Азија Физичко-географске карактеристике

Transcription

1

2 Азија Физичко-географске карактеристике Ваневропски континенти (Азија и Африка) др Гордана Јовановић др Даниела Арсеновић, др Растислав Стојсављевић

3 контин ент површ ина Africa Europe бр. станов гус.нас ељ. 33,7 72,5 Компарација величине Азије са појединим континентима Захвата површину од km² Jедна трећина копнене масе Земље N.Ameri ca S.Ameri ca ,1 22,0 Азија има већу површину од Европе и Африке заједно или од обе Америкe Australi a ,2

4 Карактеристичне тачке Азије Најзападнија тачка рт Баба 27º 03 и.г.д Рт Баба (тур. Baba Burnu) је најзападнија - тачка Азије и Турске. Рт је смештен на обали Егејског мора, у турској области Чанакале. Недалеко од рта се налази место Бабакале

5 Најисточнија тачка рт Дежњев 169 º 50 з.г.д Рт Дежњов (рус. Мыс Дежнёва; енгл. Cape Dezhnev) рт је на крајњем истоку азијског континета и уједно најисточнија тачка у континенталном делу Евроазије. Рт се налази на крајњем истоку Чукотског полуострва на обалама Беринговог мореуза, на подручју Чукотског аутономног округа азијског дела Руске Федерације. Рт је име добио у част руског истраживача Сибира и морепловца Семјона Дежњова који је још године као први европски морепловац опловио Чукотско полуострво. Рт није имао званично име све до почетка XVIII века, а на својој карти из године енглески морепловац Џејмс Кук означио га је као Источни рт (енгл. East Cape). Садашње име носи од године. Рт

6 Најсевернија тачка (копнени део) рт Чељускин 77 º 40 с.г.ш Рт Чељускин (рус. мыс Челюскина) је најсевернија тачка континенталног дела Азије, а уједно и Русије. Прву експедицију која је стигла до рта предводио је Семјон Чељускин, у мају године. Том приликом дали су му име Рт Источно-северни, да би га Руско географско друштво, сто година касније, у част овог открића, преименовало у Рт Чељускин, по вођи експедиције. Најсевернија тачка (острвски део) Северна Земља 81 º с.г.ш.

7 Најјужнија тачка (копнени део) рт Буру 1 º 16 с.г.ш Најјужнија тачка (острвски део) на острву Роти 11 º ј.г.ш

8

9 Број популације, порекло имена и континенталност Азије Азија је године (по проценама UN) имала милиона становника (63,2% укупне светске популације),док је 2010.г. број становника порастао на (United Nation) - Име Азије потиче од семитске речи asu, што на асирском означава светлост или исток (назив за некадашње римске провинције) - Азија је компактан континент, растојање запад-исток km, а југ-север km - Јасних и прецизно дефинисаних природних граница између Азије и Европе готово и нема

10

11 Разуђеност обале Азија по разуђености заузима треће место међу континентима(полуострва око 18,5% а острва око 6,0%) На 1 km обале долази око 105 km² копна Азија излази на три океана(северни ледени,тихи и Индијски океан) и више мора

12 Обале Северног леденог океана су најнеразуђеније Тихоокенска обала је разуђенија и карактеришу је бројна ивична мора и мореузи Најразуђеније су обале југоисточне Азије, велики број острва(малајски архипелаг са Филипинима највећа острвска група на свету 2,4 мил. km² ) и мањих међуострвских мора и мореуза

13 Обале Индијског океана карактерише умерена разуђеност коју одликују велика полуострва попут Индијског и Арабијског (највеће полуострво на свету 2,7 мил. km²) Средоземна обала је ниска,песковита и неразуђена

14 Подсећање на геолошку историју старих маса континената

15 Геолошки развој и рељеф Азија је по мишљењу геолога најстарији континент Азијске старе масе су Ангара,Синијска маса и Гондвана (део и других контин.) Палеозојске планине су Сајанске и Бајкалске планине (настале каледонским набирањем)затим Урал,Алтај,Јаблановске,Станово јске идр.(настале херцинским набирањем)

16 Тектоника Азије (по Стазићу)

17 Средином терцијара (геосинклинала Тетис) издижу се младе веначне планине (северни и јужни лук ) Азија је у просеку највиши континент (географски простор екумене) на свету (950 m), на средње високе планине одлази 63% а на планине изнад 2000 m 12% њене површине

18

19 Азија је континент карактеристичан по бројним заравнима( Деканска, Сиријско-арап. плоча, Анадолијска,Тибет итд) Анадолија пејзаж

20 Азија је такође континент моћних планинских венаца : -Хималаји су дуги 2600 кма широки 250км Хималајски масив или Хималаји-Himalayas (санскрит: ह म लय himalayah - снежно боравиште; од hima - снег и aalaya - боравиште [1] ) су планински венац у Азији, који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест.

21 На Хималајима се налази највиши (8 848 m) планински врх на Земљи Монт Еверест - Mount Everest.

22 Каракорум са 60-так врхова виших од 7000 m Каракорум је са североистока оркружен Тибетом, а са севера Памиром. Јужну границу Каракорума чине, од запада ка истоку, реке Гилгит, Инд и Шајок, који одвајају венац од северозападног дела Хималаја, пошто ове реке теку на југозапад према пакистанским равницa

23 -Квенлун најдужи пл.ланац (упоредничког правца простирања) на свету око 4000 km 723

24 Трећа суштинска карактеристика рељефа Азије је да су висоравни смештене између моћних планинских венаца(нпр.таримски басен са севера Тјаншан са југа Квенлун) У квартару азијске реке су створиле велике низије( Великокинеска, Месопотамија и др.)

25

26 Азија је континент са најјачим климатским контрастима (Ојмекон-Џакобабад или Тират Тсвију,Черапунџи Гоби Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) је село у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском рејону. Најхладније је настањено место на нашој планети (најнижа измерена температура -67,7 C) и налази се на левој обали реке Индигирке [2]. Џакобабад (урд. ( آباد јеجیکب град у Пакистану у покрајини Синд.Период на фотографији 1936.г. (трка камила)

27 Черапунџи (Cherrapunjee/ Charrapunji), град у Индији, на 1484 м надморске висине, познат као најкишовитије место у Азији. Гоби или Шамо (кин. 戈壁 ( 沙漠 ; монголски: Говь) је пустиња у средњој Азији и највећа пустињска област Азије. Обухвата територије у Кини и Монголији.

28

29 Клима Азије Најспецифичнији климатски тип у Азији је свакако монсунски који одређује климу Јужне,Југоисточне и Источне Азије Арктичка клима је заступљена на крајњем северу Азије (200 мм падавина, јануарска -40ºC, а јулска 0 ºC) Јужније од ове климатске зоне је субарктички појас (400 мм падавина, јануар -45 ºC, јул 12 ºC) Оштра континентална клима захвата највећи део Сибира (500 мм талога, јануар -25 ºC, јул 20 ºC)

30 Средњу Азију одликује сушни појас са оштром континенталном климом (200 mm талога, јануар - 27ºC, јули 19 ºC) Највиши делови планина имају климу поларног карактера, на висини од m јануар је -40 ºC, а јул 10ºC, док на висинама изнад m температура никада не расте изнад 0 ºC. Снежна граница на овим планинама варира и за м (северна страна Хималаја m, а јужна, влажна m)

31 Источна Азија има највећим делом (изузев Манџурије, Кореје и Хокаида) умерено топлу климу. Осећа се и утицај монсуна. Температуре опадају идући од севера ка југу (Пекинг јануар -5ºC, јул 26 ºC, Јужна Кина јануар 17 ºC, јул 28 ºC ) Количина падавина опада од југа ка северу (југ Кине mm, Манџурија 500 mm) На климу Јапана утичу морске струје и његов острвски положај

32 Клима јужне и југоисточне Азије је наглашено тропско-монсунска. Смену сувих и влажних доба прате јаки оркански ветрови и тајфуни

33 Малајски архипелаг налази се у екваторијалном појасу, падавина има свакодневно и крећу се око mm годишње Југозападна Азија одликује се средоземном, степском и пустињском климом. Највеће количине падавина добијају Понтијске планине (преко mm), обала Либана ( око mm), а најмање висоравни (од 300 до 400 mm) и пустињски предели (мање од 200 mm)

34 Распоред и количина падавина (по Стазићу)

35 Хидрографија На подручју Азије издваја се пет сливних подручја: 1. Ендореично подручје (највеће подручје 1/3 континента) 2. Слив Северног Леденог океана (39,6%) 3. Слив Тихог океана (32,6%) 4. Слив Индијског океана (25,7%) 5. Слив Средоземног мора (2,1%)

36 Речни сливови Азије (по Стазићу)

37 Слив Северног Леденог океана Овом сливу припадају велике сибирске реке које имају нивални режим Об извире у северним подгоринама Алтаја, дуг је км, а сливно подручје захвата око 3 милиона km². Његова најзначајнија притока је Иртиш Јенисеј извире на северном ободу Сајанских планина, дуг је km², а слив захвата 2,6 милиона km². Његова најзначајнија притока је Ангара. Има великe могућности за добијање хидроенергије (хидроелектране Краснојарска и Братска ) Лена извире на Бајкалским планинама, дуга је km, слив захвата 2,5 милиона km²

38 Сливно подручје и део тока реке Јенисеј

39 Слив Тихог океана Овом сливу припада велики број река, које имају мешовити режим, најчешће нивални и плувијални Амур настаје спајањем река Аргуна и Шилке, дуг је km, сливно подручје је 2,1 милион km². Храни се снежницом и кишницом, а због залеђености плован је од маја до октобра Хоангхо извире на планини Квенлун (4 500 м), дуг је 4672 km, а сливно подручје је око 1 милион km². У изворишном делу храни се отопљеним снегом, а у средњем и доњем делу монсунским кишама. Носи велике количине наноса, често мења ток и зову га невољом Кине Јангцекјанг је са km најдужа река Азије (трећа у свету), извире на јужним падинама Квенлуна, слив захвата 1,8 милиона km ². Храни се такође снежницом и монсунским кишама. Има велики саобраћајни значај

40 Део тока реке Амур, после Хабаровска, где на појединим деловима има ширину и до 8 km

41 Детаљ са реке Хоангхо

42 Горњи ток Јангцекјанга Доњи ток Јангцекјанга

43 Меконг извире на Тибету, дуг је km, а слив захвата 0,8 милиона km². Храни се снежницом и монсунским падавинама. Због камених прагова у кориту слабо је плован Менам извире у јужној подгорини Бурманских планина, типична је равничарска река

44 Делта Меконга

45 Слив Индијског океана Овом сливном подручју припадају токови јужне и мањим делом југозападне Азије Ганг извире на Хималајима (4 200м), дуг је km, а слив захвата 1 милион km². Храни се снежницом и монсунским кишама Брамапутра извире на југу Тибета, дуга је km, слив захвата око 1 милион km². Храни се снежницом и монсунским кишама Инд извире на Тибету (око 5000 m). Река је дуга km, а површина слива 1 милион km². Храни се снежницом и монсунским кишама

46 Еуфрат извире на Јерменској висоравни, дуг је km (са главном притоком Мурат), слив има површину 0,7 милиона km². У изворишном делу храни се снежницом Тигар извире на Јерменској висоравни, дуг је km, а слив захвата површину 0,4 милиона km². У изворишном делу храни се снежницом На 30-ак км од Персијског залива ове две реке се спајају у Шат ел Араб (река Арапа)

47 Обредно купање у Гангу

48 Део тока реке Брамапутре

49

50 Река Инд (Indus) у поједим деловима тока

51 Иравади је најдужа река у Мјанмару (Бурми) са око km и најважнија трговинска траса у речном басену који заузима око km². Назив Иравади вероватно потиче из санскрита од речи аиравати што значи слонова река. У реци живи посебна врста Иравади делфина (Orcaella brevistosus) који могу да живе и у слатководном подручју.

52 Део тока реке Еуфрат Део тока реке Тигар

53 Шта мислите чему овај Copy-Paste? Распоред и количина падавина (по Стазићу)

54 Ендореично подручје -Простор Средње Азије се највећим делом поклапа подручјем без отицања ка мору. Већина река се храни снежницом и сочницом са околних високих планина. -Амур Дарја је дуга 2540 km, извире на Памиру, сливно подручје је величине km².улива се у јужни део Аралског језера. -Сир Дарја је дуга 2860 km, извире на падинама Тјаншана, сливно подручје је величине km².улива се у северни део Аралског језера - Тарим је дуг 2030 km, настаје спајањем изворишних кракова Аксу, Јарканд, Хотан са падина Тјаншана, Памира и Квенлуна, сливно подручје захвата 1,2 km².нестаје у песку пустиње Такла Макан. - Кура је дуга 1364 km, извире на Јерменској висоравни,слив захвата 0,2 km². Улива се у Каспијско језеро

55 Река Аму Дарја

56 Таримски басен ток реке Тарим

57 Језера Азије - Каспијско језеро (море) је дуго km, широко 555 km; дужина обалске линије је km, површина је km², а сливно подручје је 3,5 милиона km², док је максимална дубина м; апсолутна висина је -28 m; салинитет варира од 0,2 на северу до 15,5 на југу. По начину постанка је тектонско реликтно језеро, а користи се за саобраћај, риболов, добијање соли и експлоатација нафте. Детаљ са нафтних платформи

58 Детаљи са Каспијског језера

59 - Аралско језеро налази се на надморској висини од 52 m, површина сливног подручја km²: Некадашња површина језера је била km², а обалска линија чак km. Језеро спада у групу реликтно тектонских језера и у њему се налази око 230 острва.

60 -Бајкалско језеро ( драгуљ Сибира ) је најдубље језеро на свету, са дубином од m. Налази се на надморској висини од 465 m, са запремином водене масе од km³, тако да то представлја највећи резервоар слатке воде на свету. По постанку спада у групу тектонских језера, има 45 острва, а од децембра до маја је залеђено. Најважнија привредна грана је риболов.

61 - Балхашко језеро налази се у Казахстану, лежи на надморској висини од 342 m, површина језера износи km², а салинитет се креће око 5,3. Специфичност језера су високи таласи (отежавају пловидбу) и експлоатација балхашита (врста угљоводоника), као и риболов. - Азија има велику површину мочвара у зонама тундри и тајги. У западносибирској низији захвата 70% територије и то је највећа мочварна област у свету. Детаљ Западносибирске низије

62 Педолошке карактеристике -На простору азијског континента, заступљена су скоро сва типска земљишта - Пошто је клима уз матични супстрат важан фактор у стварању земљишта у Азији се основне врсте земљишта јављају зонално, смењујући се од севера према југу - Јавља се девет типова земљишта (следи карта), међу њима у мањој мери и квалитетних земљишта, а узимајући и њихову распрострањеност Азија има неповољне педолошке карактеристике, јер преко 50% континента покривају слабије продуктивна земљишта.

63

64

65 - Појас тундри се пружа у појасу уз Северни Ледени океан. Матични супстрат су обично морски и глацијални седименти, температуре су ниске, тло замрзнуто већ на дубини од једног метра што указује на слабо продуктивно земљиште. -Појас подзола простире се јужније преко целог Сибира, настаје на оним територијама где просечна годишња температура не прелази 12ºC, а падавина буде више него што испари са тла. Заузимају велики простор северне Азије, њихов природни покривач су тајге, а спадају у групу слабо плодног земљишта. - Појас деградираног чернозема јавља се као прелазни тип ка правом чернозему. Има мање хумуса од чернозема, а разлог томе је повећана влажност на тим подручјима. - Појас правог чернозема простире се од Урала до реке Амур. Ово земљиште настаје у условима степске континенталне климе, има велики проценат хумуса и спада међу најплодније типове земљишта. - Појас кестењастог или смеђег земљишта простире се на југу Сибира, делимично у Манџурији и на западу Пакистана. Настаје у срединама са годишњом сумом падавина од 300 до 400 mm, са топлим летима и хладним зимама. Спада у плодна земљишта.

66 Подзоли Чернозем

67 - Сироземи или сива пустињска земљишта захватају преко ¼ азијског континента. Налазе се у областима изразито сушне климе, пре свега у Средњој и Југозападној Азији. Због мањка хумуса има сиву боју и слабу продуктивност. -Сиво-смеђи подзоли и смеђа шумска тла се простиру на северу Кине, Манџурије, Кореје и Јапана. Уз стенску основу која садржи хидроксид гвожђа неопходна је и умерена клима. Биљни покривач развијен на овом типу тла су мешовите шуме. - Латерити су распрострањени у тропско-монсунским деловима Азије и имају црвенкасто цигласту боју од оксида гвожђа. Латерити могу бити продуктивни уколико се примењују агротехничке мере. - Планинске црнице су карактеристичне за високе планине Азије. Иако су планинске црнице богате органским материјама и азотом, њихова продуктивност је мала јер имају танак слој и самим тим у време вегетационог периода немају довољно влаге. Ова земљишта на појединим деловима могу бити изложена и ерозији

68 Сероземи и латерити

69 Биљни и животињски свет Биљни свет Азије је изражен кроз географско-климатске и генетско-историјске факторе развоја. Може се поделити у две велике области : Холарктичка Евросибирска- Северноамеричка Палеотропска Индоафричка Кинеско-Јапанска Малајска Средњоазијска Медитеранскооријентална Палеоаридис

70 Евросибирска-северноамеричка регија арктички (појас тундре) захвата око 3 милиона km² једноличне вегетације Детаљ са простора тундри

71 Шумски појас(простор тајги) захвата око 9 милиона km² и дели се на суви и влажни део

72 Кинеско-јапанска регија Ова холактичка област одликује се великим бројем ендемичних врста и украсним биљем Простире се од од Поамурја на северу до Јужнокинеског мора на југу Гинко билоба Магнолија Камелија

73 Средњоазијска регија Ова регија захвата подручје јужног западног Сибира,унутрашњост Мале Азије и Ирана,средњоазијски део бившег СССР,Тибет и Монголија Вегетација се састоји од степа,камењара,пешчара и сланих полупустиња Ретке шуме само уз токове или у вишим планинским деловима Пејзаж степе

74 Медитеранско-оријентална (или средоземна) регија Обухвата обалски појас Средоземног мора од Израела до Мале Азије Ову регију карактерише у нижем појасу зимзелена вегетација тврдог лишћа а у вишем четинарске шуме Либански кедар

75 Регија палеоаридис Обухватa југозападни део Азије, од Месопотамије до југозападног краја Арабије,а на исток до северозападног дела Индије Представља природни наставак Сахаре и углавном је без вегетације осим оаза Урмина палмадатула Змајево дрво (Сокотра)

76 Индоафричка и малајска регија Индоафричка регија палетропске области обухвата део југозападне Арабије и Индију Малајска регија се простире у Индокини и Малајском архипелагу Најначајнији тип вегетације су тропске шуме (дрвенасте папрати, палме,бамбуси) или џунгле, монсунске шуме ( сандалово,кедрово и тиково дрво) а мање саване

77 Детаљи типичне вегетације за палеотропску област

78 Гајење култивисаних култура у Азији На простору Азије постоји више зона гајења различитих култура: зона јарих житарица до 63º с.г.ш. зона кукуруза и винове лозе зона маслине,смокве и бадема зона урми зона чаја,пиринча и дуда зона тропа

79 Аграрне културе пореклом из Азије Сматра се да је са простора Јерменије пореклом: пшеница, јечам, лан Са територије Мале Азије и Ирана су: кајсија, бадем, рогач, шљива, крушка и питоми кестен Чај је из Асама, соја из Источне Азије,Јужна Азија је домовина банане, пиринча, лимуна, наранџе, шећерне трске и бамбуса (Индија)

80 Зоогеографске регије Азије На простору Азије могу се издвојити четири зоогеографске регије: -Палеоарктичка( поларни и умерени појас) -Индијска или оријентална (тропски појас): -индијско,цејлонско,индокинеско и малајско подручје -Афричко-етиопска (југ Арабије) -Аустралијска (Нова Гвинеја,Целебес и мања Малосундска острва)

81 Карактеристичне животиње Азије Азија је домовина многих специфичних домаћих животиња: соб, јак, камила, каракулска овца, крава као света животиња, припитомљени слон,свилена буба итд. Специфичност животињског света Азије је панда, ждрал (света птица у Јапану), дивљи коњи (Џунгарија), Целебес са мешовитом фауном итд. Иако је Азија домовина говеда,овце,козе и коња по квалитету и делом броју сточног фонда заостаје за другим континентима

82

83

84 Природна богатства Енергенти -Нафта (Југозападна Азија - Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Кувајт, Катар, Бахреин, Уједињени Емирати, затим у Сибиру, Индонезији, Кини и Брунеју). Сматра се да се чак 72,8% светских залиха нафте налази на простору Азије. -Угаљ сматра се да се 61% светских резерви угља налази на простору Азије. -Гас 59% светских резерви. Заступљено је мишљење да је нафта настала од масних и воштаних супстанци различитих ситних животињских и биљних морских организама - планктона. Под повољним условима, који су владали у далеким геолошким добима, живеле су и размножавале се у топлим морским заливима велике количине тих организама; угинувши оне су се таложиле на морско дно.

85 Области са најзначајнијим резервама нафте у свету : PODRUČJE Saudijska Arabija 25 Irak 11 Ujedinjeni Arapski Emirati 9 Kuvajt 9 Srednja i Južna Amerika 9 Iran 8 Afrika 7 Sjeverna Amerika 6 zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza Pacifička Azija 4 Europa 2 Libija 2 UDIO NAFTE U SVIJETU (%) 6 ZEMLJA Saudijska Arabija PROIZVEDE NA KOLIČINA (milijuna barela) 10,37 Rusija 9,27 Sjedinjene Američke Države 8,69 Iran 4,09 Meksiko 3,83

86

87 Руде - Калај по резервама и производњи ове руде Азија је прва међу континентима и она даје 54% светске производње калаја. Главна лежишта се налазе на Малајском полуострву и Индонезији. - Волфрам Азија даје 44% светске производње волфрама. Највећа налазишта су у Кини, Индокини и Бурми. - Од осталих руда издвајају се: манган (Индија), антимон (Кина), бакар и сумпор (Јапан и Филипини), фрафит (Цејлон и Корејско полуострво), злато (Сибир и Индија), драго камење (Декан, Цејлон и Сибир). Алтенбершки калај (Саксонија) Сечуанси калај (Кина )

88 Države sa najvećom proizvodnjom kalaja u svijetu (2009. i 2011.) kao i procijenjene rezerve (2011.)[13][8] Rang Država Količina (u t) Količina udio 2009 Količina (u t) Količina udio Rezerve (u t) 1 Kina % % Indonezija % % Peru % % Bolivija ,2% ,9% Brazil ,9% ,6% Australija ,7% ,0% Vijetnam ,1% ,3% / 8 DR Kongo ,2% ,2% / 9 Malezija ,7% ,8% Rusija ,7% ,4% Portugal 100 0,03% 100 0,04% Tajland 100 0,03% 100 0,04% Drugi ,3% ,8% Ukupno % %

89 Шуме прекривају 20% укупне површине Азије. Заступљене су у две велике области: шуме северног умереног појаса (Сибир, Манџурија, Кина Јапан) и шуме тропског појаса (Индија, Индокина, Малајски архипелаг). Хидроенергетски потенцијал река представља велико природно богатство Азије. Због неразвијености већине азијских земаља, мала је искоришћеност овог природног богратства. Велико природно богатство Азије представљају океани и мора. Азија излази на три океана и велики број мора, али је због привредне заосталости већине земаља, искоришћеност овог природног богатства мала.

90

91 Азија Друштвено-географске карактеристике Ваневропски континенти (Азија и Африка) Др Гордана Јовановић Даниела Арсеновић

92 Кратка историја културе, религије и колонизације Азије Азија је континент древних култура и издвајају се три жаришта: -блискоисточно или оријентално - источноазијско или кинеско - јужноазијско или индијско Азија је простор на коме су настале најзначајније светске религије, како монотеистичке (хришћанство, јудаизам и ислам), тако и политеистичке (зороастризам, хиндуизам, будизам, таоизам, конфучијанство и шинтоизам). Азијске религије заједно са древним културама имале су важан утицај за очување етничког и културног индентитета азијских народа.

93

94 Историја Кине према традиционалним кинеским записима се протеже до времена Три суверена и пет царева пре око 5000 година. Записана историја подржана археолошким доказима потиче из 16. века п. н. е. [1] Кина је једна од најстаријих континуалних цивилизација на свету. За корњачин оклоп који се користио за прорицање са ознакама које подсећају на древно кинеско писмо из династије Шанг је установљено да потичу из времена око п. н. е. Кинеска држава потиче од градова-држава у долини Хоангхоа. Година 221. п. н. е. се често узима за годину у којој је Кина уједињена у велико краљевство или царство.

95 На простору Азије Грци су већ у 5. в.п.н.е имали бројне колоније и градове; Александар Македонски у 4. в.п.н.е је стигао до Индије; Римљани су владали великим делом Југозападне Азије; Караванска трговина ( пут свиле ) од Кине кроз Средњу Азију, све до Палмире у Сирији Први Европљани који су почели са оснивањем својих колонија у време Великих географских открића били су Португалци (Гоа године) Током 19. века организују се бројне експедиције по Азији, а мотиви су различити: војни, верски, трговачки, политички, научни и авантуристички

96

97 После Првог Светског рата колонизација Азије била је окончана. Највеће поседе су имали Британци и Руси (освојени делови добили статус република у СССРу).Нешто мање поседа имали су Французи и Холанђани. Најмање колонија имали су Американци, Јапанци и Португалци. Веома мали број земаља сачувао је независност: Кина,Тајланд, Непал, Авганистан, Иран, Турска, Јемен и Саудијска Арабија, али су и оне биле под јаким утицајем колонијалних земаља. Процес распадања колонијалних империја у Азији почео је године (независност Ирака), а највећи број држава је стекао независност после Другог Светског рата (Хонг Конг и Макао враћени Кини и године). Политичка и ратна нестабилност Азије је и данас присутна.

98 Становништво Основна карактеристика Азије је њена многољудност Према проценама УН 1992.г у Азији је живело 3455 мил. становника, 2003.г 3949 мил. (процена за 2000.г је била 3989 мил.), 2010.г. Број становника се повећао на (United Nation) Просечан годишњи пораст становништва Азије износи 1,1% (некада 1,8%) тако да овом континенту треба 47 година да удвостручи број становника Азија има најмногољудније државе света: Кину и Индију. У овим државама живи 60,6 % ( 59,4% ) популације Азије и 36,5% ( 37,5%) укупног светског становништва

99 Густина насељености Азије (по Ж. Стазићу)

100 По густини насељености од 95 ст/km² (89 ст/km²) је на другом месту међу континентима. Становништво је веома неравномерно распоређено (претходна карта), тј. у монсунским подручјима на површини од 12,5 мил km ², живи 90% укупног броја Азије. Најређе су насељени делови средње и северне Азије, као и пустиње средње и југозападне Азије где је густина насељености испод 1 ст/km². Природни прираштај Азије износи 11,6 (17 ), што је резултат наталитета од 19 ( 26 ) и морталитета од 7,4% ( 9 ).

101 Највећи наталитет је у Авганистану 37,8 ( Јемену 51 ), а најмањи је у Јапану 7,3 (10 ) Највиши морталитет је у Авганистану17,4 (20 ) и Јапану 10,1 ( Бутану 17 ), а најнижи у Кувајту (2,1 ), Бахреину(2,6 ) и Катару (2,4 ) и Уједињеним Арапским Емиратима(2,0 ) По смртност деце Азија 41,5 (57 ) заостаје само за Африком Становништво Азије је младо ( од 0 до 19 година 26,2%- 35%; од 20 до 60 година 63,9%- 61%; изнад 60 година 9,9%- 6%) Просечни животни век Азијаца износи 67,1 ( 63) године за мушкарце и 70,8 ( 66) година за жене (Макао 81,5 и 87,5 године; Авганистан 44,8 и 45 године)

102 По економској структури становништво је углавном пољопривредно 63,4% (Кина 38,1 % - 72%, Индија 52%- 69%) Аграрна пренасељеност је једна од основних покретача унутрашњих и спољних миграција Највећи део Азијаца живи у сеоским насељима, док je урбаног становништва знатно мање 42,2 % (некада 33,6%). Ипак у Азији се налази преко 100 милионских градова (половина од укупног броја у свету), има и специфична насеља и куће као што су јурте и џунке Писмено је свега 79,9%( 67%) становништва (Јапан 99%, Авганистан 28,1%)

103 Јурта се налази на застави Киргизије и грбу Казахстана, где симболишу номадске корјене народа Централне Азије Данас их још увек, често користе номади у Казахстану, Монголији и Киргизији и кинески Ујгури.

104 Јурта (контраст традиционалног и новог)

105 Расна структура Азије је веома сложена Најбројнија је жута,монголска раса око 2/3 азијског становништва јој припада Белој европеидној раси припада иранска,индијско-памирска,уралска и аино група Граница између ових двеју раса иде линијом Каспијско језеро-делта Ганга На острвима између Азије и Аустралије живе народи мрке малајске расе Највећи део расних мешавина налази се у Југозападној Азији (контакт три континента) и у Малајском архипелагу

106 Специфичне су поједине групације.дравиди су староседеоци Индије( пре њих Веде)док су Аини староседеоци Јапана. У Југозападној Азији срећу се два типа белаца (европеида) : западноазијски (алородијски) сродан динарској раси а раширен је у Јерменији, Малој Азији, на Кавказу и северу Сирије оријентални тип који је сродан медитеранској раси заступљен у Месопотамији и на северу Арабије. У оквиру монголоидне расе посебну групу чине Тибетанци.

107

108 1. Југозападна Азија 2. Средња Азија 3. Јужна Азија 4. Југоисточна Азија 5. Источна Азија 6. Северна Азија

109 -Југозападна Азија се простире од Великог Кавказа на северу до Црвеног мора на југу и од Средоземног и Црног Мора на западу до Ирана на истоку; За ову регију се још користе називи Предња Азија, Блиски исток, Средњи исток (Иран), Предња Индија итд; - Средња Азија захвата простор од Каспијског језера на западу до источног дела Кине (права Кина) и од Алтаја и Сајанских планина на северу до Хималаја на југу. - Јужна Азија захвата шири простор Индијског полуострва; За ову регију се употребљава и назив Индијски подконтинент.

110 -Југоисточна Азија захвата крајњи југоисточни копнени део Азије и њен острвски део према Аустралији; Копнени део регије назива се Индокина или Задња Индија, а острвски Малајски архипелаг или Инсулиндија. - Источна Азија обухвата земље у источном делу континента: Кину, Тајван, обе Кореје и Јапан. Овој регији припада и узак појас руске тихоокеанске обале; Уобичајен назив за ову регију је Далеки исток. - Северна Азија се простире од Алтаја и Сајанских планина на југу до Северног леденог океана на северу; Ова регија у целости припада Русији.