukovnik Mekmaster. I po red sve ga to ga, Be non se i da lje še ta po Za pa d nom krilu Be le ku će. No vi šef oso blja na j prestižnije adrese u SAD, penzionisani marinac general Džon Keli uza lud lu pa ša kom o sto i tvr di da neće tolerisati Benonove mahinacije iz senke. Dve Amerike Be non je i da lje tu. Do du še, šezdese t rogodišnji mozak i inspiracija ekstremne desnice nije nerealan. Iz njegovih krugova curi informacija da nije ni očeki vao da pre ži vi u Be loj ku ći duže od osam me se ci do go di nu dana. Tvr di da ra di sva ki dan kao da je po sled nji i da se sve češće pi ta ni je li bo lje da svo je priori te te, a je dan od njih je sva ka ko gvozdena politika prema ilegalnom useljavanju, preseli van sistema. I dok Be non pre mi šlja šta da radi, mnogo je važnije i opasnije to što se pre mi šlja i Tra mp. Svaki predsednik pre njega odavno bi Be no nu dao šut kar tu. Za što rekordno nepopularni predsednik ne po pu šta pod pri tis kom, ne samo opozicije već i dobrog dela sopstvenog tabora? Prosto. Zato što bi gubitkom Benona izgubio glavnu bazu svojih bi ra ča, a ne bi do bio ni šta, to je st ne bi se pre ko no ći umi lio svojim protivnicima. Ili ga barem tako savetuje sam Benon. Upravo iz tog ra zlo ga, Tra mp dva dana nije uopšte komentarisao nasilje u Šarlotsvilu, da bi potom dao mla ku izja vu da je ra si zam zlo, a za ne re de op tu žio sve strane. Tramp, doduše, u javnost ša lje i si g nal da se s Be nonom ni je sreo vi še od ne de lju dana. No, čak i da su tra pro či tamo da je osnivač Brajtbarta napustio Aveniju Pensilvanija, on je svoj po sao već ura dio. Ek strem na de sni ca je iz sen ke iza šla na sve tlost da na, a Be non za so bom u Be loj ku ći osta vlja svog na slednika - glavnog pisca Trampovih govora Stivena Milera. Benonov pro te že je po me ri čak i izbi r ljivom Trampovom zetu. A za to vre me, dve Ame rike nastavljaju da preživljavaju jedna pored druge bez kohezionog faktora. Varnice danas izaziva uklanjanje simbola poraženog Juga (mada čak i ozbiljni listovi poput Atlantika postavljaju pitanje kome ti simboli smetaju kada su svi osni va či SAD bi li ro bovlasnici?). Sutra će ih izazvati nešto drugo. Međutim, iznenadno uklanjanje simbola Konfederacije ima i drugi koren. Početkom šezdesetih godina, 90 odsto stanov ni štva u SAD bi lo je be le rase, a pro g no zi ra se da će ta ra sa pre ći u ma njin sku do go dine. U tom svetlu, najnoviji potezi belih suprematista postaju očeki va ni. Pi ta nje je da li je ovo njihova labudova pesma ili početak stvarnog uspona 1. Na j ljep ša je od svih že na, Kralj-Nikole kćer Jelena! Ali ima jed nu ma nu, Dade malom Talijanu, terao je Pajče iz Pavinog Polja pevaljku na bro du Split da mu pe va pe smu zbog ko je se u vre me talijanske okupacije išlo u logor. Ali kako to objasniti Pajčetu. Lji lja i Ča plja su se de li u ćošku s Jocom Jovanovićem, režiserom. Čudna su trojka bili Lji lja, Ča plja i Jo ca. Ča plja je kresao muškarce za lovu, a Ljilja je radila kao kurva u parkiću kraj Ekonomskog. Živeli su u provaljenoj vešernici u Sarajevskoj ulici. Onda su odlučili da Ljilja uzme neplaćeno i da dobiju dete. Dobili su sina i slavili. Častio je Joca Jovanović, tetkica koju je kresao Čaplja. Joca Jovanović je radio na te le vi zi ji i bio je hrom u jednu nogu. Imao je veliku i široku zadnji cu. Me šao je pri ho du. Po zva li su me da sed nem s njima. Joca je častio najskupljim vinom. Čaplja se oko muzike kačio s Pajčetom. Ka ko bih vo leo da sam ga ja ro dio, re kao je Jo ca Jo vanović, komšija iz Karađorđeve. Ča plja mu je zve k nuo šamar. Što biješ čoveka, pobunila se Lji lja. Ča plja je zve k nuo i njoj šamar. Zagrljeni, počeli su za jed no da ri da ju. Ne znaš ti nje ga, ja dao se Jo ca Lji lji, Ti si s njim pet, a ja dva de set godina. 2. Sre ski je do šao da se raspita za članove žirija književne nagrade koju je svake godine 4. ju la, za Dan bor ca, do deljivalo Udruženje boraca. Nagrade inspirisane Narodnooslobodilačkom borbom. Biće klanovi! Svuđe klanovi. Dav no bi se Sre ski ukla nio da je znao gde se u klan uč lanjuje. I ko za to piše karakteristike. Da li postoji mogućnost da i on ne ka ko u klan uđe? U spi sak? Sa njao je o to me sve vre me pu ta. S njim je do pu tovala njegova ljubavnica, gradska bibliotekarka. Kao i svi pesnici koji su dolazili iz Crne Go re, pr vo je svra tio kod Ace Sekulića. Aca je sta no vao u Ka meni č koj 5. Odav no su mu ise kli stru ju i te le fon, ali to Aci ni je smetalo. Nije smetalo ni nama, ko ji smo se usred zi me ko tr ljali Kameničkom do stana Ace Sekulića. Aleksandar Sekulić - Aca Ve li ki ho dao je uli com okružen pratnjom razbojnika i mladih pesnika, lažnih popova i lažnih direktora. Kao nekad Serjoža u Petrogradu, kotrljao se i Sekulić praćen noćobdijama i noćnim duhovima. Majstori, majstori..., reci to vao je i peo se na sto li ce, žardinjere, a jednom su, kažu, mo ra li i da ga s ja r bo la skidaju. Vikao je, stiskao pesnice do bo la, za tva rao čvr sto oči da dan ne uđe. Na bojeći se ljudskog smeha, Sekulić je recitovao. Kao usred le ta kri ci, Var ljiv mir se ra zbi, Zveknu soba, Budite na liniji, reče glas na žici, Sačekajte malo, imate vezu iz - gro ba. Veliki je pesnik Aca Sekulić bio. Aca dobri. Vrata njegovog sta na bi la su uvek otvo re na za one koji konaka u velikom gradu nisu imali. Sre ski je bio do bar đak (bistro dete četničke udovice što je zanela s nekim udbašem), ko ji je još u pr vom sred nje napi sao pe smu o Ti tu i po neo je svom partijskom sekretaru, inače zemljaku, na uvid. Da ti se izda uvje re nje da si crnogorski pjesnik, i sve PIŠE NEBOJŠA JEVRIĆ BROD SPLIT Sreski je vrisnuo, bacio akten-tašnu iz koje su se razleteli novi rukopisi, pesme o Titu koje je od početka njegovog bolovanja do dana smrti pisao, i - skočio u reku. Nije mu se više živelo ostale prinadležnosti koje uz to pripadaju!, rekao je drug partijski sekretar i ponudio ga ra ki jom. Od ta da su njih dvoji ca za jed no pi li. A kad je, pre trideset godina, dobio treću nagradu za pesmu o partizanskom heroju Savi Kovačeviću, pos ta vi li su ga za pi sca u srezu. Sre ski je u Beo grad do la zio slu žbe no. Opi jao se i gre bao za blanko račune. Aca je do šao s pi jan ke u pod ne. Ce lu noć je tu kao po Šta j gi s Pe rom Blen tom i Jašom Grobarovim. Sreski i njegova ljubavnica su ga probudili u sam mrak. Znaš li ti, burazeru, šta je najbolje za mamurluk? Pa, valjda, rasol!, rekao je Sreski. Metak, burazeru, metak! Kod Ace ni je bi lo ni ića ni pića. U frižideru jedino čarape Jakova Grobarova. Aca se teturajući spremao, još pijan od jučerašnjeg dana. Bi la je to ve li ka ne vo lja, zapi ti se s Pe rom Blen tom. Pe ra Blenta uopšte nije bio blentav, već jedan od najboljih trgovaca antikvitetima u Beogradu. Ali jed nom go di šnje je Pe ra Blenta lumpovao. Tad bi uzeo par hiljada maraka iz sefa i, dok je tra ja lo, pi la je či ta va pesnička bulumenta. Jedne godine vodio je taksijem Jašu Grobarova i Acu Sekulića na more da na đu ja r ca ko ji pi je vi no i me zi pr šut. Ali ga je Aca ne g de izgubio po kafanama oko Štajge, u Ja ta gan ma li, dok je Pe ra pazario antikvitete od Cigana. Sre ski mu je le gao ko kec na desetku. Odveo ih je na brod Split na ri blju čo r bu, ko ju su ovde najbolje spremali. Brod Split, pansion četvrte katego ri je, tri pu ta je go reo i iznova je ob na vljan. Sre ski je prodao livade u Bistrici posle majčine smrti i nije žalio novca. Ovo ga pu ta je odlu čio da se u Bijelo Polje vrati s nagradom Četvrti jul. Makar i trećom. Njegova ljubavnica, gradska bibliotekarka, glumica u amaterskom pozorištu, bila je po no sna na Sre skog, ko ji je poznavao druga Acu lično. No, to joj ni je sme ta lo da ispod stola vaćari druga Acu. Aca je od prevelike tuge jedva uspe vao da se bra ni. Bibliotekarka, koja je nekada bila kafe-kuvarica u lokalnom šah klu bu pa ju je Sre ski zahvaljući svojim vezama prebacio u biblioteku, petljala je nešto Sekuliću oko učkura. Sreski je zaspao naslonjen na akten-tašnu. Ne ka on spa va, ide mo kod tebe, rekla je Antigona iz gornjeg Kurozeba Aci i ostavila nam Sreskog. Oberkelner je dopisivao svoje ture, Dragan Lubarda je sta vio na svih pet pr sti ju pi v ske fla še i po peo se na sto li cu, Emil je tra žio osta v ke, Fric se igrao no žem i ce la ka fa na je sa osmehom - istina, primerenom trenutku - ispraćala Sekulića, koji je, zagrljen s Kurozebijankom, izla zio iz ka fa ne i svi ma otpozdravljao. S jeseni zeleni tuga u meni, S je se ni, kad sa zru du nje i regruti, pevali su Boro Mečaka i Milan Lalić, obojica pokojni. Očekivao se dolazak druga Prvoslava Ralića. I on pokojni. Uroš Tošković je prošao put kuhinje noseći na leđima mr tvu ro du. Sre ski pi sac je spavao snom pravednika. Mi smo naručivali turu za turom i slagali mu račune ispod aktov ke. Kad se pro bu dio, po čeo je da plače. Oni su oti šli, i ko će ih sa da naći u velikom gradu. Ko će mu sa da sre di ti da dobije nagradu Dragojlo Dudić? Ako dobijem tu nagradu, sle du je mi stan u no voj zgradi gde i predsedniku opštine Akovske. Te šio sam ga i obe ća vao mu da ću ga vo di ti na do ček kra lja Pe tra kod Ali Ba be u Rudovce. Kra lj tre ba da isko či padobranom, objašnjavao mu je ma r šal Ču De, pe snik Slo bodan Stojadinović, komandant Prvog rimovanog puka Sava Savanović, koji je upravo stigao s pr ve li ni je šan ka iz Grmeča. Komunistima ćemo ipak suditi, davao je podršku pesnik Andrej Jelić Mariokov i popravljao lenonke. Sa šajkačom i lenonkama, pukovnik ČOS-a (četničke obaveštajne službe) ličio je na pokojnog Čiču. Stravljeni Sreski, mamuran i zaboravljen u razbojničkoj krčmi, pokušavao je da se izvu če, ali su ga ma r šal Ču De i pukovnik Mariokov već bili uhvatili pod svoje. Mo gao je da ode, ali je morao prvo da položi zakletvu ispod Savskog mosta. Kakvu zakletvu?, bunio se Sreski. Lepo, brate, zakletvu da nikom nećeš odati detalje o povratku kralja Petra u zemlju. Ali ja ni sam čuo ni šta. Ja sam spa vao, bu nio se Sre ski. Bilo je veselo. Bi lo je ve se lo kao kad je Aca Sekulić nabavio rogove za krunisanje Pere Vola, koji se pred sta vljao la žno kao Pera Konj. Sre ski je pr vi put čuo za Ali Babu iz Rudovaca, Sreski je bio prvi put u književnom podzemlju, Sreskom se piškilo, ali ni je smeo da se po me ri jer je poručnik Mariokov naredio da obred polaganja zakletve mora da odstoji u stavu mirno. Nije u sadašnjem interesu Ju de je da ovaj čo vek du go ži vi, re kao sam i za gr lio Sreskog. Nestao je Aca, bibliotekarka je ne sta la, i Sre ski se ozbi ljno uplašio. Sre ski je vri snuo, ba cio akten-tašnu iz koje su se razleteli novi rukopisi, pesme o Titu koje je od početka njegovog bolova nja do da na smr ti pi sao, stihotvorstva za istoriju puna bola, i - sko čio u re ku. Ni je mu se više živelo. Vetar je pored reke raznosio rukopise. Skočili smo u re ku i je dva ga izvu kli na obalu. A oda tle u ka fa nu u Ka rađorđevoj ulici Brodarska kasi na, gde se bez no ža u ča rapi ula zi lo ni je, ali gde je go re la peć i gde smo mo gli da se osušimo

9 EKSPRES/ EKONOMIJA Povećana proizvodnja uglja u EPS-u U prvoj polovini ove godine, rudari Elektroprivrede Srbije iskopali su uku p no 17,5 milio na to na uglja, što je za je dan odsto više od plana. Vrednim i požrtvovanim radom i u vrelim danima rudari su pojačali proizvodnju u Rudarskom basenu Kolubara i na kostolačkom Kopu Drmno i nadoknadili zaostatak iz zimskog perioda, ka da je proi zvod nja zbog ledenog talasa i loših uslova bila ma nja od pla ni ra ne. Na EPSovim kopovima u periodu januar-jun go di ne, proizvod nja uglja bi la je na ni vou proizvodnje u prvoj polovini prošle godine. Samo u junu je otkopano ukupno 2,4 miliona tona uglja, što je 31 od sto vi še ne go u istom mesecu godine. Najveći EPS-ovi kopovi u okviru Rudarskog basena Kolubara da li su u ju nu 2,16 mi lio na tona uglja i nadmašili prošlogodišnju proizvodnju za 19 odsto. Za še st me se ci go dine, na Kopu Drmno iskopano je 4,3 mi lio na to na uglja, što je osam od sto vi še ne go u istom periodu prošle godine i jedan od sto vi še od pla na. I plan otkopavanja jalovine u prvoj polovini godine premašen je za jedan odsto pošto je otkriveno i odloženo 18,5 miliona kubnih metara. Odlični rezultati zabeleženi su na kolubarskom kopu Tamnava - Zapadno polje. Svi sistemi rade stabilno, a proizvodnja je veća od planirane. Tokom prvih šest meseci ove godine, s tog kopa otpremljeno je ukupno 8,4 miliona tona ligni ta, što je za dva mi lio na to na više od količine planirane za ovaj pe riod. U istom vre me n skom intervalu proizvedeno je i oko 17 miliona kubika jalovine, mi lion vi še ne go što je planom zadato. Milioni tona Ru da ri se, i po red te škog i odgovornog posla, nikada ne žale, a rezultati koje su ostvarili u poslednjim mesecima poka za li su da se na njih uvek može osloniti i da su zaslužni za stabilnost i pouzdanost čitavog elektroenergetskog sistema Srbije. Dokaz koliko su rudarski sektor i Kolubara važni upravo je ova godina zbog izuzetno loše hidrološke situacije. Da bi svi kupci imali sigurno snabdevanje električnom energijom, upravo najveći teret su podneli rudari. Razlika se nadoknađuje pojačanom proizvodnjom iz uglja. Elektroprivreda Srbije, zahvaljujući rudarima i naporima zaposlenih u svim ostalim delovima sistema, obezbedila je stabilno snabdevanje električnom energijom domaćinstava i privrede u Srbi ji. Oče ku je se da će do kra ja godine biti ispunjeni proizvodni planovi i u rudarskom sektoru i u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom oko 3,5 miliona EPS-ovih kupaca. Pored teškog i odgovornog posla, rudari se nikada ne žale, a rezultati koje su ostvarili u poslednjim me se ci ma po ka za li su da se na njih uvek mo že osloniti i da su zaslužni za stabilnost i pouzdanost čitavog elektroenergetskog sistema Srbije Rezultati iz prve polovine godine pokazuju da su planovi ostvarivi zahvaljujući vrednim i odgovornim radnicima u najvećoj energetskoj kompaniji u Srbiji. Početkom avgusta čak su premašeni proizvodni rezultati iz pro šle go di ne i za Dan rudara, 6. avgusta, ukupne iskopane količine bile su za oko to na ve će ne go u istom periodu Izuzetni rezultati ostvareni su zahvaljujući dobroj saradnji poslovodstva EPS-a, neposrednim rukovodiocima proizvodnje u Kolubari i na Kopu Drmno, ali pre sve ga ru da ri ma, ko ji i u najtežim uslovima rada obavljaju zahtevan posao uz veliku požrtvovanost. Ugalj nadoknadio manjak vode Predani rad rudarskog sektora omogućio je bolju proizvodnju u termoelektranama, koje su u trenutku veoma loše hidrološke situacije na Dunavu i Drini okosnica proizvodnje energije. Poređenja radi, prosečan dotok na Dunavu u prvih šest meseci godine bio je m3/s, dok je do tok bio m3/s, na Drini je pro se čan do tok bio 418 m3/s, dok je u do tok bio 260 m3/s. Nis ki do to ci ko je diktiraju priroda i vremenske prilike znatno utiču na proizvodnju energije u hidrosektoru. Proizvodni pogoni JP EPS su za pr vih še st me se ci godine ukupno proizveli 16,96 milijardi kilovat-sati električne energije, od čega 11,59 milijardi kilovat-sati, dok su hidroelektrane ukupno proizvele 5,37 milijardi kilovat-sati Eva Ras - glumica, slikarka i spisateljica - RAZGOVARALA MILA ŽIVKOVIĆ MILOSAVLJEVIĆ BORIM SE PROTIV MITA O TITU Kada je dospela na crnu listu i reditelji je nisu angažovali, Eva je pomislila da bi mogla da počne da piše jer to može da radi sama, a sve što se napiše kad-tad bi moglo i da se objavi. Tako saterana u ćošak, počela je da se bavi i pisanjem i slikanjem Proslavljena glumica i književnica Eva Ras go di nu obeležiće kao veoma radnu. Nakon premijere filma Tri nevina muškarca, u ko jem je igra la jed nu od glavnih uloga, a koji je premijerno prikazan u januaru ove godine, Eva promoviše svoj najnoviji roman pod nazivom Srbijo, ljubavi moja. U intervjuu za Ekspres, legenda srpskog glumišta, spisateljica i slikarka Eva Ras go vo ri o svo jim umetničkim počecima, stvaralačkom putu, glumi, književnosti, suprugu, bolesti s kojom se nosi duže od jedne decenije, i o svom životu, koji je nije mazio. Vašu glumačku karijeru obeležile su brojne uloge, među koji ma i one ko je su Vam do ne le popularnost kod publike svih generacija. Mnoge će zanimati kako ste postali glumica, kako je sve počelo? - Po če la bih od kra ja, od dana šnjih da na, ka da sam već skoro 60 godina glumica. Mnogo puta sam pričala o počecima, to je dav no pro šlo vre me, ali sko ro da ni ko ne zna da smo nagradu za životno delo Aleksandar Lifk a na Festivalu u Subotici dobili iste godine Andžej Vajda, slavni poljski redite lj, i ja. Ni je po zna to ni da me je isti taj Va j da od bio na po četku karijere, kada sam bila na ka sti n gu za jed nu od ulo ga u filmu Sibirska ledi Magbet, koju je re ži rao kod nas. On u me ni nije video buduću glumicu koja će trajati decenijama, a moja je na j ve ća sre ća što ja ni sam bivša glumica, nego glumica koja još ume da zatalasa gledalište novim ulogama. Kad je Vajda re kao da sam obi č na žu ta fleka i da mi ne će do de li ti ulo gu, sva očajna, bauljala sam kroz hodnike i bukvalno se sudarila s Makavejevim, koga su takođe od bi li u Ava la fi l mu za neki pro je kat. Taj naš su sret, dok smo čekali autobus da iz Košutnjaka siđemo u grad, pretvorio se u istorijsku saradnju na filmu Ljubavni slučaj ili tragedija slu žbe ni ce PTT-a. On je bio poznat po dokumentarnim filmovima, a ja sam se šezdesetih godina u prošlom veku najviše proslavila intervjuima koje sam davala za malobrojne novine koje su tada izlazile. Narod je odle pio na mo je izja ve jer sam između redova, koliko je cenzura dopuštala, graktala protiv Titove diktature. Mnogi ma je to bi la te ra pi ja da preži ve do ba la žnog brat stva i jedinstva. Šta bi ste da nas re kli o Ma kavejevu? - Dušan Makavejev me je razočarao jer sam dugo godina mislila da smo divno sarađiva li, a on da se ispos ta vi lo da je on me ne sa mo isko ri stio, a uop šte ni je že leo da me uči ni slavnom. Ta ko sam, za pra vo, ja njega mnogo pre razočarala jer sam mu ote la deo sla ve. O toj saradnji i tom našem razlazu napisala sam roman Sa Evom u Raj jer sam hte la da osta vim trag o jednoj umetničkoj saradnji dva genija u drugoj polovini 20. ve ka ko ji su se zbog slavoljublja odrekli jedno drugog. Taj bi ro man bio isto ta ko veličanstven i da zamenim moje i Makavejevljevo ime imenima Gorana Bregovića i Emira Kusturice. Njima dvojici se isto to dogodilo, obojica su se proslavili, a i po njihovom mišljenju bi pra v da bi la da je sa mo jedan ma znuo svu sla vu. Ali fi lm Dušana Makavejeva Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a izaziva divljenje već više od pola veka, što pokazuje da smo uspe li da do ta k nemo ume t nost. Ta ko i cr na mač ka na mom na gom te lu odo leva vremenu i govori o uzvišenoj, tragičnoj ljubavi sanitarnog inspektora i poštanske službenice. Šta smatrate najvećim uspehom na po lju glu me i ima te li neki nedosanjani san na tom pla nu? Šta je za Vas glu ma? - Najviše volim ulogu gospođe Smiljke u seriji Siniše Pavića Srećni ljudi. To je najveća na gra da za glu m ca, da igra lik ko ji je on stvo rio, jer nje go vi junaci stižu u seriju direktno iz

10 EKSPRES/ SCENA 19 Prilikom izbora između dva zla, ne sme se birati manje zlo i proglasiti dobrim samo zato što nema boljeg, jer zlo ne može da postane dobro samo zato što nije ponuđeno dobro redova ovog naroda. Siniša Pavić je najveći pisac naše zemlje. U njegovim serijama ima na desetine uloga i svaka je istrgnuta iz vremena i prostora, svaki glumac je na gra đen sa mim tim što dobije da učestvuje u toj velikoj, istinitoj priči ljudskog roda koju on ume da pripoveda. Nemam neostvarenih želja, otkada sam ostarila, vidim kakva je velika glupost bila što sam u mladosti odbijala uloge. Sve moje uloge mogu biti velike jer ih ja igram. Već vi še od 10 godi na pri hva tam sve što mi nude re di te lji, i vi dim da ta ko treba, bez glumatanja. Smatram da je vr hu nac glu me da glu mac ne glumata, nego da doživi svoju ulo gu kao deo so p stve nog života. Kako ste postali pisac? - Kad sam do spe la na cr nu listu i reditelji me nisu angažovali, po mi sli la sam da mo gu da pišem jer to ra dim sa ma i sve što se na pi še kad-tad mo že i da se objavi. Moje književno stvaralaštvo posvećeno je raskrinkavanju Titove vladavine. Uvek mi je bilo tesno u njegovoj državi, kao i obespravljenom narodu, jer tvr d nja da je on na rod zbri nuo i mazio je falsifikovanje istorije. Bili su zbrinuti samo njegovi istomišljenici. Nisam nikakav mu drac kad tvr dim da ni jedna diktatura u istoriji civilizacije nije bila pozitivna, pa tako nije mogla da bude ni crvena, Titova, osim za njegove čankolisce, koji zbog svojih malih ličnih koristi i danas previđaju dugu kolonu stradalnika. Oni svojim izjavama falsifikuju istoriju. U Evropi postoji Dan žrtava komunizma, ali ne i kod nas. A ko mu nizam je sam do ka zao da je ne primenjiv na čovečanstvo, urušio se sam, ni ko ni je ispa lio ni je dan jedini metak, i posle pada SS SR-a su oslobođene zemlje procve ta le, a mi smo zbog mi to manije prema Brozu prikovani u nedaće. Srbija ne može od lopova i lažova da odahne i zakorači na puteve uspeha i prosperiteta jer la ži ma se ne sti že do ci lja. Bu du ći da ste i dra m ski i li kovni ume t nik, u ko joj od tih oblasti se najlakše i najdublje iskazujete? - Pi sac pre sve ga tre ba da bude pripovedač koji priča priču. Ka da sam po če la, u mo jim tridesetim godinama, da objavljujem romane, upisala sam dramaturgiju na FDU kako bih sprečila ogo va ra nja o to me da se amaterski bavim književnošću; Ona ni je ni pi sac, ni je ni glu mi ca, ona je bu da la, kao da se pi sa nje može izučavati na fakultetima kao rimsko pravo! To nije bilo opiranje da do ka žem da ni sam to što jesam bila, jedna od vladajućih osoba, kraljica celetoida, kako ih da nas na zi va ju! Ja sam glumica koja piše romane. Po ulicama sre ćem mno go lju di ko ji traže mo je ro ma ne. Od 2000, ka da sam se ponovo vratila u srpsku književnost, objavila sam osam romana, tri zbirke pripovedaka i jednu zbirku jadikovki. Sve te knji ge su ima le mno štvo izdanja, ali u ovom ča su su pri stu pačne samo po bibliotekama širom Srbije, što je veliki kompliment za moj knji že v ni rad jer su moje knji ge uvek bi le na spis ko vima knjiga koje ministarstvo otkupljuje za biblioteke u cilju širenja visoke kulture. Dobila sam većinu književnih nagrada. NINovu ni sam do bi la, a i to sa mo iz ra zlo ga što sam izja vi la da me ne zanima nagrada koja je nebrojeno puta dodeljena pogrešnim pisci ma. Ali mo jih knji ga ne ma u prodaji, svi izdavači su voljni samo novi roman da mi štampaju, a ne ponovljena izdanja. Uskoro pu nim 77 go di na i sve se za nosim da će neki izdavač štampati makar moja izabrana dela. Kad smo kod pisanja, recite nam šta Vas je mo ti vi sa lo da napišete knjigu pod nazivom Srbijo, ljubavi moja,, čiji je glavni protagonista Josip Broz? - Moja knjiga Srbijo, ljubavi mo ja je ne ki vid bo r be protiv mi ta o Jo si pu Bro zu Ti tu. Ne mo gu da ve ru jem da je sko ro 40 godina mrtav i da naši vladari još pothranjuju mit o njemu, a on je bio di k ta tor. Zna mo da di k tatura i diktatori nikada nisu bili pozitivni. Sve što radim i pišem je pro tiv Ti ta. Pro tiv nje ga sam bila i za njegovog života. Naslov knjige nije samo patriotska nota, to je izja va lju ba vi na ro du koga ce de i ki nje ce log mog du gog života. Mnogi lupetaju i okrivljuju narod, govore budalaštine da je mentalitet naroda takav, da ne ume da se po bu ni i ski ne oko ve, a svi zna mo u šta se izrodila desetogodišnja buna protiv Miloševića! Lupetaju kako ovaj narod voli velike vođe, voli da je po tla čen, da je kriv za stanje u dr ža vi. Ja sam deo tog naroda i moj naslov Srbijo, ljubavi mo ja ne od no si se na bu džet i evroatlantske puteve koji vode u bu du ć nost. Taj na slov je potvrda mog zajedništva s velikom većinom, koja suzi zbog odricanja što mo ra da pu ni bu džet i u nemaštini ravna put Srbije ka EU. Nikada se nisam odrodila od mojih sugrađana, celog života idem pe ške ili gra d skim, međugradskim prevoznim sredstvima, i znam ka ko nam je. Znam da ovaj narod herojski decenijama podnosi razne vladaoce koji ne bri nu o ze mlji i ne vo le svoj na rod. A kad ka žem da je sa da najgore, to govori o tome da su ljudi ranije imali šivaće mašine, sirotinja se krpila, a sada nema ništa i vadi iz kontejnera ono što su bacili oni kojima pretiče. Naslov Srbijo, ljubavi moja se sam na me t nuo kad sam odluči la da se ume šam u re sor ko ji ne bi tre ba lo da bu de moj, da se bavim proučavanjem istorijskog perioda tokom kojeg se odvijao moj ži vot. Di gla sam glas pro tiv glorifikovanja diktature i diktato ra, i ta ko sam do šla do na slova Srbijo, ljubavi moja, podsećajući na slavno delo Hirošimo, ljubavi moja francuske spisateljice Margaret Diras, koja je govorila o užasima Drugog svetskog rata. Moja Hirošima je Srbija. Že lja mi je da ovom knji gom zaustavim falsifikovanje vremena i uzaludno veličanje komunističke vladavine, da dignem spomenik žrtvama, stradalnicima Titove slave... To je zapravo poruka istoričarima da primete i one koji mogu svedočiti o mučnom vre me nu u ko jem sam ži vela i živim, a koje falsifikatori malaju ružičastom bojom, ne obaziru ći se na žr tve. Uvek sam u svojim delima branila žrtve, bez obzi ra na to što isto ri ča re ne za nimaju živi svedoci Titove diktature, ne ha ju za stra dal ni ke, oni više veruju lažnim pečatima i bajkama u arhivima, pisanim sa predumišljajem, tvrdeći da se u nauci ponajmanje može osloniti Lupetaju o pozitivnim mislima koje leče kancer Borite se godinama sa opakom bolešću. Kako izgleda ta borba i kako se po Vašem mišljenju treba boriti s kancerom budući da mnogo ljudi deli Vašu sudbinu? - Kad su mi saopštili dijagnozu, rekla sam lekarima u konzilijumu da sam sahranila celu moju porodicu, i ćerku od 24 godine, i da ne že lim da se le čim, a do k to r ka Ve sna Ple ši nac je re kla da će me i te ka ko le či ti jer smrt mo je po ro di ce ne ma ve ze s tim. Vi ste bolesni, a mi smo lekari koji leče takve bolesnike. Rekla je to bez ne žnos ti, pro fe sio nal no, i ja sam ra zu me la da sam ja još ži va i da mo ram da se le čim jer sam pred Bo gom od go vorna za svoj ži vot. Lečim se na Onkološkoj klinici u Beogradu, što svim obolelima od raka savetujem, da ne padnu u šake trgovcima zdravlja koji tvrde da leče bolest koju zvanična medicina još ne leči. Lupetaju o pozitivnim mislima koje leče kancer. Bezočno tvrde da smo se razboleli jer smo bili puni negativnih misli, ili nas nisu voleli ili mi nismo umeli dovoljno da volimo. Ja u takve mutne mi sli ne ve ru jem. I pra čo vek je obo le vao od ra znih red nji, a nije bio ta ko su p ti lan da bi umeo da de fi ni še šta je uo p šte mi sao u glavi ako je verovati Darvinu da smo od majmuna nastali. Ni u to ne ve ru jem jer da smo od ma j mu na na sta li, za što smo onda ipak tako trapavi da i vrhunski sportisti na Olimpijskim igrama padaju na dupe preskačući ovo ili ono, što se majmunima nikada ne dešava. Oni se uvek dočekaju na sve četiri. Najtrapavi ji ko ša r kaš ume da po le ti kao an đeo, ali ni ka da kao pti ca, mada idem na uta k mi ce da vi dim tu ogro m nu ene r gi ju ko ja se valja po pa r ke tu i ko ja po di že igra če, stva ra že lju da se ka če po obru ču kao da će u mre ži ci svi ti gne zdo za svo je po to m ke ko ji će po sle njih mo žda ume ti da le te iz me đu dva ko ša i odu še vljavati one kojima Svevišnji nije udelio da budu tako vešti. na kazivanje očevidaca jer su njihova svedočenja sumnjiva, bolećivo lična, dok su falsifikovani dokumenti dželata verodostojniji jer su se svoj ski tru di li ka ko bi zavarali tragove svojih zločina. Živela istorija koja kliče diktaturi i diktatoru, zataškavajući istinu o stradalnicima! Prezirem kada blate srpski narod. Cela moja literatura ga brani. Nisam svojevoljno bila Titov pionir i, kad da nas ču jem se de sta rine ka ko to vre me po mi nju s nežnošću, meni se digne kosa na gla vi. Imam još ko su i mo že da mi se di g ne. Ne da se ni čeg ne sećam, nego ništa nisam zaboravi la - Go li otok na še du ge slo bode bio je di ri go van s Brio na u doba komunističke vladavine, a ne zna se ni da nas ko ji su dru go vi vladali jer maršal Tito ni fizički nije bivao prisutan u Jugoslaviji po osam meseci godišnje. Strast za pisanjem odvela Vas je put novinarstva. Vaše kolumne bile su veoma čitane tokom poslednjih godina. Šta je bilo presudno da počnete da se bavite novinarstvom? - Kako mi je karijera zapinjala posle crnog talasa, tako sam sve više pisala. Pisala sam duge reportaže u nedeljniku Čik, kasni je se zvao Zum re po r ter, a zajedno s pojavom interneta i digitalizacijom sveta dospela sam i u dnevne novine. Tri kalendarske godine sam pisala kolumne u li stu Po li ti ka i godine postala najčitaniji novinar jer elektronika je udarala recke za svakog čitaoca onlajn izdanja, gde sam zai sta bi la po pu larna i među poklonicima, a i među protivnicima druga Tita. Odvažnost u iskazivanju stava, i to bez dla ke na je zi ku, kao i to što se niste politički angažovali, mno go Vas je ko šta lo. Či me ste pla ti li taj ceh? - Nisam dobijala ni uloge ni nagrade, pa sam snimala desetak filmova u Mađarskoj, pisala romane, slikovnice za decu... Ako ste glu mu iza bra li kao ži votni poziv, ne treba da obraćate pa žnju na na gra de jer one uvek vi še go vo re o oni ma ko ji ih dode lju ju i o vre me ni ma kad ih dodeljuju nego o vrednostima nagrađenih. Može se glumački vek preživeti bez nagrada. Moja biografija to najbolje dokazuje. Nagrade su me mimoilazile, a ipak tra jem već 58 go di na i još uvek nisam bivša, naprotiv, radim kao da mi nisu godine koje jesu. Evo šta je hrvatski reditelj, scenarista i filmski kritičar Ivo Škra ba lo pi sao o me ni: Raspojasana, ali uvijek kultivisana erotika Eve Ras iskorištena je u nizu filmova za aluzije na sjebano društvo... Ljubavni slučaj je prikazivao mračne strane života u tadašnjoj Jugoslaviji, ali mu je spe ci fi č nost bi la u tome što je u osnov ni dra m ski zaplet reditelj Makavejev protkao dokumentarne scene koje su se na eksplicitan način bavile temama seksa, nasilja i smrti i koje su filmu dale snažan crnohumorni ton, međutim, postao je prepoznatljiv po neuobičajenim scenama moje golotinje, pri čemu je za bli sta la sce na u ko joj ležim na kre ve tu sa cr nom ma č kom na svo joj za d nji ci. Ta scena je ušla u antologije svetske Makavejev me je razočarao jer sam dugo mislila da smo divno sarađivali, a onda se ispostavilo da je on mene samo iskoristio, i uopšte nije želeo da me učini slavnom kinematografije i filmske enciklopedije. Tadić mi je otkinuo glavu oduzevši mi staračku penziju, a nova vladajuća koalicija me još nije rehabilitovala. Porodičnim penzionerima do mog slučaja bilo je zabranjeno da rade uprkos to me što po Usta vu sva ki gra đanin Sr bi je ima pra vo na rad, bez ob zi ra na to što od pen zi je ne mo gu da pre ži ve, a ako ra de, onda im po za ko nu obu sta ve penziju. Posle mog slučaja su zakon modifikovali, i sada porodični penzioneri imaju pravo da zarade dinara mesečno. Novine su gromoglasno pisale: Eva Ras je pobedila državu! Ne bih vi še o mo joj pen zi ji, osim što su me pri mo ra li da uzmem mo ju li č nu da bih mo gla da vra tim dug, a da ni sam pri sta la, uze li bi stan na ime du ga. Pro dani novinari su sugerisali svojim člancima da mi je država oduzela nacionalnu penziju, a to nije tačno jer nacionalnu penziju nikada nisam ni dobila. Nju dobijaju uglavnom oni bliski voždo vi ma. A ja sam uvek bi la protiv vla sti jer za mo jih 76 go di na života ovu su zemlju uvek vodili vladari koji nisu brinuli za narod i nisu voleli svoju zemlju. Stal no po na vljam da se prili kom izbo ra iz me đu dva zla ne sme birati manje zlo, i proglasiti do brim sa mo za to što ne ma boljeg, jer zlo ne mo že da pos ta ne dobro samo zato što nije ponuđeno dobro. Mehanizam vlasti ostao je isti iz vre me na Jo si pa Bro za, uvek se na na ro du lo me koplja i iz džepova građana isteruje sve što državi treba. Otkad je Srbija postala višestranačka, stalno govorim da mi se ne do pa da da pred sed nik Srbije bude i predsednik svoje parti je, jer je to po li ti č ki kič, a bu dući da se ba vim ku l tu rom, ne volim kič, ma da priz na jem da kič mnogima primamljivo izgleda, mnogo obećava, predstavlja se za ono što ni je i po što ni je, onda agresivnije pokazuje da jeste to što ni je... Vo le la bih da predsednik Srbije, dok je predsednik, makar se i lažno predstavljajući, bude i meni predsednik, koja nisam opčinjena njegovom parti jom, to bi zna či lo da nas je ujedinio kroz svoju nestranačku lič nost, da vo li sve nas ko ji ži vimo u ze mlji gde on vla da. Ova ko ja ne mam ni pred sed ni ka ni zemlju u ko joj ži vim, i ose ćam se krivom! Godinama prilježno negujete uspomenu na svog pokojnog supruga Radomira Stevića Rasa. Ka ko je izgle dao ži vot dvo je umetnika? - Ras je bio ge ni je, a ge ni ji se retko kada rađaju, a pogotovo ih ne možete dekretom proglasiti za ge ni je. Ali mo ram da priz nam da je Ras za bo ra vljen ia ko je bio jedini slikar na planeti Zemlji u 20. veku koji je konstruisao novi vid ćirilične azbuke i ilustrovao mnoštvo udžbenika. Država ne brine ni o živima, Narodni muzej već 15 go di na ne ra di. Moji vršnjaci još pamte kako smo Ras, na ša će r ka Kru na i ja uvek išli utro je, ka ko smo bili pokretna slika, živi dokaz da lju bav pos to ji i da mo že da traje do smr ti. Oni ži ve kroz me ne, ni sam ih za me ni la ni na ko ji način, njih ne ma, a ne ma ni mene bez njih, oni su sa mnom, žive kroz moj ži vot. Pi šem ro mane o nji ma, kad igram ulo ge, prise ćam se ka ko bi oni, sve što radim, činim u njihovom ozračju, što zna či da smrt ne mo že da umanji ljubav koju sam osećala pre ma nji ma, a ni vre me pat nju zbog gubitka. Da se nisu upokoji li, mo žda bi smo se ra sta li u najvećim svađama kao mnogi drugi, ali oni su umr li u na j ve ćem jeku lju ba vi, ko ja ne mo že da nesta ne sa mo za to što ih je Sve višnji po zvao k se bi, i ja ih sa da tros tru ko vo lim i u svo je i u njiho ve ime, i oni se ne opi ru, dozvo lja va ju mi da ih vo lim kao da su na ovom sve tu. Po ne kad mi slim da strah od smrti potiče otuda što u Raju, gde nas je Sve vi šnji stvo rio, nije bi lo te po ja ve da na še te lo pam ti to do ba, i za to se lju di pla še smr ti, jer ka ko da se ne pla še neče ga što ne zna ju šta je. Kad sam izja vi la da bih vo lela da me stre fi ne ki za lu ta li metak, ceo re gion se zgro zio, za bora vi li su da sam ma j ka ko ja je sahranila svoju ćerku od 24 godine, muža i roditelje, zaboravili su ka ko je mo ja tu ga ve li ka do ne ba. Sa mo če kam čas da im se pri dru žim pa kad se već ispa ljuju ne ki kob ni me ci, ne bi bi lo loše da jedan mene pogodi umesto nekog građanina života željnog. Radomir Stević Ras umro je i ja od ta da ni sa kim nisam. Otu da je i na sta la mo ja čuvena izjava: Stavila sam katanac na po l ni ogran. Ni ka da nisam pre sta la da ži vim s Ra som jer ima lju ba vi na ovom svetu ko je smrt ne mo že da po ništi. Sve ove go di ne od ka da njega ne ma, ne zna či da ga ne ma u mom ži vo tu, sve što či nim, činim za nje ga kao što sam či nila i dok smo za jed no di sa li. Ni kada ni sam ni po mi sli la da bih mogla da ga za me nim ne kim no vim čovekom, štaviše, nisam nikada do zvo li la da mi se iko pri bli ži posle nje ga. On je bio čo vek mog živo ta i to je ostao. Znam da ću ga tra ži ti kad stu pim na sta zu smrti, obilaziću vasionu da ga ponovo sretnem u njegovoj novoj dimenziji postojanja ako me se bude se ćao na onom sve tu, ako bi me pre po znao. Ima la sam 41 godi nu kad je oti šao. Ne ža lim ni za čim, ni šta ne bih pro me ni la, jer sam pobožna Jevrejka koja se pokorava volji Svevišnjeg. Sve je bi lo ka ko je on za mi slio da bude, i ja sam mu po djed na ko zahval na i za do bra i za tu ge ko je mi je ude lio. Ni šta ne ra zu mem na ovom sve tu bez nje ga. Bog je sve. Sve što razumem, razumem samo zato što verujem u Boga. Slovite za nekoga ko pravi izuzetne književne susrete, večeri za nezaborav. Kako izgleda Vaša komunikacija s publikom? - Mno go sam gos to va la u Crnoj Go ri, BiH, ne ma tog ma log me sta gde ni sam bi la i vi še puta u Sr bi ji, jer ne sa mo da nema mo jih knji ga ne go ne ma ni knjižara više. Na mojim književnim večerima ja sam sama poput stendap komedije koju sam shvatila bukvalno, uđem u salu i u hodu pozdravim publiku, zatim sta nem ispred njih i dva sata go vo rim što mi pa d ne na pamet sa mo da bih ih za sme jala. Ne pri čam o knji zi ko ju promo vi šem jer ako ja bu dem za nimljiva, kupiće i moju knjigu. Nema unapred napisanog teksta, nema režije, nema scenografije, a kostimi su gunjevi kojima privatno pokrivam svoje ostarelo telo. Kad smo već kod Vaše čitalačke publike, poznato je da važite za informatički veoma obrazovanu osobu i da komunicirate i na taj način sa svojim čitaocima. Kako izgleda ta komunikacija i imate li neku anegdotu? - Moji fanovi na društvenim mrežama su zabrinuti za moje zdra vlje jer me već du go leče od karcinoma, a moji hejteri, oni ko ji me mr ze, oni uzvi kuju: Ka ko, Vi ste još ži vi, oni koji su ima li rak, oda pe li su odavno, Vi ne ma te rak, Vi ni ste bo lesni, Vi ste lažovčina! To uzvikuju kao da ka žu: umri, ba ba, najzad, dosta više tvoje face među nama. Kako pišete, imate li neke posebne rituale, pravila? - Ume sto ri tua la, ima prisećanja, jer u mojim pisanjima pokušavam da srušim ružičasti mit o vladavini Josipa Broza, ko ji ži vi i da nas jer se stalno pothranjuje lažnim svedocima. Mnogi veruju čak i tvrdnjama mla dih lju di ko ji su se ro dili posle vladavine Josipa Broza, a be zo č no tvr de ka ko je to doba bi lo po god no za ze mlju i građane. Tito jeste bio autoritaran, i tu ne ma ali, ka ko ne ke njegove pristalice i fanovi pokuša va ju da ga oži ve. Ko li je vladao zemljom za vreme njegove vladavine jer je Broz bio svetski putnik koji, većinom u toku godine, fizički nije bio prisutan u ze mlji ko jom je vla dao?! Mnogo je još kru tih mo zgo va i izvi toperenih umova, ideološki zatrovanih, zaslepljenih i ostrašćenih komunista i njihovih potomaka. Ko su Vaši književni uzori, šta čitate, šta preporučujete? - Biblija je moja omiljena knjiga, Stari zavet. A u dramskoj umetnosti? - Ni je va žno šta čo vek ra di, va žno je da ži vi od svog ra da. A da li je ba ba se ra ili uva že na glumica, ipak su podjednako velike i ma le, jer ne ma ve li kih i malih, to su za blu de ko je ši re na d me ni lju di ko ji bi vo le li da su oni ne što vi še od dru gih. Bog nas je stvo rio da smo pred njim svi jednaki. Vr lo ste hra bra, iskre na osoba ko ja ne re t ko i na svo ju štetu istupa, začoveči. Kako nosite to sve ove godine, turbulentne u političkom smislu, od Tita naovamo? - Ni sam hra bra, pli vam kako me životne struje vuku. Olak ša nje je što vi še ni šta ne pri želj ku jem, ali dok ne umrem, a ne znam ka da će se to de si ti, do tada ja sam glu mi ca i mo ram da se bo rim za ulo ge, da ra dim, da me ne pojede čamotinja tegobne starosti, i tako prihvatam sve ponude jer svaka ulogu koju igram postaje onoliko dobra koli ko je ja mo gu uzne ti. Sva ki put kad krenem na snimanje, zamolim Sve vi šnjeg da mi ude li još ma lo ta len ta, da me ne osta vi bez nadahnuća. Sve je na planeti Zemlji čudo, velika predstava Sve vi šnjeg, ko ji nam da je i uzima, tre ba da smo mu za hval ni za do bro, kao i za stra da nja koje nam ude lju je. Stvo rio nas je da budemo nalik njemu, usadio nam čula da vidimo svu lepotu ko jom nas je okru žio, to je ute ha za sve na še mu ke

11 EKSPRES/ SCENA 21 U smutnim vremenima šezdesetih, kada je umetnički standard bio uslovljen iracionalnim okolnostima i surovim predrasudama, Džeri Ra go voj je li čio na sa mog sebe i ni na ko ga vi še. Po ma lo ušto glje ni, vi soki mršavko profesorskog izgleda, poput kandidata za urbane rabine, školovani sin mađarskih Jevreja koji obećava, vaspitani momak satkan od akcije i meditativnosti, gospodin i ume t nik, čo vek od re či i čo vek od mu zi ke, čudak ko ji je pra vio hi to ve, ali ih ni ka da ni je štancovao... Uostalom, onakve pesme kakve je Ragovoj komponovao ne silaze s pokretnih traka, niti ih čak njihov autor može kopirati. Put umetnika u popularnoj muzici zasut je ekserima, pretežno povećih dimenzija. Njime se mora hodati bosonog, kr vi će do vo lj no iste ći i iz go di ne u go di nu će te ći sve vi še. A umetnik je slab čovek, sklon iskušenjima i užicima, ugađanju lične sujete kroz ulagivanje masovnom ukusu publike - njega će kupiti i prodati, izmučiti, iscediti, uspavati, i on će uvenuti pretvarajući se da je rascvetano drvo. Jedino što mu može pomoći da prebrodi taj mučan čin jeste blagoslov. U muzici Džerija Ragovoja, u svakom taktu, u svakoj frazi, u svakom korusu, u svakom refrenu, jasno se oseća taj blagoslov koji prožima i najpovršnijeg slušaoca. Na stranu prigodne reči i navijačke egzaltacije, Džeri Ragovoj zasigurno nije najveći američki kompozitor u roke n rol eri, ali ono na j bo lje iz nje go vog opu sa bez ika kve sumnje spada u najbolje od najboljeg što je ikada zabeleženo na vi ni lu u dru goj po lo vi ni pro šlog ve ka, a čak je do ba cio i u aktuelni vek sjajnim albumom Redescovered Hauarda Tejta (2003), koji je označio njihovo treće i finalno ujedinjenje, i dirljiv oproštaj s verovatno najznačajnijim od svih pevača s kojima je sarađivao. A bio je traženi i omiljeni kompozitor i sa ra đi vao je s tu šta i tma vo kal nih so li sta, od ko jih je, prema njihovom priznanju, uvek uspevao da izvuče maksimum ka kav vi še ni sa kim dru gim ni su uspe li po no vo da ostva re. Lo vac na senke Ovo nimalo ne čudi jer je multitalentovani Džeri pisao pesme koje su ga dovele na presto belog kralja orkestriranog soula, u kojima je sirovi gospel postajao sofisticirana molitva za grešnike što su crkvu pronašli u bordelima i krčmama i ulicama bez poslednjeg skretanja za Bruklin. Džeri Ragovoj je, bez ikakvog preterivanja, bio apostol izgubljenih du ša, ali i lo vac ko ji pro na la zi te po sr nu le sen ke i vraća ih u lju bav ni č ki ru let jer sa mo ta ko se mo že da lje - do bola i nazad, kroz suze i slince do samice koju oivičuje noćno nebo. Sve je bilo novo i snažno u njegovim pesmama: njihovi junaci, izbačeni iz života, ali nedvosmisleno spremni da ga ugroze; sugestivna izražajna sredstva puna pokreta, snage, ugaslog sjaja, ali i varnica u pepelu, ushićenja i gorčine, ekstaze i očaja. Kao muzički potkovani kompozitor, Ragovoj je bio ništa manje vešt i maštovit producent i aranžer. Budući da su mu pesme posedovale filmski magnetizam, za njegov metod stvaranja i realizacije može se napraviti i ovakvo poređenje: kompozitor je pisac i režiser, aranžer je montažer, a producent je poput snimatelja (direktor fotografije) - onaj koji boji i senči tonove, akcentuje skrivene prelaze i na koncu pronalazi zvuk koji odgovara konkretnoj pesmi. U svim ovim se g men ti ma Ra go voj se iska zao kao vr hunski majstor. Zato je i mogao istovremeno da radi crnački pop s Dasti Springfild What s It Gonna Be i afričku veselicu Pata s Mirijam Makeba, i to tako prilagodljivo i elegantno da obe pesme završe kao hitčine. Ista, gotovo šizofrena distinkcija važi sa doo-wap slatkiš A Wonderful Dream i retko dosegnuti heavy soul klasik You Don t Know Nothing About Lo ve. Zahvaljujući totalnoj fascinaciji svim onim što predstavlja black music, Ragovoj je izbegao zamke akademizma - njegove pesme ne zvuče nabudženo ili komplikovano, nema egzibicionizma ili isprazne virtuoznosti. Sasvim suprotno, njegov zaštitni znak su postali trominutni epski napevi u kojima se naizmenično smenjuju kratki i dugački pasaži, uz svest da naježena ljudska misao zahteva interpunkciju kako bi mogla da diše, uz moćnu melodiju koja oduzima dah. Džeri je neke trikove naučio, a neke izmislio, i tako zadao domaći zadatak budućim umetničkim pokolenjima, za koja se brzo ispostavilo da i nemaju neku naročitu budućnost. A sa da je vre me za na bra ja nje do ka za za sve do sad izrečene pohvale. Elem, Džeri Ragovoj je godine načinio prvi prevrat u svojoj karijeri i postavio nove standarde sa svo jim pe sma ma Ti me Is On My Si de i Cry Ba by. Po red neverovatnog kompozitorskog i producentskog rada, otkrio je i tri pevača-međaša bez kojih se ne može zamisliti istorija sou la: Gar net Mi ms, Lo ren Eli son i Haua rd Te jt. A one koje nije otkrio obožavali su ga, obrađivali njegove pesme i žele li da ra de s njim -: od Ir me To mas do Da jon Vo r vik, od Boni Rajt do Berija Vajta, od Stonsa do Voker Bradersa, od Elvisa Prislija do Elvisa Kostela. Sudbina Dženis Džoplin Najveće stvari u njegovoj karijeri dogodile su se Najpre je s Loren Elison, severnjačkom kraljicom gospela, snimio najgrandiozniju soul melodramu u istoriji, Stay With Me, u prat nji or ke stra od 46 čla no va ko ji su se za te kli u studiju jer je Sinatra otkazao snimanje u poslednji čas. Za tri da na Dže ri je uspeo da na pi še i pe smu i ara n žman za džino v ski or ke star, te da je sni mi iz cu ga (ka da je ču je te, bi će vam ja sno za što je to do da na da na šnjeg jed no od na j ve ćih muzičkih čuda našeg doba). Gotovo istovremeno, na drugom frontu, za Hauarda Tejta je napisao kultni hit Ain t Nobody Home, a zatim i MAGIČNI Beli lovac, crno srce PIŠE ZORAN ĆIRIĆ al bum Get It Whi le You Can ko ji je Otis Reding proglasio za bibliju soula. U međuvremenu, uz pomoć Berta Bernsa, komponovao je i producirao oproštajni hit za Garneta Mimsa, veličanstvenu I ll Take Good Ca re of You. A ne što ra ni je je za tog istog neverovatnog, nepravedno zaboravljenog pevača napisao vibrantnu i furioznu As Long As I Have You, za koju je postalo uobičajeno da se opisuje kao najbolja pesma Džekija Vilsona koju nije otpevao Džeki Vilson. Ali za to je jed na dru ga pe va či ca od obrada Džerijevih pesama napravila svetski slavnu karijeru. Narav no, u pi ta nju je Dže nis Džo plin, ko ja je za dve i po go dine sni mi la čak pet pe sa ma ko je je Ra go voj na pi sao sam ili je bio nji hov koau tor, i uči ni la ih ve č nim kod uglav nom be le, rokerski nastrojene publike. Piece Of My Heart, Try (Just A Li t le Bit Ha r der), Cry Ba by, My Ba by i pe sma ko ja je kao nijedna druga opevala upravo njenu sudbinu - Get It Whi le You Can. Dok je sni ma la al bum Pearl, u le to 1970, po že le la je da upo zna čo ve ka ko ji kao da je kro jio pe sme po njenoj meri, i kada se to dogodilo, zamolila ga je da napiše jednu pesmu specijalno za nju. Iako su bili totalno različiti svetovi (a uz to on njenim verzijama nije baš bio opčinjen), zahuktali veteran je prihvatio izazov i napisao pesmu proročanskog naslova I m Gonna Rock My Way To Heaven. Dže nis je pe smu ču la, ali ni je sti gla da je sni mi jer je ubr zo umrla od overdoza i time učinila za heroin više i od Vilijama Barouza. Džeri Ragovoj zasigurno nije najveći američki kompozitor u rokenrol eri, ali ono na j bo lje iz njegovog opusa spada u najbolje od najboljeg što je ikada zabeleženo na vinilu u drugoj polovini prošlog veka Pe smu ni ko ni je čuo sve do go di ne, ka da je Ra go voj dozvolio da bude deo mjuzikla One Night With Janis. Bio je prisutan na premijeri, i nakon što je, pred filmskim kamerama, a za potrebe snimanja dokumentarca o Bertu Bernsu, ispričao preostala sećanja na svog dragog prijatelja i najvažnijeg partnera, veliki Džeri Ragovoj je napustio ovaj svet tiho i dostojanstveno, pokazujući visoku klasu do poslednje odsvirane note KONCERT 26. avgust Bitipatibi u gradu u hladu Ko je nekad u životu slušao Cocteau Twins ili Mazzy Star, Morphine ili Tuxe do moon, sve ili ne što od to ga, si gurno zna da postoji Bitipatibi. Mora da zna. Ako ne zna, re ci te mu. U cen tru je vo kal Une Ga šić, a u nje mu je spoj četiri sveta četiri čoveka ovog be n da. Sve se vr ti oko dve re či, na sr p- skom obe na H - ha ri z ma i hi p no za. Ta mo se sti že u po ho du gi ta ra i si n ta na odjeke Uninog glasa, a neo-psihodelični rezultat je valjda logičan. Ta ko, na ne ku fo ru, nio t ku da i ni iz če ga, osim se be sa mih - bez sce ne, bez priče, bez gužve - posle nekih pet-šest godina od prvog, Bitipatibi imaju i dru gi al bum. Zo ve se Le šni ci di vlji 2. (A sad zna te ka ko se zvao i pr vi.) 26. av gu sta, u smi raj le ta, ču j te to u KC Gra du. I zvuk i sli ka - pra vi za taj čas. FO TO GRA FI JA KONCERT septembar Male stvari Dejvida Linča Ovo je sad po no vo go di na De j vi da Li n ča, a ne ka žem to sa mo zbog novog Tvin Piksa koji upravo sluđuje neke stare klince i upoznaje neke nove, valjda. Kažem to i zbog dokumentarnog filma Jona Nguyena, David Lynch: Umetnički život. Premijerno je prikazan na Festivalu u Veneciji, i otvara tu veliku priču o jednom od ključnih ljudi našeg vremena. Ako nas ljudi još uvek zanimaju, on to jeste. Beograd prati u stopu, nekim njuhom za zeitgeist koji je uvek imao, uprkos svemu, i sebi samom takođe. Septembar je Linčov mesec u KCB-u. U sva tri prostora Kulturnog centra, od prvog do poslednjeg dana meseca - 59 fotografija spojenih nazivom Male stvari, i linčovskim okom koji vidi rupu u svakoj stvarnosti. I kroz nju pušta svetlo veselog ludila, miris bizarnog podzemnog cveća, zvuk odsanjane fešte i ukus mokre trave, čokoladne torte i krvi. Istina, Linča ne znamo još kao fotografa, ali i ova izložba - producirana u Parizu, i tamo prvo prikazana - priča o njemu isto što i njegovi filmovi i serije, isto što i nje go va mu zi ka. Putem ida i intuicije, fantazmagoričnim stazama paralelnih realnosti, u nadrea li zam kao izvo ri šte sva kog onog ko bi da zna i da ose ća, a da ne po lu di. Baš skroz. 1. septembar ŠTA IMA MAJA UZELAC Noć muzike na Tašu Prvog septembra dođite na stadion Tašmajdan u pravi čas i privežite se za stolicu, jer stampedo vas prati. Prethodno, prvo izdanje Noći muzike, ostavilo je van stadiona četiri i po hiljade ljudi. Šta se zbiva? Muzika. Besplatna. Profesionalno odsvirana i otpevana, jer baviće se time Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, dirigovaće maestro Bojan Su đić, a po mo ći će im i Hor Ko li bri. Je ste, to su oni ma li žu ti. Ko ni je sti gao na put oko sve ta ovog le ta, izgle da da će ima ti pra vu pri li ku da to otplače. Da se ponesu podvezice za kankan, i tanjiri za sirtaki. Neće proći bez marijačija, a kanconjeri možda stignu u gondolama... Mislite, bili ste na Exi tu, bi li ste u Gu či i ni šta vas vi še ne mo že izne na di ti. Sad, možda preterujem, ali bolje da ste spremni. FESTIVAL 8-9. septembar Mikser house u Sarajevu Nakon peripetija oko beogradskog prostora, osmog septembra otvara se Mikser House u gradu Sarajevu, ogla šen kao Ku ća za sve naše ljude. Prva stavka - galerija. Druga stavka - Balkan Design Shop. Treća stavka - event space iliti prostor za događaje. A tamo će Dečja filharmonija uz Jovana Kolundžiju, te večeri svirati filmsku muziku koju znate. I klasiku, okej. Ali, filmsku muziku. Nakon toga u priču ulazi Rambo Amadeus, da bi ga oko ponoći odmenili Žika Todorović i Uroš Đurić, u DJ okršaju koji, kao i kompletan muzički program, priziva neka davna - okej, recite, bolja - vremena. Sutradan, mamurni dočekajte svirku onog što u najavi zovu najpotentnijim progresivnim sarajevskim bendom, SKROZ. Prati ih Damir Urban & 4. FILM 7-9. septembar Pr vi put from U Ma lom Iđo šu izgle da funkcioniše Država umetnosti, State of Art - celogodišnja umetnička kolonija. Volela bih da vi dim ka ko to izgle da u praksi na još nekim primerima, ali od 7. do 9. se p te m bra izgleda imamo jedan zgodan. Internacionalni festival filma s romskom tematikom vrti domaću i svetsku produkciju, kratki i dugi metar, igrani i dokumentarni žanr sve jed na ko. Na otva ra nju će, po sle mu zi ke - jer ka ko je ne ma ti - bi ti prikazan Žilnikov Kenedi se vraća kući, a sledeća dva dana su posvećena takmičarskom programu. Ku stu ni ko ne po mi nje (Je l i vas to ma lo zbu nju je?). Ži ri jem će, u sva kom slučaju, predsedavati velikan. To je jedan od ključnih domaćih reditelja, Slobodan Šijan. Dokumentariste predstavlja Janko Baljak, a programu se nada mo, ka ko se to ka že u Beo gra du, čim pri je. (Nedavno je u nekom istraživanju osvanulo kako je Srbija najmanje rasistička zemlja u Evropi. Odnos prema Romima tu, očito, nisu uzimali u obzir. Ne bi bi lo lo še da se tom me stu i real no pri bli ži mo. Ovaj fe sti val je ne ki ge j- ša-korak u tom smeru. A biće i zabavno.) FESTIVAL 1-3. septembar Festival uličnih svirača Festival uličnih svirača u Novom Sadu se ugnezdio zajedno s milenijumom, i, znate ka ko, uspe lo im je. Ho ću da kažem, ta Vojvodina i ta njihova prestonica stvarno imaju neki vajb i neka znanja ili, već, dos ta sre će, tek - ide im kad su te kulturne svetkovine u pitanju. Ova konkretna je od početka rešila da skupi poznata imena ove sce ne. Da, zna li mi o to me mno go ili ne, i uli č na svi r ka je jed na po sebna scena. Tako su kroz Novi Sad do sad prosvirali: Malabar, Voala, The Von Trolley Quartet, Perpetuum Jazzile, Etoiles De Essaouira, Cosmic Sausages... A svake godine, tim ozbiljnima se pridruži još ko zna koliko idejom zabavljenih i muzikom začaranih, plus neke bitne face s mejnstrim scene. Ta ko će, od 1. do 3. se p te m bra ove go di ne, na uli ca ma, za bar pe de se tak hiljada ljudi, pevati i Bojana Vunturišević, Luke Black, Una i njen bend Bitipatibi, Hornsman Coyote... Celu priču je zamislio - i onda gurao, pretpostavljam, kao mazga uz Petrovaradin - Aleksandar Carić, Novosađanin s adresama i reputacijom u Italiji i Portugaliji. Ove godine, preselio se, zajedno sa svojim cirkusom i još desetak gradskih manifestacija, iz centra En Esa u Podgrađe, gde treba da podrži projekat pretvaranja te gradske oblasti u Gradić, turističku Meku srpskog Severa. Jer starinskom prizoru s kaldrmom, kapijom i crkvom, biće, samo ulični svirači nedostaju, pa da oživi po pe-esu. Okej, i neki filmovi takođe. FILM 1-3. septembar Cinema City S tim u vezi, Cinema City. Tokom ista tri dana, stotinak filmova s fokusom na mlađim autorima i nezavisnoj produkciji. Sve to, ove go di ne, u Po d građu, uz slogan Budimo Gradić. (Šta re ći, uz ovu vr stu po drške, ne vidim mnogo veliku mogućnost da Podgrađe na kraju ne bude pomenuti Gradić.) Elem, le po je vre me, pro je k ci je su, ma hom, na otvo re nom, No vi Sad je zgodan, ljudi vole da dođu. Pa su tako do sad svratili i Giljermo Arijaga, pobednik prestižnog Sandens festivala, glumica Džulijet Luis, koja je sa svojim bendom otvorila jedno od izdanja, čuveni mađarski reditelj Bela Tar, litvanski autor Šarunas Barta, irački reditelj Mohamed el Darađi, domaće i regionalne filmske veličine poput Mikija Manojlovića, Gorana Paskaljevića, Emira Kusturice, Pjera Žalice, Despine Mauzak... Različite selekcije zanimaju različite ljude. Skloni krilatici Kupujte domaće uvek moraju da vide šta se zbiva u njihovom dvorištu. A Nacionalna klasa ih upravo time raduje. Fresh Danube prikazuje filmove dunavskog regiona, a Up to Bucks internacionalni izbor niskobudžetne produkcije. Tu je uvek i neki skup muzičkih dokumentaraca, a van projekcija, akcenat je na umrežavanju filmskih profesionalaca. I žurke. Normalno, nije festival ako nisu žurke. PIŠE KATARINA NIKOLIĆ Jubilej piva i zvuka Muzičke zvezde, do bar zvuk i 36 Procene su da turisti u Beogradu besplatnih koncerata obeležavaju jubilarnu, svake godine za vreme festivala 15. godišnjicu Belgrade Beer Festa. BBF je po prosečnoj poseti najmasovniji među sličnim festivalima potroše više od osam miliona evra u jugoistočnoj Evro pi. Za pet da na, ko li ko tra je, festival poseti više od pola miliona ljudi. Takvu posećenost ima zahvaljujući besplatnom ulazu, izuzetnom muzičkom programu i bogatoj ponudi domaćih zabava, suveniri itd.). Nematerijalna korist je svakako građenje imidža Srbije u cilju privlačenja sve većeg broja turista u budućnosti. U inostranoj jav nos ti, BBF je po znat kao događaj subotu, 19. avgust. Poslednji dan festivala počeće rege zvucima Del Ar no Be n da, a po tom i nastupom Plavog orkestra i njihovih gostiju, Dejan Petrović Big be n da i gru pe KAL. Najsadržajnija do sada craf zo na - Craft Land po sve ćena je najnovijim trendovima u zanatskoj proizvodnji piva. Različitost ukusa, tekstura, aroma i boja koje definišu craft pi koji promoviše srdačan va či ne ovaj pros tor me kom za i inostranih pivskih brendova. Za 15 godina postojanja, preko mentalitet i duh Beograda. Drugim Pivska magija pivske entuzijaste. Ove godine osam miliona posetilaca moglo je da vi di vi še od 600 mu zi č kih nastupa, degustira više od 330 brendova piva i učestvuje u brojnim društvenim kampanjama. Beogradski festival piva već de ce ni ju i po uspe šno radi na poboljšanju imidža Srbije i Beo gra da u sve tu, a je dan od osnovnih ciljeva je politika pomirenja na eks-yu prostorima i povezivanje mladih ljudi putem kulture. U prilog tome idu nagrade i priznanja koje je festi val do bio u ze mlji i sve tu. re či ma, ovaj fe sti val je pos tao značajna turistička tačka i manifestacija koja pruža osećaj opuštenosti i neposrednosti, što će sva kom po se tio cu dočarati pravi Beograd - kosmopolitski grad, željan da svojom nekonvencionalnošću privuče goste iz svih krajeva sveta. Za zabavu na ovogodišnjem BBF-u po bri nu će se grupe Dea th Saw, Van Gog, muzički dvojac Stereo Banana i britanski elektro sastav Asian Dub Foundation. Nastupaju i U jubilarnoj godini, organizatori Belgrade Beer Festa potru di li su se da gos te obra duju brojnim novitetima. Na Ušću su postavljene nove zone posvećene avanturi uživanja u najrazličitijim pivskim brendovima. Na jed nom me stu mo gu se naći mirisi i ukusi pivskog sveta, namenjeni posetiocima naklonjenim tradiciji, ali i svima oni ma ko ji su spre m ni da istražuju pivo. Gostionica na otvorenom dočekala je posetioce festivala sa sedećih mesta pros ti re se na čak m2 centralnog dela Ušća i objedinjuje, na jed nom me stu, vi še od 20 craft pivara iz zemlje i regiona. U zoni Embassy of Beer, svake večeri festivala je po jedna ambasada domaćin koji predstavlja Ujedinjene pivske na ci je. U toj zo ni je se dećih mesta, a posetioci mogu da degustiraju više od 200 ekskluzivnih piva iz celog sveta, dok su u zo ni Re gion do brih pi va ponuđena piva proizvođača iz regiona. i 50 različitih pivskih etike Sa više od posetilaca za pet da na i ogro m nim publicitetom Galija, Mortal kombat, Riblja čorba, kultni beogradski ta. To je i na j ve ća open air se deća Dobar muzički ukus koji ga prati, ovaj fe ma Beograda i jedna od najprepoznatljivijih manifestacija koju prestonica Srbije nudi. Pozitivni utisci koje gosti Beograda ponesu sa sobom nemerljiva su i na j ve ća vred nost Beer Festa, i najbolja reklama za glavni grad. Značaj festivala za turizam Beograda i Srbije je višestruk i ogleda se u direktnoj materijalnoj i nematerijalnoj koristi. Direktna korist ogleda se u popunjenosti stival je postao Formula 1 turiz Festivalski dani biće nastavljeni koncertima sastava Cotton Pickers, beogradske grupe Škrtice, Hladnog piva, Zabranjenog pušenja i Brkova, a potom Kirila Džajkovskog i benda Atheist Rap. Nastupi sve popularnijeg benda Ničim izazvan, Darka Rundeka, pank sastava Goblini i S.A.R.S-a, bendova Kerber i Samostalni referenti predviđeni su za pank bend Direktori i Orthodox Ce l ts, kao i Ste reo MC s. zona na jednoj manifestaci jalno dizajniranom prostoru, u kojem kolorit, osvetljenje i led ekrani doprinose posebnom ugođaju, gosti mogu da uživaju svim ču li ma. Osam pa bo va iz Srbije se trudi da dobru atmosferu iz svojih lokala prenesu na Ušće. U kombinaciji hrane i pi va, sve se svo di na si ne r giju ukusa pa posetioci mogu da uživaju i u gurmanskim kombinacijamaji u ovom de lu Evro pe. U spe ci Proteklih 14 godina publika BBF je uži va la u vi še od 600 besplatnih muzičkih nastupa. A Beer Fe st ima bi t nu ulogu u građenju dobrog muzičkog uku sa u Sr bi ji za to što nikada nije pravio kompromise koji bi ugrozili kvalitet programa. Nastupi Simple Minds, Marky Ramones Blitzkrieg, Uli Jon Ro th, Ste reo MC s, CeeLo Green, Daren Emerson, Felix da Housecat, Roger Sanchez, Kraak&Smaak, Rudimental i drugi ostaju upisani smeštajnih kapacite zlatnim slovima u istoriju festistival ta, angažovanju transportnih vala. Dok najznačajniji bendovi firmi, ugostiteljskih objekata, Mala istorija velikog iz regiona i Srbije privlače najveći broj posetilaca, misija fe mesta zabave, a zaradu ostvaru ju i Grad Beo grad i Re pu blika Srbija. zičkim žanrovima spoji kultu festivala stivala i jeste da različitim mu Zanimljivo je da gosti Beograda za vreme festivala trocije kulture piva festivalskog karaktera, uz nastupe pozna- Za vre me Beer Fe sta ne Pr vi Be l gra de Beer Fe st odr žan je sa ci ljem pro more i nacije. še u pro se ku evra dne v no tih domaćih i inostranih bendova, s brojnim pratećim programima. imali su: Darko Rundek, Vlatke od svojih najboljih nastupa (hoteli i hosteli, prevozna sredstva, restorani, klubovi...). Svake go di ne sve vi še lju di iz inos pomirenja na ovim prostorima, kao i urbani duh novih gebioza kolektiv, Zvonko Bog Zalaganje za širenje tolerancije, otvorene granice, politiku ko Stefanovski, Laibach, Dutran stva do la zi na Beer Fe st i neracija, osnovne su trajne ideje ovog festivala. Zbog višednevnog trajanja, jedinstvenosti dešavanja, kvaliteta i deus, Partibrejkers, Bajaga, dan, Kud Idijoti, Rambo Ama biva fascinirano njegovom atmosferom. Procene su da turisti u Beogradu svake godiskog programa, atraktivne lokacije, moderne marketinške tor Blaža, Negativ, Elemen broja učesnika, realizovanog scenarija, muzičkog i sport- Električni orgazam, Inspekne za vreme festivala potroše kampanje, kao i besplatnog ulaza, festival je, te prve godine, za četiri dana posetilo više od dve stotine hiljada ljudi. giev, YU gru pa, Par ni va ljak, tal, Masimo Savić, Vlado Geor ukupno više od osam miliona evra (prevoz, smeštaj, hrana, Kiki i Piloti, Viva Vox...

12 EKSPRES/ SCENA I SPORT 23 premotavanje PRIREDILA KATARINA NIKOLIĆ Dnevnik mašinovođe trijumfovao u Pragu Film Dnevnik mašinovođe Miloša Radovića i glumac Lazar Ristovski nagrađeni su na Festivalu nezavisnog filma u Pra gu. Ra dovićev film je proglašen najboljim i nagrađen je Zlat nom zvezdom, dok je Ri stovski dobio isto priznanje za najboljeg glumca i Gran pri festivala - Zlatnog orla za doprinos evropskoj filmskoj umetnosti. Na 64. Pulskom filmskom festivalu, Radović je osvojio Zlatnu arenu za najbolju režiju, dok je žiri mladih filmofila nagradio to ostvarenje kao najbolju manjinsku koprodukciju. Dnevnik mašinovođe, Miloš Radović i Lazar Ristovski, koji pored toga što igra u filmu takođe je i producent, nagrađeni su na više festivala. Film je proglašen najboljim i na festivalu The Golden Linden u Sofiji, Ristovski je dobio nagradu za životno delo Zlatna iguana u Meksiku, a Radović je proglašen najboljim rediteljem na Winter Film Awards u Njujorku. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Džaipuru, Radović je dobio Zlatnu kamilu kao najbolji reditelj, a film je naišao na sjajan prijem kod tamošnje publike. U Manhajmu je Dnevnik mašinovođe proglašen najboljim filmom od žirija, publike, ekumenskog žirija i nemačkih distributera, a trijumfovao je i na ARPA međunarodnom filmskom festivalu. Deveti Ex-YU Rock Fest Deveti Ex-YU Rock festival održan je uz nastupe Nene Belana & Fiumens, Prljavog Inspektora Blaže i Kljunova, kao i drugih bendova, 10. i 11. avgusta u centru Starčeva, nadomak Pančeva. Na starčevačkom Trgu neolita 10. avgusta, posetioce su svojim nastupima oduševili pančevački rokeri Rezervni plan, Bijelo dugme tribute bend i Neno Belan, dok su druge večeri Ex-YU Rock Festa svirali rokeri Zemljotres, pankeri Kreativni nered i Prljavi Inspektor Blaža. Na Ex-YU Rock Festu do sada su svirala velika imena rokenrol scene bivše Jugoslavije kao što su Bajaga i instruktori, Riblja čorba, Plavi orkestar, Van Gog, Babe, Atomsko sklonište, Hladno pivo, Pekinška patka, Ritam nereda, Valentino, Psihomodo pop, Bjesovi, Jura Stublić i Film i drugi... Interpol oduševio Beograđane Jedan od najcenjenijih indi rok bendova današnjice, njujorški trio Interpol, održao je koncert u nedelju, 13. avgusta, u rovu ispod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, u okviru evropske turneje Turn On The Bright Lights Anniversary Tour. Ovim nastupom Interpol je obeležio 15 godina od izlaska njihovog debitantskog albuma, koji je prodat u više od milion primeraka i tako se našao na vrhu lista najpoznatijih muzičkih magazina. U Beo gra du su svi ra li sve pe sme s tog al bu ma, ko ji se i da nas sma tra njihovim najboljim ostvarenjem i koji im je doneo planetarnu popularnost, i oduševili beogradsku publiku. Bend Interpol su osnovali krajem devedesetih godina prošlog veka studenti Njujorškog univerziteta Pol Benks (gitara i vokal), Danijel Kesler (gitara) i Karlos Dengler (bas), a kasnije im se priključio i Sem Fogarino. Veliku pažnju publike i kritike privukli su dinamičnim, ali pomalo hladnim i mračnim gitarskim zvukom, koji podseća na britanske grupe s kraja sedamdesetih godina, poput Joy Division i Echo and the Bunnymen. Bistrik na Festivalu Majke Angeline U okviru letnje turneje, Bilja Krstić i Bistrik nastupali su 11. av gu sta u Fruškogorskim manastirima na Festivalu Majke Angeline, a od septembra pevaće i u Budimpešti, te zatim na Mokranjčevim danima. Bilja Krstić je u fazi pregovora povodom nastupa u inostranstvu, u gradovima gde još ni je pe va la, a gde na ši lju di, ali i stra n ci, ra do slu ša ju nje ne pesme i pe sme or ke stra Bi strik, ko ji je u pro šloj go di ni pro sla vio 15 go dina postojanja, kad je umetnica obeležila 40 godina muzičke karijere. Umro slav ni fo to graf Džon Moris Džon Moris, važna figura u istoriji novinske fotografije i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, preminuo je u petak, 28. jula, u Parizu, u stotoj godini, saopštila je agencija Magnum, u kojoj je dugi niz godina bio glav ni ured nik. Mo ris, ro dom iz Nju Dže r si ja, pos tao je po znat po objavljivanju fotografija svog prijatelja, legendarnog fotografa Roberta Kape, o iskrcavanju u Normandiji 6. juna Fotograf i urednik fotografije Moris radio je za Njujork tajms, a čuvena je fotografija koju je objavio na naslovnoj strani tog lista. Na njoj je prikazan vijetnamski policajac u Sajgonu, današnjem Ho Ši Minu, dok ubija jednog čoveka. Mnogi stručnjaci smatraju Morisa, koji je radio i za Vašington post početkom šezdesetih godina, legendom u svetu uređivanja novinske fotografije. Rosa Montero mlađa je Servantesova sestra, rođena u našem vremenu, koje možemo da definišemo kao viralno, postmoderno, apokaliptično. A ipak vrsni poznavalac srednjeg veka kao da je iz nje ga po ni kla. Pan dan Don Ki ho tu je Leo la, že na vi tez, ko ja se preoblači u muškarca. Ona je Papisa, karta u tarotu, žena koja krije tajnu, velika sveštenica, Boginja Majka, Mesec, voda, pli ma i ose ka. Bi la je preo bra že na u papu Jo va na sve dok se ni je u jed noj procesiji na ulici porodila. Leola nije preslikani ženski Don Kihot. Ima svoje osobitosti - nije plemkinja, već seljanka koja je do bi la šan su da se obra zu je, što je u dva nae stom ve ku rav no ču du. Ima perio da u ro ma nu kad Leo la bi va že na i koristi atribute svoga pola, nosi suknje, šmi n ka se, pu šta ko su, ma da joj je upotreba muške kamuflaže, viteškog oruž ja, od se kla dva pr sta na ru ci, a te žak mač napravio žuljeve na šakama i ožiljke različite starosti i boje svuda po telu. Kad je u me tal nom ha lje t ku i oklo pu, zo ve se Leo. Jed nom je za ro ni la u ra spore nu utro bu ko nja da se ugre je. Za ra zliku od Don Ki ho ta, ko ji je mno go či tao, čak previše kako su smatrali njegovi bližnji, pa su mu zazidali biblioteku, Leo, odnosno Leola bila je nepismena. Sricala je slova, a onda godinama čitala, sve dok se nije prosvetila. Da bude žena, učila ju je najveća dama kraljevstva, da bude muškarac, najcenjeniji i najpoznatiji učitelj mačevanja. Tokom života, Leola voli tri čoveka - seljaka, alhemičara i kovača, i dve žene, vešticu Ninev, svoga Sančo Pansu, kao družbenicu, i belu damu, ženu čije ime se u ro ma nu me nja, kao i ka ra k ter. Ninev je uče na, ne zna se kog je ro da, da li živi kao metuzalem, u Avalonu, romantičnoj utopiji, zajedno s kraljem Arturom i nje go vom svi tom, ili je nje no pore klo ne va žno za to što kao mu drac sedi s kra lje vi ma. Ume da le či lju de i da proriče sudbinu. Kroz presek Leole i Ninev vidimo sve cikluse života žene, počev od prve menstruacije, koju je Leola dobila jašući konja kao vitez koga su svi zvali Leo, do gubitka nevinosti, mladalačke i zrele ljubavi, preko menopauze, PIŠE SILVANA HADŽI-ĐOKIĆ Osve že nje u po nu di se ri j skog pro gra ma pred stavlja Pre va ra (The A f air), u ko joj se vra ća mo sta rim do brim pri ča ma kao što je lju bav iz me đu dvo je lju di. Mo žda i preza si će na ve li kim ep skim i fi lo zo f skim te ma ma ko je pred sta vlja ju osno vu stor y te l li n ga po sled njih ne ko li ko go di na, pu bli ka je s ve li kim odu še vlje njem, a re klo bi se i ola k ša njem, do če ka la se riju ko ja se ba vi pi ta njem sta rim ko li ko i in sti tu ci ja bra ka - šta se de ša va kad se dvo je lju di sre t nu i za lju be upr kos tome što obo je ži ve s par t ne ri ma ko je vole. Ia ko ovo zvu či pa ra do k sal no, vr lo je če sto, pre m da pred sta vlja ne ku vrstu ta bua i no ć ne mo re za sce na ri ste jer ni je la ko obja sni ti šta je to u lju di ma što ih uve de u ko m pli ko va ne si tua cije i unu tra šnje pro me ne ko je uzro ku ju na ru ša va nje ko n ce p ta mo no ga m nos ti, KNJIŽEVNI GURU XXII Servantesova sestra Rosa Montero: Priča o providnom kralju, prevodilac: Danijela Pejčić, izdavač: Štrik Kad se ova ba j ka za odra sle za vr ši, ona još nije ispričana. A hoće li biti pročitana, hoće li znatiželja prevladati strah, zavisi od vas, ima te li sr ce hra brog vi te za ili ne do starosti i smrti. Vođenje ljubavi nimalo se nije promenilo kroz vekove, mada je mo žda u vre me Pri če o pro vi d nom kralju bilo učestalije, svakodnevno, dok je da nas znat no re đe. Ninev takođe nije Sančo Pansa. Nije nepismena ni seljačkog roda. Ona je plemenita, pametna, briljantna, idealista, nije poput Don Kihotovog štitonoše, bar na početku prosta, pohlepna, neobrazovana, okrenuta materijalnom svetu. Lepa je te lom i du šom. Po ne kad se či ni da je besmrtna, da postoji od početka vremena. I sama izjavljuje da je poznavala velikog čarobnjaka Merlina, koji je uzdigao kra lja Ar tu ra, i po tom s njim ži veo u zemaljskom raju, skrovitom mestu, viteškoj Atlantidi, poznatoj kao Avalon. Kao da su se li ko vi ple me ni tog viteza i njegovog štitonoše u romanu Rose Montero preokrenuli poput rokade u ša hu, a opet, ni su za be le že ni kao puki odrazi, varijacije na temu Servantesovih likova, već transformisani u uzbudljive junake još uzbudljivijeg vremena. TV KRITIKA ko ji sto ji iza ide je bra ka. Ono što je, me đu tim, po se b nost ove se ri je je ste uvo đe nje jed ne vr lo mo de r ne i ši ro ko pri hva će ne teori je o lju d skim bia si ma, od no sno iskri vlja va nji ma či nje ni ca ko ji ma se objašnja va ju sve lju d ske za blude. U sce na ri sti č kom smislu, au to ri su ovu teo riju vr lo mu dro upo tre bi li ka da iste doga đa je ko ji će do ve sti do za lju blji va nja dvo je pro ta go ni sta pri ka zu ju iz mu ške i že n ske pe r spe k ti ve. Noa, glav ni ju nak, pro fe sor je u ško li, ože njen že nom iz više ame ri č ke kla se, ne sa mo po bo gatstvu već i po dos ti g nu ći ma, bo ri se sa ose ća njem nea de kvat nos ti i po d ba ci vanja u od no su na ono što on mi sli da su oče ki va nja od nje ga. Ži vi pri ti snut briga ma o no v cu ko ji ni je nje gov i o knji zi Se ri ja Pre va ra (The A fair) s pra vom je doživela drugu i treću sezonu, i pokupila Emi nagrade za najbolji scenario i najbolju glavnu glumicu, ali njena privlačnost je isključivo u velikoj ljubavnoj priči Kao u mnogim viteškim romanima, rad nja se odvi ja u va tre noj, tu rob noj i zavodljivoj Francuskoj, u kojoj se, izuzev običnog rata između dva plemića, odvija verski rat između katara i rimokatolika, jeretika i inkvizicije, krstaša i oksitanskih plemića koji štite progonjenu sektu. Vidimo zadimljene krčme, lavirinte ma gle iz ko jih se da ni ma ne mo že izaći, tajne odaje na dvorovima, velelepne biblioteke, mitološka bića, unutrašnja dvorišta, vežbaonice učitelja mačevanja, pećine i sveta mesta, viteške turni re i be lo pu te da me u či je se ime bo re, velike samostane, lomače koje se pale za nepriličnu odeću, ali i za ljude samo zato što različito misle. Priča o providnom kralju započinje više puta u romanu, pa volšebno klone, u trenutku prestane, neispričana sve do sa mog kra ja - ni jed nom ispriča na do kra ja. Onaj ko je pri po ve da, biva sprečen da je završi nesrećnim slučajem. Fizički nestane. Ili mu padne luster na gla vu pa ga spljo šti, ili ga po ha ra nešto drugo, munje i gromovi, podjednako zlehudo i iznenadno. Čitalac jedva čeka da se opet ne ko osme li da go vo ri o providnom kralju, gleda unapred, priželjku je. Po ce nu ži vo ta. Tra ga za lu do hrabrim pripovedačem kao za gralom. Kad nastupi dobro poznat uvod priče, adrenalin pokulja u oči, stvori mahnitost, brzina čitanja se povećava, pretvara u svetlost, sve dok neobuzdana ne zvekne u zid ću ta nja i ne ra spr ši se. Si li na bezimene, spaljujuće, preteće stihije u čitaocu stvara oprečna, ambivalentna osećanja, oličena u velikom strahu i još većoj radoznalosti, osećanjima koja tokom pripovedanja kulminiraju. Kad se ova bajka za odrasle, kako svoju knjigu opisuje Rosa Montero, definitivno završi, kontroverzna Priča o providnom kra lju još ni je ispri ča na. A ho će li biti pro či ta na pre no što se za ve sa re či trijumfalno spusti, hoće li znatiželja prevla da ti strah, za vi si od vas, ima te li sr ce hra brog vi te za ili ne. Jer Pri ča o pro vid nom kra lju či ta se po ce nu smr ti Lju bav i dru ge prevare PIŠE OLIVERA MILENKOVIĆ ko ju ni ka ko da na pi še, si muli ra ju ći ispu nje nost i rav note žu. Ali son, bez ve li kih aspira ci ja u ži vo tu, ra di kao ko noba ri ca u ma lom lo kal nom resto ra nu na oba li le to va li šta za bo ga te, i je di no či me se ba vi je ste po tis ki va nje pra ve muke ko ja je ra zdi re. Ka da se to dvo je lju di sre t nu, sva ko od njih vi di ono što že li da vi di, a isti do ga đa ji i isti si g na li ko je ša lju jedno dru gom pos ta ju pre d met pot pu no ra zli či tih tu ma če nja, iz mu škog i že n skog ugla. U stru k tu ri se ri je vr lo je vešto vo đe na pri ča, baš kao i u stvar nom ži vo tu, u ko joj u pr vih ne ko li ko epi zoda ni ko osim dvo je glav nih ju na ka zapra vo ni je vi dljiv ni ti pla sti čan, jer su njih dvo je to li ko obu ze ti so bom da lju di oko njih gu be svo je obri se i ra sta ču se. Ka ko vre me pro la zi i nji ho va ve za posta je stvar na, pos ta je ja sno da će ta ljubav uti ca ti na či ta ve sve to ve svih drugih lju di ko ji su, ma kar i slu ča j no, deo nji ho vog ži vo ta. Se ri ja je s pra vom doži ve la svo ju dru gu i tre ću se zo nu, i poku pi la Emi na gra de za na j bo lji sce nario i na j bo lju glav nu glu mi cu, ali njena osnov na pri vla č nost le ži isklju či vo u ve li koj lju bav noj pri či dvo je glav nih juna ka, ko ja je u nje nom osno vu. Pun pogo dak za vre le le t nje da ne ` PIŠE BRANISLAV PAROVIĆ OVAKO ĆE IZGLEDATI NACIONALNI STADION Tri karte za periferiju. u kvalifikacijama za šampio pre utakmice s Moldavijom, 1. Finale Superkupa Evrope Man Muslin prilikom saopštavanja Po fudbalskoj geografiji i nomenklaturi smo, eto, nat u Rusiji, selektor Slavoljub čester junajted - Real u Sko plju, na sta dio nu Fi lip dio nu će bi ti odi gran meč. Or ispod Makedonije, čiji je glavni grad domaćin spis ka ni je znao na kom sta Drugi Makedonski. lovi posle tri propuštena velika takmičenja i temeljnog sro 2. Crvena zvezda otkazala gostoprimstvo fudbalskoj zavanja našeg fudbala, ako po finala Superkupa Evrope. Ronaldo, Zidan i reprezentaciji zbog radova na Murinjo kraj Vardara. I mi srećni jer nikada bede Moldavce, neće automatski do bi ti kar tu za odla zak na stadionu Rajko Mitić tri nedelje pre meča s Moldavijom u Mo n di jal, ali ako, ne daj bože, remiziraju - što direktna, kvalifikacijama za Svetski šampionat. što nevidljiva izgubljena dobit nismo bili bliži evropskom kremu. A nismo ni 3. Nešto s početka juna, iznosiće najmanje 30 miliona orlovi su se izvinjavali šokiranim reprezentativcima Vetić, Ta dić, Iva no vić i eki pa odi prstom mrdnuli ni moždane vijuge pokrenuli evra. Nei zve snost gde će Malsa zbog terena opasnog po da izgradimo (nacionalni) fudbalski stadion gra ti meč u ko jem su osu đe ni zdravlje fudbalera tako da nije na pobedu, leži u činjenici da iznenađenje što će, ukoliko se će Crvena zvezda nakon večitog derbija s Partizanom, 26. ovde nešto iz korena, bolje rečeno iz betonskog temelja ne avgusta, početi zamenu trave koji će ispunjavati stroge kriterijume UEFA za promeni, na zapadu Evrope biti uvedene posebne polise osina Rajko Mitić. Nije sporno organizaciju jednog takvog događaja na centralnom terenu stadioguranja za gostovanje u Srbiji. Sudija Đanluka Roki, kapiteni Serhio Ramos i Antonio Valensija izveli su na centar igrališta Bejla, Benzemu, Modrića, Krosa, Marsela, Navasa, Kazemira, Pogbu, Lukakua, Ma ti ća, De Heu... I ni je to bio prizor sa Santjaga Bernabeua, Old Traforda, Vemblija ili nekog drugog fudbalskog hrama, nego sa stadiona Filip Drugi Makedonski. Pobednici Lige šampiona i Lige nikada nismo bili bliži evrop skom kre mu. A ni smo ni prstom mrdnuli ni moždane vijuge pokrenuli da izgradimo (nacionalni) fudbalski stadion koji će ispunjavati stroge kriterijume UEFA za organizaciju jednog takvog događaja. Arena Filip Drugi Makedonski izgra đe na je 2011, ima ka paci tet me sta i za nje nu izgradnju Vlada Makedonije izdvojila je 55 miliona evra. doći u poziciju da organizuju jedan tako veliki događaj. Lepo je da su uspe li. To je no va potvr da da oči to ni ko ne spa va, osim nas. Svi idu na pred, a mi i dalje gubimo dane u uverenju da baš mi uvek tre ba da sta vimo ta č ku na i - ka že Ma ra vić. Marakana je sedamdesetih godina prošlog veka bila domaćin nekoliko velikih fudbalskih događaja održanih pod okriljem UEFA. Pomeni toa let, što zna či da će dve hiljade navijača deliti oko osam pisoara. Prvi izlazak na ono što se u ra zvi je nom sve tu s pravom zove travnati tepih doneo je ne mir me đu ve l ške reprezentativce. Oni su svi odreda, kao da je slet u pi ta nju, prvo rukama pokazivali na zemljane kratere po igralištu, a zatim podigli glavu i od neba tražili pomoć da meč s orlovima završe na nogoma. Posle - Nacionalni stadion jeste rešenje, ali moramo da znamo da mi ipak ni smo bo ga ta zemlja. Sa da nas je sti glo za sve one godine koje nismo ulagali u infrastrukturu. Uskoro naši klu bo vi ne će mo ći da igraju na svojim stadionima tako da pod hitno moramo nešto da uradimo. Derek Kirkvud, komesar za bezbednost takmičenja u nadležnosti UEFA, alarmantnim rečima koje, naža da je takav zahvat neophodan, ali zar se to ni je mo glo ura diti na po če t ku le ta, kad je fu d ba l ski po gon bio ra sut po mori ma i pla ni na ma ili dok je bio na bazičnim pripremama? Koji to evro p ski klub me nja tra vu posle šest-sedam ligaških kola? Ne bi nas ču di lo obja šnjenje da je kraj av gu sta i po četak septembra idealno vreme za vegetaciju tog tipa trave. Ipak, bi će da ne što dru go buja. Korov! Promena tepiha, iza Evrope razgrću zavese nove mo finale Kupa evropskih ša odigrane utakmice, neki nalost, ni su do bi le svoj eho ni ti čije neophodnosti ne može da sezone. Gde? U Skoplju! Kako Jagnjeće brigade mpiona Ajaks - Juventus ši reprezentativci izvinjavali pokrenuli iole značajniju akciju stoji ni najmanji znak pitanja, u Skoplju? Ubavo! Opet smo prošlog utorka, gledajući čukni vo drvo spektakl kraj Vardara, vraćajući slike s Partizanove predaje pehara Realu u Briselu, neprežaljenog finala Kupa nacija u Rimu, Zvezdinog finala Kupa UE FA s Borusijom Menhengladbah, Piksijeve toro-minijature u Veroni Barija, propitivali se be na ka kvoj smo mi to periferiji zaglibili?! Po fudbalskoj Dušan Maravić, dugogodišnji član komisija i tela UE FA, s papira u projektnom birou Evropske kuće fudbala čitao je pu te ve ko ji ma je ova nekad najvažnija sporedna stvar na sve tu pre šla u ozbi lj nu granu iz oblasti industrije zabave gde postoje jasna pravila. Ukazi vao je i opo mi njao, ali nje gove reči tadašnji čelnici saveza ni su ču li - od škri pe ra žnja na poligonima jagnjećih brigada. (1:0), Završni turnir Kupa nacija Čehoslovačka - Zapadna Nemačka (5:3), promovisan penal Panjenka, prvi meč finala Kupa UEFA 1978/79. Crvena zvezda - Borusija (1:1, gledalaca)... Tako je nekada bilo, a sad? Za ilu stra ci ju na vedi mo ono što smo mo gli da čujemo uoči utakmice orlova protiv Velsa, kad je zvanični predstavnik Udruženja fudbalskih navijača zmajeva prili su se kolegama zbog džombastog terena. Onima koji predstavljaju najbolji deo našeg fudbala i koji su sami izložili velikoj opasnost svoja osnovna sred stva, bri de li su obrazi zbog nataloženih propusta garnitura koje su vodile kuću fudbala tako da ih je daleko više zanimala kasa nego bašta na kojoj su iznikli cvetovi kojima se divi Evropa. Tehnički direktor Fudbalskog saveza Srbiskih - opisao je situaciju s fudbal borilišta: - Vaši stadioni ne zadovoljavaju bezbednosne kriterijume, a zna mo svi da su uta k mice u regionu pune nacionalističkog naboja. Treba, dakle, doneti i sprovoditi zakone da se to spre či. Že lja Evro pe je da se porodice vrate na stadione, a Srbija mora da se zamisli nad sudbinom svojih najvećih stadiona. predstavlja deo seta mera kojima generalni direktor Crvene zvezde izražava nezadovoljstvo radom Fudbalskog saveza Srbije, odnosno njenog predsednika Slaviše Kokeze. Tu je, međutim, izgubljeno iz vida da je ulog ogro man - sr p ski fu d bal ne će bi ti isti ako se re prezentacija kvalifikuje u Rusiju i ako ne ode. Velika šansa za izgradnju nacionalnog fudbalskog sta geografiji i nomenklaturi I za to da nas Evro pi u po ho de - kom inspekcije, kako je rekao, je - Goran Bunjevčević krivicu diona Srbija propuštena je smo, eto, ispod Makedonije, čiji idemo u Skoplje! doživeo šok videvši stanje u za tu žnu sli ku na šao je u prethodnim Tužna slika pre četiri-pet godina. Tada je je glav ni grad do ma ćin fi na la Superkupa Evrope, trodnevni centar bubamare na kontinentu. Ronaldo, Zidan i Murinjo kraj Va r da ra. I mi sre ć ni jer - Gledajući utakmicu Real Madrid - Mančester junajted, osećao sam se iznenađujuće pri jat no. Iskren da bu dem, nisam verovao da će Makedonci kojem se nalazi najveći srpski stadion, od prljavih i polomljenih stolica, do strmih stepenica. Konstatovao je da je neverovatno da postoji samo jedan generacijama fudbal skih funkcionera, koji su totalno zanemarili praćenje evropskih trendova kad je stadionska infrastruktura u pitanju: Treća stadionska slika je možda najtužnija i najbolnija. To je snimak koji otkriva koliko je metastaziralo naše fudbalsko tkivo. Dve i po nedelje predsednik UEFA Mišel Platini pokrenuo pilot-projekat u kojem organizator Evropskog šampionata ne bi bila jedna ili dve države (primeri

13 EKSPRES/ SPORT Belgija i Holandija, Švajcarska i Austrija, Poljska i Ukrajina), nego bi takmičenje bilo organizovano u 13 gradova različitih dr ža va. Bio je to na čin da se obeleži 60 godina održavanja završnih turnira Evropskog šampionata, ali i da se omogući Londonu da ugosti dve najbolje selekcije šampionata. U prvi mah izgle da lo je da FSS želi da isko ri sti taj mo me nat i uz otvorenu Platinijevu naklonost - a po nje mu i je dan te ren u Sportskom centru u Staroj Parovi nosi ime - konačno krene u pro je kat ko ji će ima ti dalekosežni uticaj na razvoj fudbala u Srbiji. Bilo je govora o nekoliko projekata i lokacija, ali sve je br zo pa lo u sen ku, a energija je preusmerena na (samo)održanje na fudbalskoj vla sti. Ze mlje u re gio nu su pametnije radile. Tako će Bukurešt i Budimpešta biti domaćini jed ne gru pe Evra Dobiti domaćinstvo Evropskog šampionat u godinama koje sle de bi će znat no te že jer će organizatori biti jedna, eventualno dve države. Gledanje kroz prste Ko li ko se UE FA od ma kla po pi ta nju sta dio na kao ba zi č nos ti fu d ba la, po ka zu je nji hova kla si fi ka ci ja ko ja će mno ge odve sti u tu ri sti č ke vo de gde sve tlu ca ju zve zdi ce. Va sio n ski bro do vi po put Ve m bli ja, Mi le ni ju ma u Ka r di fu, Nou ka m pa, Do n bas are ne u Donje c ku i još tri de se tak sli č nih spa da ju u eli t nu ka te gori ju. Tri zve zdi ce zna če da se na sta dio nu mo gu igra ti meče vi u kva li fi ka ci ja ma za Li gu ša m pio na, Li gu Evro pe, Evrop sko i Sve t sko pr ve n stvo. S ob zi rom na to da UE FA stalno po di že kri te ri ju me za ispunje nje stan da r da shod no uvođe nju di gi tal nih te h no lo gija i po ja ča nog vi deo-na d zo ra zbog bez bed nos ti igra ča i navi ja ča, Par ti zan i Cr ve na zvezda će, ako pro đu u gru p nu fazu Li ge Evro pe, me če ve igrati u inos tran stvu ili se na dati da će im in spe k to ri iz Nio na po ko zna ko ji put pro gle da ti kroz pr ste. Ova pos ta va Fu d ba l skog sa ve za Sr bi je izgle da ne želi da se ko c ka sa su d bi nom repre zen ta ci je i klu bo va ko ji bi mo gli da ne sta nu sa sr p ske sce ne zbog nei spu nja va nja infra stru k tu r nih uslo va. Pre ma sa zna nji ma Ek spre sa, pri kra ju je izbor lo ka ci je, a prema to me i usva ja nje pro je k ta sta dio na ko ji će pro ći ek sper ti zu u UE FA zbog bez bed nosnih ra zlo ga. No vo or lo v sko gne zdo sa pet zve zdi ca (je dan od uslo va je vi še od sedi šta), po sve mu su de ći, bi će na lo ka ci ji Lau do nov ša nac u Ze mu nu. Reč je o po vr ši ni od 60 he k ta ra, uda lje noj oko kilo me tar i po od au to pu ta Beograd - Za greb i de se tak ki lome ta ra od Ae ro dro ma Ni ko la Te sla. Za ni mlji vo je da je pome nu ta lo ka ci ja bi la u op ti caju još go di ne, kad se govo ri lo o kan di da tu ri Beo gra da za do ma ćin stvo Sve t skog prve n stva u ko ša r ci. U po sled nje vre me ka da je reč o me stu na ko jem će bi ti gra đen na cio nalni sta dion, sve če šće se po minje Ma ki ško po lje, gde se zago va ra po di za nje ko m ple k sa Te slin grad, a fu d ba l ski stadion bi bio deo te ce li ne. U izgradnju nacionalnog stadiona biće potrebno uložiti oko 150 mi lio na evra po modelu javno-privatnog partnerstva. Država bi dala zemljište, dok bi se kao investitori pojavile zainteresovane kompanije, a ne Fudbalski savez Srbije. - Ap su rd je da se pra vi nacio nal ni sta dion u ovoj fa zi razvitka srpskog fudbala. Pod jedan, osposobio bih stadione Crvene zvezde i Partizana tako da bu du upo tre blji vi za sve utakmice Lige Evrope, Lige šampiona i reprezentacije. Tako da selektor bira koji će stadion uze ti, ali sve da bu de stan dard UE FA. A to zna či da sta dion bu de kao onaj u Sko plju. Mi smo još u sred njem ve ku što se tiče stadionske infrastruktu re. Pra vi mo se da smo ne ko i ne što u fu d ba lu. Da sam neko, sredio bih maksimalno stadione večitih i svakako pokušao da ujedinim Crvenu zvezdu i Partizan i Vojvodinu i sve naše klubove na planu saradnje, što je u njihovom interesu, ali i u interesu srpskog fudbala. Ovo sa da ne li či ni na ni šta. Ovo sad funkcioniše po onoj: nek komšiji crkne krava. I na tome živimo kako živimo - ističe Maravić. Kult reprezentacije Po mnogim stručnim procenama, nacionalni fudbalski sta dion bi na du že sta ze posmatrano doveo do smanjenja navijačkih tenzija Crvena zvezda - Par ti zan jer bi na nje mu, u porodičnom okruženju, kako se to ra di u Evro pi, mo gla da stasava nova generacija navija ča ko ja ne će, kao što je sa da slučaj, na nož biti zakrvljena zbog pripadnosti crveno-beloj ili crno-beloj kombinaciji. Ono što je pred oči ma, nji ho vi še fovi ne bi odre đi va li gde će or lovi bi ti do ma ći ni. Prof. dr Dragan Koković, sociolog sporta, naglašava da bi nacionalni stadion, ukoliko se proceni da ekonomska situacija kakva je sad kod nas omogućava njegovu izgradnju, predstavljao impuls u jačanju kulta reprezentacije. Nije moda u pitanju kad je reč o izgradnji nacionalnih stadiona. Eto, Makedonija je na odličan način, dobivši Promena tepiha na Marakani, iza čije neophodnosti ne može da stoji ni najmanji znak pitanja, predstavlja deo seta mera kojima generalni direktor Crvene zvezde izražava nezadovoljstvo radom Fudbalskog saveza Srbije, odnosno njenog predsednika organizaciju Superkupa Evrope, pokazala koliko je značajno imati jedan takav objekat. Nacionalni stadion je nešto što ne deli partikularne interese. Nacionalni stadion nosi sa so bom i ne ku vr stu identiteta. Kad su u pitanju objekti koji se unajmljuju za utakmice reprezentacije, Zvezdin ili Partizanov stadion, moram reći da su nji hov ko m for, kao i bezbednost, daleko iza evropskog standarda. Kao sociolog moram postaviti pitanje da li je vre me da uđe mo u jed nu ta kve investiciju. Obično kad su one u pitanju, malo kasnimo. Ne znam ko li ko bi no v ca i iz ko jih izvo ra mo glo da se izdvo ji. Ideja je dobra. Njena realizacija bi ima la jak odraz, ne sa mo na reprezentativni fudbal nego i na našu ligu. Srpski fudbal bi dobio do bar ve tar u le đa. Sa mo ostaje pitanje tajminga, odnosno da li je tre ba lo kre nu ti s tim ranije. Treba videti kako su oko l ne ze mlje uspe le da dođu do nacionalnog fudbalskog stadiona i to iskustvo primeniti u me ri u ko joj to omo gu ća vaju naši zakonski propisi - podseća Koković. Da bismo uvideli u kojoj me ri je po sao u ko ji ula zi FSS, uz podršku Vlade Srbije, odnosno Ministarstva omladine i i sporta, te UEFA, kompleksan, možemo navesti koje tačke treba zaokružiti da bi petica zasijala na orlovskom gnezdu: gledalaca, sedišta s naslonom za leđa, dovoljan broj izlaza, savremene pres lože, sanitarni čvorovi shodno broju posetilaca, prostor za 150 fotoreportera između gola i gledališta, osvetljenje od najmanje luksa na svakom metru stadiona, rezervni agregat, pro laz i me sta za oso be sa invaliditetom, lože za 150 VIP zva ni ca. I ne sa mo to, po treb no je da grad ima ae ro drom moji može da primi dodatnih 60 čar ter le to va, te ho te le s minimum soba PIKENROL Pad Kadinjače Dominacija srpske košarkaške reprezentacije, koja je nastupila bez nekoliko igrača iz prve petorke na Trofeju Beograda, potvrdila je mišljenje domaćih i evropskih stručnjaka da ćemo ove godine na Evropskom prvenstvu startovati s pozicije favorita. PIŠE GORAN GRBOVIĆ Atraktivnom i modernom košarkom koju su prikazali puleni selektora Đorđevića napravljen je prvi korak na putu ka tro nu Evro pe, a si gu r nost igra ča ko ja se vi de la u svakoj utakmici rezultat je odlične atmosfere i hirurške preciznosti u izvođenju zadataka prvog čoveka struke, čija trenerska karijera ide istim putem kao i u njegovo blistavo igračko doba, koje je donelo bezbroj trofeja nacionalnoj selekciji. Zatezanje i španovanje žica tek predstoji kada ekipa bude kompletirana i konačno strateški selektirana, ali bez obzira na izostanak povređenih igrača, već sada se vidi kostur ekipe i specifična promena selektorovog prilagođava nja u od no su na igra če ko ji će vo di ti igru u smi slu da vanja slo bo de u svim ni voi ma igre, što ra ni je ni je bio slu čaj. Predstojeće prijateljske utakmice će sigurno biti filter za donošenje odluke o konačnih dvanaest igrača koji će predstavljati Srbiju, s nadom da ćemo ih gledati na pobedničkom postolju. Radost zbog prvog osvojenog turnira nacionalnog tima je sa kri la ve st ko ja je pret hod nih da na bi la glav na tema, bar što se tiče crno-belih navijača. Duško Vujošević je tužio Partizan za neisplaćene honorare, kako sam reče, krvavo stečene u poslednje tri godine njegovog ugovorenog posla u Partizanu. Preterujući u citiranju mudrosti svetskih velikana i ispaljujući partizanske parole, često bespotrebno i u pogrešnom trenutku, stvorio si sliku modernog Če Gevare koji juriša na barikade ne mareći za zdravlje i žrtve ko je su osta le iza nje ga i zaboravljajući da je ovo samo spo rt, a ne bo j no po lje, ko je si virtuelno stvorio u glavi svih onih ko ji su te sle po pra ti li, računajući tu i mene Tužba, kao i svaka druga, nosi posledice i za tužitelja i za tu že nog, sa mo što u ovom slu ča ju ima pot pu no dru gačiju konotaciju i tiče se svega izgovorenog i učinjenog tokom petnaest godina vladavine omiljenog generala crnobele armije. Prihvatam da je oteran na najgori mogući način iz kluba ko ji vo li, i to od lju di ko je je stva rao, ra zu mem da je u pitanju veliki novac koji je pošteno zarađivao boreći se sa stvarnim i izmišljenim neprijateljima, shvatam njegov bes zbog izdaje i okrenutih leđa dojučerašnjih prijatelja i saradnika, ali ne razumem zašto baš u ovom trenutku, kada njegovom klubu, u kojem je jedino stekao evropsku reputaciju, preti raspadanje i gde je očito rasulo, on dodaje vodu u bujicu koja je odavno odnela temeljnu konstrukciju nekadašnjeg šampiona Evrope. Preterujući u citiranju mudrosti svetskih velikana i ispaljujući partizanske parole, često bespotrebno i u pogrešnom trenutku, stvorio si sliku modernog Če Čevare ko ji ju ri ša na ba ri ka de ne ma re ći za zdra vlje i žr tve koje su osta le iza nje ga i za bo ra vlja ju ći da je ovo sa mo spo rt, a ne bo j no po lje, ko je si vi r tue l no stvo rio u gla vi svih onih koji su te slepo pratili, računajući tu i mene. Ide ja oko ko je je na stao Par ti zan ni je, dra gi moj Du le, tvoja, moja ili Kićina - ona je posebna. Jedinstvena, što i sam znaš, i sa kri ve na je du bo ko, ali ne u ba n ci ko ju ti sa da spominješ, nego u srcu svakoga ko iskreno voli Partizan. Po vre me no se oku pi mo oko nje da se ugre je mo, i to sa mo on da ka da nam pre ti opa snost, kao sa da, ka da besciljno lutamo po mraku sa ovim dunđerima koji su ispraznili defibrilator što je trebalo da ponovo oživi crno-belo srce. Tuživši Partizan, pridružio si se istoj grupi ljudi koja te je ote ra la i sru šio si mit o se bi, a ti si ga i stva rao ta ko da imaš pra vo i da ga po ni štiš, ali ne maš pra vo da bu deš poslednji koji će zaključati vrata i ugasiti svetlo. To pravo nema ni ko, ni oni ko ji su mno go ve ći od te be. Znaš, Dule, ljudi koje je najteže voleti upravo su oni kojima je najviše potrebna ljubav, a ti si je imao više nego što tre ba na sva kom ko ra ku, sa mo si za bo ra vio da uzvraćaš. Najviše boli likovanje ovih novodošlih i onih koje si osta vio u klu bu, jer si ovim ge stom isko ra čio iz isto ri je u statistiku, u kojoj ćeš biti predstavljen samo kao bezimeni red ni broj. Ko ša r kom smo po če li da se ba vi mo s ci ljem da jednog dana budemo najbolji, a ne najbogatiji, ili si zaboravio tvoje besede svim onim igračima koje si birao po karakteru, a ne sa mo po ta len tu i ve šti ni. Vre me ko je je pred nama pokazaće koliko je bolan i štetan ovaj zarđali ekser koji si zakucao u sopstveni zid istorije, koju si gradio decenija ma, i ko li ko vre me na će bi ti po tre b no da se izva di i kojim ala tom, jer ča st se ne odu zi ma, ča st se gu bi! dodatak o kriminalu i crnoj hronici Dnevnik robijaša 512/12 Fudbalski turnir u Zabeli Bizarno: Vampir iz Sakramenta Čovek koji je pio krv svojih žrtava Slučaj bivšeg direktora Resavice Stevana Dželatovića Ukradeš milione, a onda se nagodiš

14 pregled 27 Metak u čelo bosu balkanske prostitucije stra va i užas/ Pronađen raspadnut leš Leš u fazi raspadanja pronađen je u napuštenoj kući u beogradskom naselju Dobanovci, o čemu je odmah obaveštena policija, koja je telo poslala na obdukciju, gde treba da se utvrdi razlog smrti, kao i identitet nastradale osobe. Beživotno telo pronašao je žitelj tog naselja pošto mu je nesnosni smrad privukao pažnju, piše dnevni list Alo. Prema saznanjima, sumnja se da je leš tru lio na j ma nje me sec da na pre ne go što je pro na đen. mladost-ludost/ Teška saobraćajka Četiri osobe povređene su u teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se, prilikom sletanja s puta audija beogradskih tablica, do go di la u sre du u me stu Bo r je, na pu tu Ža bljak - most na Tari. Vozilom je upravljao državljanin Srbije, maloletni V. B. (17), koji je ostao nepovređen, dok su u bolnicu prevezene Žablja čan ke M. D., M. D. i D. K., kao i Đ. K. Ne sre ća se do go di la ka da je vo zi lo pre šlo u su pro tan smer i pred njim de lom udarilo u kamenito uzvišenje. Od siline udara, vozilo se odbilo i vratilo preko celog puta, a onda zadnjim delom udarilo u tlo, pri čemu se zaustavilo. 5,5 miliona dinara vredna je roba stranog porekla bez dokumentacije (najviše odeće) koju su Poreska policija i MUP ot kri li u sta nu na Novom Beogradu 11 stabljika kanabisa policija je pro na šla u sta nu S. Š. (1979.) u Majdanpeku, koga je uhapsila U filmskoj pljački ukrali evra Vlasnica menjačnice u Leskovcu ostala je bez evra ka da su lopovi s fantomkama na glavi uperili pištolje u radnike obezbeđenja, poprskali ih suzavcem, uzeli novac iz službenog automobila i pobegli. Prema pisanju Blica, plja č ka se odigrala nedaleko od kuće gde živi vlasnica menjačnice. Dva radnika obezbeđenja svakog jutra nose no vac iz te ku će do menjačnice. Dilaver Bojku ubijen zbog krvne osvete Nje go va smrt osve ta je za ubi stvo ko je su po či ni li nje gov otac i brat go di ne i bi lo je samo pitanje dana kada će porodica Isteferi doći po Dilavera, pišu makedonski mediji U makedonskom gradu Struga proteklog ponedeljka ubijen je kontroverzni lokalni biznismen Dilaver Bojku Leku, ranije poznat kao balkanski bos prostitucije. Ubistvo Bojkua dogodilo se oko 17 časova pred posetiocima na plaži Ohridskog jezera u Strugi, gde je bio koncesionar, piše dnevni list Blic. Bojku je s pros tre l nom ra nom na glavi prebačen u bolnicu u Strugi, gde su le ka ri mo gli sa mo da konstatuju smrt. Oko za oko Tamošnji mediji pišu da je Bojku, za koga se procenjuje da je uče stvo vao u pro daji že na, ubi jen zbog krvne osvete koja je pripremana poslednje dve godine. Portal Mkd.mk na vo di da je nje gova smrt osve ta za ubi stvo koje su po či ni li nje gov otac i brat go di ne i da je bi lo sa mo pitanje dana kada će porodica Isteferi doći po Dilavera. Reč je o po ro di ci iz se la Donja Belica s kojom je porodica Bo j ku pre dve go di ne bi la u sukobu oko koncesije na plaže na Strumičkom jezeru, a koju je na kraju Dilaver Bojku dobio. Legalne vode Pre dve godine, 13. decembra 2015, do šlo je do obra ču na dve porodice u kojem je ubijen Si tem Iste fe ri (23), a te ško ranjen nje gov brat Pren tim Isteferi. U obračunu su korišćene automatske puške i pištolji, a ranjen je i rođeni Bojkuov brat Baskhim Bojku (45). Iako se zvanično nalazi u pritvoru, ondašnji mediji pišu da je Baskhim Bo j ku če sto vi đen kod brata na pla ži ka ko se slo bod no šeta. Sin Dilavera Bojkua, Ermin, trenutno je u bekstvu. Dilaver Bojku, čuven pod nadimkom Leku, postao je pre 15 godina poznat kao balkanski bos pros ti tu ci je, ali se navodno poslednjih godina bavio turizmom i ugostiteljstvom Či st ko suza Kako piše portal CDM, Bojku je karijeru počeo u Švajcarskoj kao građevinski radnik, a po povratku u Makedoniju gra dio je ba ro ve pa je u go to vo sva kom ve ćem gra du imao po jedan. Govorio je za novine bez ustezanja, nagoveštava ju ći da će usko ro mo žda bi ti uha p šen, ali da ne ma čega da se pla ši jer se u nje go vim ba ro vi ma ne ra di na cr no, a sve žene imaju uredna dokumenta i radne dozvole i niko ih ni na šta ne pri mo ra va. Be žao iz zatvora Od godine, protiv Bojkua je podignuto 17 krivičnih pri ja va zbog po dvo đe nja. Pr vi put je uha p šen u svom ho te lu Be rn bli zu Stru ge zbog šve r ca lju di i ta da je osuđen na šest meseci zatvora. Iz zatvora je pobegao dva meseca kasnije, naočigled stražara. U zajedničkoj akciji crnogorske i makedonske policije, uhapšen je dve nedelje kasnije u Ulcinju dok se pripremao da pobegne u Brazil. U Crnu Goru ušao je s falsifikovanim makedonskim ispravama, a uhapšen je svega nekoliko sati kasnije po poternici koju je raspisao Interpol. Helikopterom je izručen Makedoni ji, a iste go di ne osu đen je na ka znu za tvo ra od tri go di ne i osam meseci za krivično delo posredovanje u prostituciji. crna lista horor/ Tukao unuku pa pretio socijalnoj radnici Policija je uhapsi la N. D. (54) iz Bo ra, na kon što je pre tio radnici Centra za socijalni rad poručivši joj da mu ne di ra po ro dicu jer će ga u pro ti v nom zapamtiti. Sve je počelo kada je osumnjičeni, nekoliko dana ranije, pretukao svoju unuku sta ru 14 go di na jer je, kako pišu mediji, odbi la da se uda. Zbog fizičkog maltretiranja, Centar za socijalni rad devojčicu je smestio u hraniteljsku porodicu, gde je ona provela svega jedan dan, nakon čega je pobegla i ponovo se vratila kući. Socijalni radnici su tada pozvali sve članove njene porodice na razgovor da bi utvrdili da li ona mo že da ži vi u tom okru že nju. Međutim, deda, koji je istukao unuku, tada je radnici Centra za socijalni rad zapretio, što je odmah prijavljeno policiji, koja je brzo reagovala. N. D. je, uz krivičnu prijavu, sproveden nadležnom tužilaštvu, a sudija za prethodni postupak odredio mu je meru zabrane sastajanja i komunikacije s dotičnom radnicom Centra za socijalni rad. PRIREDILA NATAŠA ANĐELKOVIĆ

15 tema 29 Mnogi roditelji u Srbiji trpe veliki duševni bol pošto ne mo gu da od gonetnu u koje škole va lja upi sa ti de te da bi pos talo političar ili direktor javnog preduzeća. Jer to je najunosnije zanimanje u zemlji, sve kriminalnolukrativne radnje i teške prevare su im dostupne, enormne zarade zagarantovane, preferiraju bankovne račune u inostranstvu, namireni su im potomci u nekoliko kolena, a zaštićeni su pred svim zakonima ovog sveta. Sve pomenuto i nije neka novost, sve je to deo na še sva kod nevice, a na pomenuto nas podseti saopštenje Specijalnog suda u Beogradu u kojem nas obaveštava ju da je sud zbog pri ma nja mita osudio Stevana Dželatovića, bvšeg v.d. direktora rudnika Resa vi ca, na dve i po go di ne za tvora. Zapravo glavnu vest Specijalni sud saopštava u podtekstu gde kaže da je Tužilaštvo za organizovani kriminal postiglo nagodbu sa Dželatovićem, koji je priznao kri vi cu pa mu je zbog tog do bročinstva izrečena kazna da robija 2,5 go di na, da vra ti evra ko je je uzeo kao mi to. Još pi še da Dželatović ima zabranu da obavlja delatnosti i dužnosti vezane za raspolaganje, korišćenje, rukovanje i čuvanje državne imovine?! Iz saopštenja Specijalnog suda u Beogradu jasno se razume da je gospodin Dželatović amnestiran, ne samo za krivično delo uzi ma nja mi ta, ne go i za sve potencijalne kriminalne radnje u JP PEU Resavica, o kojima su radnici pisali peticije a dnevna štampa zvonila na uzbunu. Istini za volju i istražni timovi Ministarstva unutrašnjih poslova mesecima su istraživali mnoge sumnjive radnje uprave Resavice i o tome, verujemo, obavestili nadležne institucije i pojedince. Tim povodom jedan inspektor, čije je ime poznato redakciji Ekspresa, sao p štio nam je da je to što se radilo u Resavici velika sramo ta ne sa mo za ovaj okrug, za Re sa vi cu, za EPS, ne go i za celu Sr bi ju. Za sa da sve osta lo do čega su došli inspektori je tajna. Istini za volju, slučaj Dželatović je tipična srpska pljačkaška bajka, poznat je scenario, početak i kraj. Što više drpiš, bezbedniji si pred pravdom i zakonom... Treba najzad pohvaliti i sud. Dželatović je uha p šen 19. apri la a osu đen je 11. avgusta ove godine. Pravda je brza i kusa. Vinovnik je priznao krivicu, odležaće u najgorem sluča ju 18 me se ci i kao dži v džan na slobodu. Ekspres, posle saopštenja Specijalnog suda, samo želi da podseti na neke poslovne avanture gospodina Dželatovića. Urbana legenda iz Rudnika Resavica kaže da se Dželatovićev rukopis dao pre po zna ti na sa mim počecima njegovog službovanja u ovom javnom preduzeću. Naime, JP PEU Re sa vi ca je kao i ve ći na rudarskih kombinata imalo svoju ekonomiju, odnosno pune obore svinja o kojima su brinuli invalidi Resavice koji su promenili VES da ne idu u in va li d sku penziju. Dželatović je, kaže legenda, bio jed no vre me uprav nik ekonomije. Pošto je ekonomija imala evidenciju o broju svinja u svojim obo ri ma ali ne i nji hov ga barit, Dželatović je u više navrata do no sio ma lo pra se, a iz obo ra terao tovljenika, negde ga je utapao, gledao svoja posla. O poslovnim avanturama bivšeg v.d. direktora Resavice najrečitije govore radnici ovog javnog preduzeća, koji su 12. oktobra uputili opširno pismo na sedam gusto kucanih stranica koje su uputili tadašnjem predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i ministru rudarstva i energetike Saši Antiću. Dug je spisak navedenih nepočinstava koja pominju radnici. Citiramo samo neke: Rukovodstvo JP PEU Resavica na čelu sa v.d. direktora Stevanom Dželatovićem, između ostalog, bez javnog tendera Slučaj bivšeg direktora Resavice Stevana Dželatovića Ukradi i spavaj mirno Specijalni sud u Beogradu zbog primanja mita osudio je Stevana Dželatovića, bivšeg v.d. direktora Resavice, na zatvorsku kaznu od dve i po godine i praktično ga amnestirao za brojna krivična dela u javnom preduzeću gde je više od dve godine bio prvi čovek sklopilo je štetne ugovore o transportu uglja od rudnika do termoelektrane Morava sa ćerkom firmom Rembas trans. Po tom ugovoru transport uglja je pla ćen za oko 60 od sto sku plje od tr ži šne ce ne. Uga lj je po ugovoru do TE Morava transportovan kamionima, a svaki pređeni kilometar je Resavica plaćala 950 dinara Rembas transu. Ugalj do TE Mo ra va ra ni je je transportovan železnicom a plaćan je po kilometru 600 dinara. U ovom slučaju jedna tura kamionom plaćana je dinara... Gospodin Dželatović u drugom slučaju direktno je oštetio Resavicu prodajom uglja bliskim saradnicima, prijateljima i kumovima po ceni znatno nižoj od tržišne. Tako je privatna firma Imperijal Compani A3 plus njegovog kuma Zorana Vučkovića za sklopila ugovor o kupovini uglja u ko li či ni ve ćoj od to na po ce ni od do a posle isti taj ugalj prodavala po ceni od dinara. Drugi Dželatovićev kum Milan Garača bio je dugogodišnji snabdevač Resavice preko svojih firmi Gea investment i Gea kapital. Garača je isporučivao Resavici, između ostalog, energetske kablove, elektrode, žicu za varenje, kotrljajuće ležajeve po cenama većim od tržišnih, a roba je bila sumnjivog kvaliteta. Po svim saznanjima energetski kablovi kupljeni su kao polovna roba i pla ća na je kao no va... U pomenutom pismu radni ci tra že obja šnje nje da li je bilo neophodno da Resavica u od Zastave energetika kupi polovne automobile i plati ih di na ra. Sve je, tvr de radnici, rađeno preko firme izvesnog Peđe Bogdanovića iz Kragujevca. Međutim, centralna priča iz pi sma fo ku si ra na je na tada aktuelnu zaplenu imovine Resavice od privatnih izvršitelja. Ova ak ci ja za ma lo da je oterala u stečaj Resavicu a usledila je na osnovu sudske presude za neisplaćeni smenski rad po tužbi ru da ra. Dug je na stao za period godine i iznosio je oko dve milijarde dinara. Vlada Srbije, da bi spasla Resavicu bankrota, intervenisala je iz budžeta i isplatila sudska potraživanja ra d ni ci ma u izno su od 1,5 milijardi dinara. Ono što je izazvalo veliko ogorčenje rudara u Resavici je njihovo ubeđenje da v.d. direktora Stevan Dželatović smišljeno i potajno rukovodi ovom aferom. U pismu radnici podsećaju da je u martu ministar Aleksandar Antić postigao dogovor sa rudarima da se za zaostali neisplaćeni sme n ski rad od mah ispla ti dve stotine miliona dinara, a v.d. direktora Dželatoviću je naloženo da napravi dinamiku i način isplate, i da sve to sta vi u no vi ugo vor sa radnicima, na šta su radnici pristali. Dželatović do danas ništa nije učinio, stoji u pismu rudara Resavice. Indirektno, to nečinjenje v.d. direktora Dželatovića oštetilo je budžet Republike Srbije direktno 1,5 milijardi dinara. U saopštenju Specijalnog suda ove sitnice se ne pominju.... Ovaj pro blem ni je nov, ali ni je ja sno zbog če ga ga po slovodstvo Resavice nije rešavalo na vre me. Čak i sa da šnji pos tupci v.d. direktora Dželatovića su sumnjivi. Pitanje je zašto se ugalj ne prodaje na javnoj licitaciji u skla du sa Za ko nom o izvr šenju, či ji član 95 stav 2 ka že da se zaplenjena imovina prodaje javnom licitacijom minimum 15 dana posle zaplene. Postoje indicije da je v.d. direktora napravio tajni dil preko svojih ovlašćenih ljudi da privatni izvršitelji plene imovinu Resavice, procenjuju je na oko 30 od sto nje ne tr žišne vrednosti, pa posle zaplene istu ro bu pro da ju po real nim cenama... PIŠE ĐOKO KESIĆ Rudari Resavice u pomenutom pi smu pi ta ju zbog če ga to rukovodstvo radi iako je upozoreno od pravnika i drugih saradnika da ne pro da je imo vi nu u besce nje. Dže la to vić se na to oglušio, na sta vio je da ra di po svome. Zbog čega direktor nije dao na log da se pro da uga lj po tr žišnoj vred nos ti, ko ji le ži na skladi štu. Isto je mo gao da ura di i s Dvanaest veličanstvenih u izbo ru Dželatovića V.d. direktora Stevan Dželatović imao je svoje omiljene i odabrane partnere, sa većinom je bio u veoma prijateljskim odnosima. Uglavnom pravo preče kupovine oko tona uglja u imalo je samo dvanaest privatnih firmi. Dnevne novine u Srbiji objavile su ovaj spisak odabranih: Ineks Morava iz Niša, DD Nikolić iz Ćuprije, Duga komerc iz Despotovca, Aleksa P iz Svilajnca, Gud vil VG iz Beograda, Ogrev Stamenković iz Zaječara, Vranjica iz Beograda, Iskra Krajina komerc iz Batajnice, Bravoks iz Sokobanje, Sole komerc iz Beograda, Ogrev centar iz Niša i Imperija kompani A3-plus iz Beograda. Bez pla na i ambicija Iz mase novinskih tekstova koji su se bavili, u najmanju ruku čudnim rukovođenjem Stevana Dželatovića Javnim preduzećem Resavica koje zapošljava radnika, izdvajamo elementarne podatke koji govore o javašluku, bezočnoj otimačini, hajdučiji. Plan poslovanja JP PEU Re sa vi ca za ni je usvo jen do da nas, zbog če ga ovo javno preduzeće nije moglo da podigne cenu uglja, da ga uskla di sa tr ži štem. Plan ni je mo gao da se usvo ji, jer ru kovodstvo Resavice nije uskladilo Predlog plana sa zahtevima Ministarstva privrede. Da su usvo ji li plan po slo va nja za 2016, Re sa vi ca je mogla znat no da po di g ne ce nu uglja i ta ko oja ča svo je fi nansijske bilanse. Šta bi na ovo pitanje odgovorio gospodin Stevan Dželatović? Stevan Dželatović je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal postigao nagodbu, priznao je krivicu za primanje mita (uhvaćen je in flagranti s obeleženim novčanicama) i biće slobodan posle 18 meseci provedenih iza rešetaka Niko ne želi da ih osigura U kakvom materijalnom i sveopštem stanju životari Resavica najrečitije govori podatak koji pominju njeni rudari u pismu koje su uputili predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i resornom ministru Aleksandru Antiću. Skoro nijedna osiguravajuća kuća nije htela da rizikuje i da osigura Resavicu. Poslovne osiguravajuće kuće veruju da bi to bilo krajnje rizično. Osigurani su samo radnici od povreda, što spada u obavezno osiguranje, a nisu imovina, okna, mašine koje vrede na milione evra. otpadnim gvožđem i bakrom... Zašto bivši direktor Rembasa Stevan Perović od privatnih izvršilaca kupuje zaplenjeni ugalj, pa ga prodaje privatnim firmama Minikom i Ineks Morava izvesnog Mome Nikolića iz Niša, inače najvećeg kupca uglja iz Resavice. Usput, v.d. direktora Dželatović je tog Perovića angažovao kao svog savetnika... U pismu rudari pitaju kako je moguće da se ukupne količine uglja otpremljene železnicom iz Resavice ne slažu s količinom istog uglja koji stiže železnicom u Niš. To se jed nos tav no mo že proveriti u tovarnim listovima Železnica Srbije... U pismu navode da se među kupcima zaplenjenog ugla pominje i Dragan Marković Palma, koji nema registrovanu firmu za prodaju uglja... Pominjani Moma Nikolić je, uz Dželatovića, glavni junak ove krimi priče, tvrde radnici u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije i resornom ministarstvu. Na identičan način radi i izvesni Kulić iz Svilajnca, koji kupuje ugalj na crno, nema registrova nu fi r mu za te po slo ve a prodaje ugalj firmi Ineks Morava iz Ni ša, ko ja je u vla sni štvu Mome Nikolića. Prodajom zaplenjenog ugla ba vi se i Bre za iz Svi lajnca, čiji je vlasnik Dragan Milosavljević. U pismu radnici tvrde da tom poslu kumuje sudija Vesna Savić iz Svilajnca, koja svom miljeniku Draganu Milosavljeviću namešta i ove poslove. U tom vapaju rudara Resavice pominje se veoma čudna veza Slobodanke Kokerić, pravnice koja je radila u Resavici, napustila je posao, uzela otpremninu u socijalnom programu. Ona je posle toga otvorila advokatsku kancelariju i pokrenula tužbu pro tiv JP PEU Re sa vi ca za neisplaćen smenski rad. Njen suprug je i danas desna ruka Stevana Dželatovića, pišu u pismu ozlojeđeni rudari Resavice. Država Srbija iz budžeta svake go di ne izdvo ji iz me đu 35 i 40 miliona evra da bi sačuvala kakvu-takvu proizvodnju u Resavici. Da li se u finansijskim bilansima Resavice vidi gde se utroše ti milioni? Sudeći po svemu izrečenom - ne verujemo!... Na slučaju Stevana Dželatovića pravosuđe i država Srbija ima li su pri li ku da po ka žu da se razlikuju od tako česte pojave fenomena dželatović u našim životima. Nisu. Zbog čega, neobjašnjivo je, ako zanemarimo da je u državi Srbiji sve na prodaju, od fakultetskih diploma, radnih mesta, pravde i slobode za počinjeni zlo čin. Ili će nas dr ža va Sr bija ipak iznenaditi? Od vapijućeg pisma radnika koje smo citirali, prošlo je deset meseci, nije jasno koji je odgovor države? Dželatović je uha p šen, ne zbog kri mi nalnih radnji u Resavici već zbog pri ma nja mi ta. Da li su mu svi ostali gresi oprošteni? Šta sa Dželatovićem? Ne mora da bude pravilo, ali razmislite - da li još va ži ona la tin ska po slovi ca No men est omen ili ti da li ime znači zanimanje?

16 bizarno 31 Do kraja utakmice još dva minuta, nema više vremena za bilo šta... Aj duk dolazi do lopte, Cici uklizava, sudija svira faul, slobodan udarac za Guns n Roses. Ekipa Notorius negoduje, ali arbitar je neumoljiv. Notorius pravi živi zid, Ajduk hvata zalet, topovski udarac i... gooooool... Lju di mo ji, pa je li to moguće! Maestralan gol redova iz drugog paviljona... Ali ne što izgle da ipak ni je u redu, navijači s tribina urlaju: Kur moj gol, sta ti va, slepčugo... Nema vremena za bilo šta... Dragi gledaoci, stigosmo nekako do polufinala fudbalskog turnira u Zabeli. Četiri ekipe: Guns n Roses, Forever, Notorius i Never again boriće se iduće nedelje za titulu robijaških šampiona. Viva Zabela, ori se zatvorskim tribinama. Razlike u kvalitetu među ekipama su minorne jer svi su spremni da osta ve sr ce na te re nu. I ne sa mo sr ce ne go i bu breg, i je tru ako tre ba. Ni je ni čudo, dra gi gle dao ci, što je tako, s ob zi rom na to da čak dve eki pe ko je su ušle u polufinale mesecima marljivo spre ma MMA bo rac Du le Panajotović! - Gospodine Panajotoviću, zaista impresivan rezultat, čak dve va še eki pe su u samoj završnici turnira. Ali to je i ma lo ču d no, ka kve veze vi imate s fudbalom? - Znači, odlično prožimate, i da se ja pi tam, spre mio bih, znači, spektakl u Zabeli. dne v nik robijaša Moj dečko je golman Gle dao sam na TV Ja go dini kako Palma organizuje mečeve u Kačarevu, znači, u publici sam politički vrh. Iskoristiću, znači, ovu priliku da izazovem Palmine tigrove, i poručujem da protiv nas u Zabeli nemaju šanse. - Očekujete li dolazak političara na spektakularnu borbu s Palminim tigrovima? - Na rav no, i Ivi cu, i Ma ricu, i Zorannah, i premijera. - Hva la što ste odvo ji li vreme za sportski program. Tu je i je dan od me nadžera Notoriusa, gospodin Sreten Jocić. - Gospodine Jociću, da li ste za do vo lj ni onim što je pokazala vaša ekipa? - S ob zi rom na ob zir, zadovoljan sam, međutim, on što mo ram da ka žem jeste da bi ovogodišnji turnir bio da le ko bo lji da su nam svoja stručna znanja ovde PIŠE OSUĐENIK 512/12 direktno u Zabeli preneli Džaja i Terza. Nekako su se svi na da li da će se oni na ći među nama, ali pokazalo se, kao mno go pu ta do sad, da neko nekog pomiluje, a da neki ljudi žive od nedostatka do ka za. Ta ko je to, mla diću, život je nekome majka, nekome maćeha. - Mudro zborite, nego, bli ži mo se fi na lu, a još se niste usaglasili po kome turnir nosi ime? Gospodine Panajotoviću, zaista impresivan re zu l tat, čak dve va še eki pe su u samoj za vr šni ci tu r ni ra. Ali to je i ma lo čudno, kakve veze vi imate s fudbalom? - Zna či, odli č no pro ži ma te, i da se ja pitam, spre mio bih, zna či, spe k ta kl u Zabeli. Gledao sam na TV Jagodini kako Palma organizuje mečeve u Kačarevu, znači, u publici sam politički vrh - Zna te ka ko, hte li smo da turnir ponese ime Tome Nikoliće. Naravno, ne zato što je gro bar, ne go, na neki na čin, da mu uka že mo čast bu du ći da nam je dao amnestiju. - I, đe je za pe lo? - Za pe lo je upra vo kod te amnestije, hoću reći, sve je to, ovako, kontradiktorno, s jed ne stra ne je dao am nesti ju, a s dru ge stra ne je pomilovao Džaju, dok je Terza zastareo. Realno, da to nije ura dio, da nas bi ova dva izuzetna sportska radnika dala svoj nemerljivi doprinos kvalitetu robijaškog turnira. Naravno, sasvim drugi para me tri bi bi li i kad je za tvorska kladionica u pitanju. Kvote bi imale neke druge vred nos ti, a ova ko, igra se uglavnom iz kiksa u kiks. - Gospodine Jociću, mno go vam hva la što ste odvo ji li sve vre me ovog sveta koje imate da analizirate ovogodišnji najznačajniji sportski događaj u jednom od najznačajnijih srpskih zatvora. - Dragi gledaoci, nalazim se pored glavnog arbitra, narednika Hoćete da kažete nešto za TV Robija? - Bjež od me ne! Kao što mo že te da ču jete, na red nik ne že li da da je izjave. Kako se iz neformalnih izvora može čuti, glavni arbitar je zanemeo kada je shvatio da se na tribinama Zabele nalazi više gledalaca, u proseku 500 po utakmici, nego na značajnijim mečevima na Ma ra ka ni ili u Humskoj. Ta činjenica, kako se poverio svojim kolegama, oba ve zu je ga na još ve ći profesionalizam, te je odlučio da do kra ja tu r ni ra ne daje ni ka kve izja ve da se ne što ne bi izvuklo iz konteksta. I to bi, dra gi gle dao ci, bilo sve za ovo ja vlja nje iz prelepog srpskog zatvora Zabela. I još da do dam da se ekipa TV Ro bi ja na da da će do narednog turnira u zatvor sti ći i ne ko od po zna tih novinara, što će svakako doprineti kvalitetu sportskog izveštavanja iz najčuvenijeg domaćeg kazamata. Samo, ko boga vas molim, nemojte da to bude Kovinjalo Vampir iz Sakramenta Ričard Čejs, jedan od najpoznatijih američkih serijskih ubica, pio je krv svojih žrtava jer je verovao da su ga nacisti supermoćima naterali na to. Navodno, NLO nacisti su dodavali otrov u njegov sapun, što je njegovu krv pretvaralo u prah, pa mu je sveža krv bila neophodna da bi ostao živ Jednog od najpoznatijih američkih serijskih ubica Ričarda Čejsa nazva li su va m pir iz Sakramenta zbog toga što je pio krv svo jim žr tva ma, koju je po sopstvenom priznanju me šao sa ko lom. Po zna to je sedam njegovih žrtava. Imao je teoriju da ukoliko naleti na otključana ulazna vrata, to smatra po zi vom da uđe, dok bi poštedeo one koji su zaključavali svo je do mo ve. Ia ko je ovaj zlotvor osuđen na smrtnu kaznu, okrenite ključ, za svaki slučaj... Nadimak vampir iz Sakramenta dobio je kako bi zadovoljio svo ju fi ks ide ju. Mo tiv za bizarna ubistva bio je još bizarniji - ve ro vao je da su ga na ci sti supermoćima naterali na to. Navodno, NLO nacisti su dodavali otrov u nje gov sa pun ko ji će njegovu krv pretvoriti u prah, pa je za to mo rao da pi je sve žu krv da bi ostao živ. Kao dete ubijao životinje Ri ča rd Čejs ro đen je 23. maja go di ne u stro goj pa trijarhalnoj porodici. Kao i gotovo sve se ri j ske ubi ce, i on je kao dete bio žrtva očevog zlostavljanja. Vr lo ra no po čeo je da pokazuje znake mentalne bolesti. Postao je zavisnik od alkohola još u de ti nj stvu i po čeo je da postavlja požare i sakati životinje. Kao ti ne j džer, on ni je mogao se k sual no da se uzbu di bez pomoći vrlo specifičnih fetiša kao što su nekrofilija i ubijanje ži vo ti nja. U to vre me otac ga je prisilio da se preseli u poseban stan, gde je Čejs po čeo da je de životinje sirove odmah nakon što bi ih ubio. Godine Ričard je bio kratko hospitalizovan i dobio je terapiju jakih lekova za smire nje. Ia ko je na sta vio da ubija ži vo ti nje i dok je bio u ustanovi, ubrzo je pušten iz bolnice. To je dovelo do značajnog pogoršanja. Napolju je zanemario svo je zdra vlje, pre stao da uzima terapiju. Ubrzo je postao opsednut pištoljem koji je stal no no sio sa so bom. Dva puta su ga komšije pronašle kako krvav vrišti negde u komšiluku. U 27. go di ni ži vo ta Čejs je slu čajno ispalio metak svoje dvadesetdvojke u nečiju kuhinju. Niko ta da ni je po vre đen, ali je taj događaj nešto pokrenuo u njemu. Dva da na ka sni je, pu cao je i ubio Am broz Gri fin u na su mič noj vo žnji. Ona mu je zva ni č no bi la pr va žr tva. Već u ja nuaru go di ne, Ri ča rd Čejs je ušao u ku ću bra č nog pa ra Dejvida i Tereze Valin. Dejvid je bio na po slu i Te re za je osta vila vra ta ot klju ča na da bi izbaci la sme će. Čejs je vre bao iz zase de i upu cao je istim pi što ljem ko jim je ubio Gri fin. Za tim je Imao je teoriju da, ukoliko naleti na otključana ulazna vrata, to smatra pozivom da uđe, dok bi poštedeo one koji su zaključavali svoje domove. Iako je ovaj zlotvor osuđen na smrtnu kaznu, okrenite ključ, za svaki slučaj... si lo vao njen leš, da bi ga na kraju izrezao mesarskim nožem. Pio je krv or ga na i oku pao se u njoj, a monstruozni pir završio je ta ko što je u usta le ša na gurao pse ći iz met. Sa mo dva dana ka sni je, Čejs je ušao u kuću Eve lin Mi rot. Ona je ču vala dvogodišnjeg nećaka Dejvida i svog si na Džej so na, a u ku ći sa njima bila je i komšinica po ime nu Den Me re dit. Sa istim pi što ljem kao i ra ni je, Čejs je ubio Den pu ca ju ći joj u gla vu, a za tim ubio dvo je de ce. Na kra ju je ubio i Eve lin, on se se k sualno iži vlja vao nad le šom, a zatim pio krv iz nje nog vra ta. Onda joj je ra spo rio sto mak ka ko bi krv ši klja la i oda tle. Po što je bio psihički neuravnotežen, osta vio je pu no do ka za na mestu zločina. Jeo organe bebe Ukrao je telo bebe Dejvida i jeo neke njegove organe pre nego što ga je osta vio u obli žnjoj cr kvi. Zbog svih do ka za ko je je osta vio iza se be ubr zo je uha p šen. Policija je pronašla delove te la žr ta va u svom sta nu. Osuđen je na smrt u ga snoj ko mori. Pre ne go što je si stem mo gao da ga ubi je, on je pro na šao svoje propisane antidepresive i popivši ih sve odjednom efikasno završio svoj život

17