REPUBLIKA BOLIVIJA

Transcription

1 NARODNA REPUBLIKA KINA

2 OSNOVNI PODACI O ZEMLJI Sluţbeni naziv: Lokacija: Narodna republika Kina Istoĉna Azija, graniĉi se sa istoĉnom kineskom obalom, korejskom obalom, Ţutim morem, i juţnim kineskim morem, nalazi se izmeċu severne Koreje i Vijetnama Površina: km 2 Stanovništvo: stanovnika (2013. godina) Glavni grad: Peking Klima: Izuzetno raznovrsna, tropska na jugu, subarktiĉka na severu Jezik: Kineski Drţavno uredjenje: Komunistiĉko ureċenje Moneta: Juan PRIVREDNI POKAZATELJI BDP: mlrd USD BDP po stanovniku: USD Inflacija (%): 2.6% Nezaposlenost (%): 4.1 % Prirodna bogatstva: Izvoz: Glavni izvozni proizvodi: Uvoz: Glavni uvozni proizvodi: Ugalj, ruda gvoţċa, nafta, prirodni gas, antimon, magnezijum, molibden, vanadijum, magnetit, kalaj, aluminijum, volfram, olovo, cink, uranijum, hidro potencijal (najveći u svetu) mlrd USD Elektriĉne i ostale mašine, oprema za obradu podataka, odeća, telefonski aparati, tekstil, integrisana kola mlrd USD Elektriĉne i ostale mašine, nafta i mineralna goriva, nuklearni reaktori, bojleri, mašinske komponente, optiĉki I medicinski instrumenti I oprema, motorna vozila, soja, rude metala Izvori: CIA IZVOZ iz R. Srbije u NR Kinu: UVOZ u R. Srbiju iz NR Kine: Privredna saradnja Republike Srbije i Narodne Republike Kine USD (I XII 2013.) USD (I XII 2013.) Izvori: RS Republiĉki zavod za statistiku IZVOZ iz Beograda u NR Kinu: UVOZ u Beograd iz NR Kine: USD (I XII 2013.) USD (I XII 2013.) 1

3 Privreda Beograda je u prethodnom periodu ostvarila spoljnotrgovinsku robnu razmenu sa Kinom u sledećem obimu: Pozicija I-XII / 2011 I-XII / 2012 I-XII / 2013 USD % USD % USD % Izvoz - ukupan , , ,00 - u Kinu , , ,13 Uvoz - ukupan , , ,00 - iz Kine , , ,37 Pokrivenost uvoza / izvozom - ukupno 32,87 34,81 38,58 Izvor: Info centar, Centar za EOI PK Beograda Robna razmena privrede Beograda i Kine u godini iznosila je USD, a u godine svega USD. Izvoz beogradske privrede u Kinu, u godini, iznosio je USD, dok je u istom periodu ostvaren uvoz u vrednosti od USD. Izvoz beogradske privrede u Kinu, u godini, iznosio je USD, dok je u istom periodu ostvaren uvoz u vrednosti od USD. Iste tendencije su i u godine. Izvoz beogradske privrede u Kinu, u godini, iznosio je USD, dok je u istom periodu ostvaren uvoz u vrednosti od USD Udeo izvoza beogradske privrede u Kinu u periodu januar - decembar godine iznosio je 0,13%, dok uvoz iz Kine iznosi 11,37%. Robna razmena privrede Beograda i Kine za prvih sedam meseci godine iznosila je EUR. Izvoz beogradske privrede u Kinu, u periodu januar jul godine, iznosio je EUR, dok je u istom periodu ostvaren uvoz u vrednosti od EUR. PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U UVOZU BEOGRADA IZ KINE U PERIODU JANUAR JUL GODINE SU: Mobilni telefoni Mašine digitalne portabl,za aop,m < 10kg Polietilen tereftalat,sa viskozitetnim brojem 78 ml/g ili većim Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,za beţiĉne mreţe Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,ostalo Ostala obuća sa gornjištem od plastiĉnih materijala,za ţene Obuća sa Ċonovima od kauĉuka ili gume ili plastiĉnih,ostalo Elektronski sklopovi mašina iz tar.br. 8471,ostali Patike za tenis,košarku,gimnastiku i sliĉno Torbe ruĉne sa spoljnom površinom od plastiĉnih masa Razdvojene jedinice ("split-sistemi") Ostali monitori,vrste koja se koristi uglavnom za sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog broja 8471 Ostala obuća sa gornjištem od plastiĉnih materijala,za muškarce Video prijemnici bez ekrana,ostali Delovi i pribor za mašine za štampanje,ostalo Sedišta,sa metalnim kosturima,ostalo Potkošulje od pamuka,pletene Ostala obuća:za muškarce 2

4 PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U IZVOZU BEOGRADA U KINU U PERIODU JANUAR JUL GODINE SU: Drvo obraċeno bukovo,debljine preko 6mm Otpaci i ostaci od plemenitih metala ili od metala platiranih ostalo Hartija,karton,premazani,impregnisani,ili prekriveni plastiĉnim masama (iskljuĉujući lepkove),ostalo Cirkulacione pumpe za grejne sisteme Delovi za mašine iz tr. br i 8502,liveni Imitacije nakita,ostalo Aparati za fiziĉke i hemijske analize,ostalo Delovi pumpi,ostali Kablovi od optiĉkih vlakana Alatke ruĉne,hidrauliĉne ili sa neelek. motorom,ost. Palete ostale,palete sanduĉaste i drugo,od drveta Palete,ravne,potpore za palete,od drveta Elektronski sklopovi mašina iz tar.br. 8471,ostali Elektronska integrisana kola,ostalo Marke poštanske i taksene.pisma frankirana i sliĉno PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U UVOZU BEOGRADA IZ KINE U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Telefoni za mobilne radiotelefonske mreţe ili druge beţiĉne mreţe Mašine digitalne portabl,za aop,m < 10kg Polietilen tereftalat,sa viskozitetnim brojem 78 ml/g ili većim Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,ostalo Razdvojene jedinice ("split-sistemi") Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,za beţiĉne mreţe Ostali monitori,vrste koja se koristi uglavnom za sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog broja 8471 Ostala obuća koja prekriva gleţanj,ostala Elektronski sklopovi mašina iz tar.br. 8471,ostali Obuća sa Ċonovima od kauĉuka ili gume ili plastiĉnih,ostalo PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U IZVOZU BEOGRADA U KINU U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Drvo obraċeno bukovo,debljine preko 6mm Cirkulacione pumpe za grejne sisteme Ostale mašine i aparati,ostalo Delovi za mašine iz tr. br i 8502,ostalo Vina kvalitetna,crna,alkohol > 13%-15%,do 2l ambalaţa Otpaci i ostaci od plemenitih metala ili od metala platiranih ostalo Pokazne table sa ugradjenim aktivnim matriĉnim LCD uredjajima,ostali 3

5 Delovi za telefonske i druge aparate,ukljuĉujući telefone za mreţu stanica ili za druge beţiĉne mreţe,ostalo Delovi i pribor za mašine za štampanje koje se upotrebljavaju za štampanje pomoću ploĉa,cilindara i drugih štamparskih formi iz tarifnog broja 8442 ostali PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U UVOZU BEOGRADA IZ KINE U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Telefoni za mobilne radiotelefonske mreţe ili druge beţiĉne mreţe Mašine digitalne portabl,za aop,m < 10kg Polietilen tereftalat,sa viskozitetnim brojem 78 ml/g ili većim Razdvojene jedinice ("split-sistemi") Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,ostalo Ostali monitori,vrste koja se koristi uglavnom za sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog broja 8471 Ostala obuća:za muškarce Elektronski sklopovi mašina iz tar.br. 8471,ostali Digitalne kamere Obuća sa Ċonovima od kauĉuka ili gume ili plastiĉnih,ostalo PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U IZVOZU BEOGRADA U KINU U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Drvo obraċeno bukovo,debljine preko 6mm Vuna od šljake-zgure,vuna od kamena i sl.miner.vuna Telefoni za mobilne radiotelefonske mreţe ili druge beţiĉne mreţe Pribor za cevi i creva od plastiĉnih masa Ostale mašine i aparati,ostalo Delovi pumpi,ostali Rude i koncentrati ostalih metala Proizvodi prehrambeni,koji sadrţe kakao,ostalo Higijenski i farmaceutski proizvodi (ukljuĉujući cucle za bebe) Proizvodi od aluminijuma,ostalo PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U UVOZU BEOGRADA IZ KINE U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Telefoni za mreţu stanica ili za druge beţiĉne mreţe,ostali Mašine digitalne portabl,za aop,m < 10kg Polietilen tereftalat,sa viskozitetnim brojem 78 ml/g ili većim Vozila sa ugraċenim betonskim mešalicama ostala Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,ostalo Bazne stanice za beţiĉne mreţe Ostali monitori,vrste koja se koristi uglavnom za sisteme za automatsku 4

6 obradu podataka iz tarifnog broja 8471 Razdvojene jedinice ("split-sistemi") Elektronski sklopovi mašina iz tar.br. 8471,ostali Komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju,za beţiĉne mreţe PROIZVODI KOJI SU BILI NAJZASTUPLJENIJI U IZVOZU BEOGRADA U KINU U PERIODU JANUAR DECEMBAR GODINE SU: Vuna od šljake-zgure,vuna od kamena i sl.miner.vuna Ostali instrumenti i aparati,naroĉito konstruisani za telekomunikacije Drvo obraċeno bukovo,debljine preko 6mm Objektivi za foto-aparate,kamere,projektore i sliĉno Pasulj,obiĉan,sušen ostalo Ostale mašine i aparati,ostalo Maslac,masnoće i ulje od kakaa Instrumenti i aparati za merenje i ispitivanje elektriĉnih veliĉina,ostali,sa ureċajem za registrovanje Vozila putniĉka sa elektromotorom Hartija,karton,premazani,impregnisani,ili prekriveni plastiĉnim masama (iskljuĉujući lepkove), ostalo BEOGRADSKE KOMPANIJE - NAJVEĆI IZVOZNICI U KINU U GODINI SU: TRIFEKS EUROSAX BG ELEKTRONIK S.S.C. METAL TELENOR EVEREST HUAWEI TECHNOLOGIES WURTH SKY MUSIC CORPORATION LUKAFOOD XPRO ADRIATIC REGION DISTRIBUTION ALUFLEX EUROPEAN LENS TEHNOLOGY SYSTEM - ELTS TETRA PAK PRODUCTION MIKROELEKTRONIKA HDDSURGERY WINECO PERTINI TOYS LINKOM-PC 5

7 BEOGRADSKE KOMPANIJE - NAJVEĆI UVOZNICI IZ KINE U GODINI SU: CT COMPUTERS TELENOR ROAMING ELECTRONICS VIP MOBILE KIM-TEC EWE COMP TELEKOM SRBIJA ALPLA ASBIS ADIDAS SERBIA ENERGO - PET GORENJE NEW YORKER SRBIJA DELTA SPORT BORVERK EUROTRADE FASHION COMPANY RRC COMUTEL SPORT VISION SERBIA BROADBAND - SRPSKE KABLOVSKE MREŢE DIPLOMATSKO - KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA Ambasada Republike Srbije u Narodnoj Republici Kini San Li Tun, Dong 6 Jie PEKING NR Kina Ambasada Narodne Republike Kine u Republici Srbiji Uţiĉka BEOGRAD SRBIJA Nj.E. Milan Baĉević, Ambasador Nj. E. Li Manchang, Ambasador Tel: / Fax: / embserbia@embserbia.cn Web - site: Tel: / Fax: / , Web site: 6

8 NARODNA REPUBLIKA KINA (kineski: 中华人民共和国, pinjin: Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó), poznatija samo kao Kina, je drţava u istoĉnoj Aziji. NR Kina ima obalu od km. Glavni grad je Peking. Kina je ĉetvrta po veliĉini zemlja u svetu, sa površinom od preko 9,6 miliona km², kao i najmnogoljudnija zemlja sveta, sa oko 1,3 milijarde stanovnika, što je oko 20% od ukupnog broja stanovnika na svetu i ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kina je ĉetvrta najveća ekonomija sveta, kao i najveći uvoznik i izvoznik roba i usluga. GEOGRAFSKI POLOŢAJ Narodna Republika Kina je druga najveća drţava u Aziji posle Rusije, a smatra se trećom najvećom na svetu po površini kopna i mora. Kina se graniĉi sa 14 drţava: Vijetnamom, Laosom, Mjanmarom, Indijom, Nepalom, Pakistanom, Avganistanom, Tadţikistanom, Kirgistanom, Rusijom, Mongolijom i Severnom Korejom. Kina je morem odvojena od Tajvana, koji smatra svojim delom. Teritorija Kine obuhvata ranovrsne tipove reljefa. Više od 2/3 zemlje zauzimaju planinski lanaci, brda i visoravni, pustinje i polupustinje. Na istoku, uz obale Ţutog i Istoĉnokineskog mora, nalazi se prostrana i gusto naseljena aluvijalna ravan u kojoj ţivi oko 90% stanovništva. Ove oblasti su u ozbiljnim ekološkim problemima, što je rezultat duge i intenzivne poljoprivredne proizvodnje i zagaċenja ţivotne sredine. Na severu se nalazi Mongolska visoravan. Juţnom Kinom dominiraju brda i niski planinski venci. Na zapadu se prostiru visoki planinski lanci, od kojih su najvaţniji Himalaji, sa najvišom taĉkom Kine na istoĉnoj strani Mont Everesta, dok se visoke visoravni pojavljuju izmeċu sušnijih predela kao što su pustinje Taklamakan i Gobi. KLIMA Klima Kine je veoma raznolika - od suptropske na jugu do umerene na severu. Na obali vreme odreċuju monsuni, koji se javljaju zbog razliĉite apsorpcione moći zemljišta i okeana. Sezonsko kretanje vazduha i prateći vetar donose velike koliĉine vlage leti i relativno suve zime. Dolazak i trajanje monsuna u velikoj meri odreċuju broj i raspodelu padavina u zemlji. Ogromna razlika u širini, duţini i visini Kine za posledicu ima razliĉite temperaturne i vremenske reţime, uprkos ĉinjenici da najveći deo zemlje leţi u oblasti umerene klime. Najsevernija kineska provincija HeilungĊang nalazi se u oblasti umerene klime, a juţno ostrvo Hainan u tropima. Temperaturne razlike izmeċu ove dve regije tokom zimskih meseci je velika, ali se leti razlika smanjuje. U severnom delu HeilongĊanga temperatura u januaru moţe pasti i do -30 C, proseĉna temperatura - oko 0 C. Proseĉna temperatura u julu u ovoj oblasti je 20 C. U juţnim delovima pokrajine Guangdung proseĉna temperatura se kreće od 10 C u januaru do 28 C u julu. Juţne i istoĉne oblasti Kine ĉesto (oko 5 puta godišnje) stradaju od razornih tajfuna i poplava, monsuna, cunamija i suše. Veliki problem predstavljanja širenje pustinja, posebno pustinje Gobi. Iako su zaštitni pojasevi šuma, saċeni još od 1970-ih, smanjili uĉestalost pešĉanih oluja, duţe suše i loše poljoprivredne navike izazivaju pešĉane oluje koje muĉe severnu Kinu svakog proleća, a odatle se šire prema Koreji i Japanu. Kina gubi godišnje oko km zemlje zbog dezertifikacije. Vode, erozija i kontrola zagaċenja su vaţna pitanja u odnosima Kine sa drugim zemljama. ISTORIJA Drevna Kina je jedna od najstarijih civilizacija ĉoveĉanstva. Istorija Kine, prema tradicionalnim kineskim zapisima, se proteţe do vremena Tri suverena i pet imperatora pre oko 5000 godina. Zapisana istorija podrţana arheološkim dokazima potiĉe iz 16. veka p.n.e. Kina je jedna od najstarijih kontinualnih civilizacija na svetu. Za kornjaĉin oklop, koji se koristio za proricanje, sa oznakama koje podsećaju na drevno kinesko pismo iz dinastije Šeng, je ustanovljeno da potiĉu iz vremena oko godine p. n. e. Kineska drţava potiĉe 7

9 od gradova-drţava u dolini Hoanghoa. Godina 221. p. n. e. se ĉesto uzima za godinu u kojoj je Kina ujedinjena u veliko kraljevstvo ili carstvo. Te godine Ćin Š huang je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne kineske dinastije su razvile birokratski sistem, koji je omogućio kineskom caru da kontroliše ogromnu teritoriju. Konvencionalno gledište na istoriju Kine je da je drţava prolazila kroz periode politiĉkog jedinstva i nejedinstva, a povremeno su njom dominirali drugi narodi, od kojih se većina stopila sa Kinezima. Kulturni i politiĉki uticaji iz mnogih delova Azije, prenošeni sukcesivnim imigracijama, širenjima i kulturnim asimilacija su se spojili u kinesku kulturu. Kineski graċanski rat se završio Godine. KP Kine je preuzela vlast nad glavninom Kine, sem Tajvana. Mao Ce Tung je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu, a povukao se sa pozicije predsednika Kine posle nekoliko velikih ekonomskih neuspeha, kao što je bio VELIKI SKOK NAPRED. Li Šaoĉi ga je zamenio, ali Mao je i dalje imao ogroman uticaj na partiju i ostao je generalni sekretar KP Kine. Jedno vreme Kinom je upravljalo umereno voċstvo : Li Šaoĉi, Deng Sjaoping i drugi, koji su zapoĉeli ekonomske reforme. Mao Ce Tung i njegovi saveznici su lansirali Kulturnu revoluciju. Prema mišljenju mnogih istoriĉara to je bio pokušaj da se oĉisti rukovodstvo od umerenih elemenata. Maovi sledbenici su to smatrali eksperimentom direktne demokratije i prvi pokušaj borbe protiv korupcije i drugih negativnih uticaja na kinesko društvo. Ĉu Enlaj je inicirao normalizaciju odnosa sa SAD, pa je Kina postala ĉlan saveta bezbednosti UN umesto Tajvana, koji je dotad predstavljao Kinu. Posle Maove smrti uhapšena je tzv. Ĉetvoroĉlana banda, a Deng Sjaoping je uspeo da preuzme vlast od Maovog naslednika Hua Kuafenga. Deng nije nikad postao šef partije ili drţave, ali je svojim uticajem na partiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Pragmatizam kojim je vodio Kinu ocrtan je njegovim reĉima: "Nije bitno da li je maĉka crna ili bela, bitno je da lovi miševe". Raspuštene su i zadruge, a seljaci su poĉeli dobijati zemlju u zakup što je uticalo na povećanje poljoprivredne proizvodnje. EKONOMIJA Od kraja kinesko rukovodstvo je zapoĉelo sa ekonomskim reformama. Dotad je kineska ekonomija bila planska ekonomija sovjetskoga tipa. Reformisana je u mešovitu ekonomiju, mnogo bliţe trţišnoj ekonomiji. Kolektivizacija u poljoprivredi je zamenjena privatizacijom zemlje, povećana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika, dozvoljeno je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim i politiĉkim merama. Kao rezultat tih promena kineska ekonomija je postala mešovita, a Kina je godine primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. U 5 specijalnih ekonomskih zona zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se u te zone privuĉe strani kapital. Od 1990-ih specijalne ekonomske zone su se raširile i na veće kineske gradove ukljuĉujući Peking i Šangaj, što je uticalo da se bruto domaći proizvod poveća 6 puta od godine. Kina ima jednu od najbrţih ekonomskih stopa rasta, tako da je proseĉni godišnji rast BDP-a 9,4% u poslednjih 25 godina. Krajem godine Kina je postala ĉetvrta ekonomija sveta po ukupnom BDP-u, a druga na svetu po BDP-u izraĉunatom po paritetu kupovne moći. Zbog velikog broja stanovnika BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći je bio USD, što predstavlja 1/6 ameriĉkog BDP. Kina je uglavnom postala proizvoċaĉ sa niskim troškovima. Pošto je dugo vremena fiksirala kurs juana prema dolaru, dolazile su kritike da je to razlog ogromnog suficita, koji Kina ima u trgovini sa gotovo svim razvijenim zemljama, osim sa Tajvanom i Juţnom Korejom. Od 21. jula godine kurs juana je postao plivajući. Kina ujednaĉuje svoj poreski sistem, koji je dotad davao prednost izvoznim kompanijama. Postoji ogroman jaz u bogatstvu izmeċu obalnog podruĉja Kine i unutrašnjosti. To predstavlja problem, koji moţe potencijalno destabilizovati zemlju, pa je Vlada Kine zadnjih godina zapoĉela sa nizom inicijativa, kojima bi se pomoglo unutrašnjosti Kine da sustiţe ekonomski razvoj naprednog podruĉja. Kao rezultat velikog ekonomskog razvoja standard ţivota u Kini je bitno viši, a broj siromašnih je smanjen. Narodna Republika Kina ima suverenitet nad dvadeset i dve provincije, dok Tajvan smatra svojom dvadeset i trećom provincijom. Tu su još i pet autonomnih oblasti, ĉetiri regiona i dve 8

10 specijalne administrativne regije, koje imaju veliku autonomiju. Dvadeset dve provincije, pet autonomija i ĉetiri regiona nazivaju se još i kontinentalnom Kinom, sa izuzetkom Hong Konga i Makaoa. JEZIK I RELIGIJA Sluţbeni je jezik kineski. Tradicionalna kineska verovanja su okupljala najveći broj stanovnika: daoizam (taoizam), konfuĉijanizam i budizam. Ta su se tri filozofsko - religijska sistema kroz istoriju meċusobno proţimala. U Tibetu je raširen poseban oblik budizma, tibetanski budizam. Prema proceni iz godine oko 63,1% stanovnika su nereligiozni i ateisti, 20% taoisti i pripadnici kineskih tradicionalnih verovanja, 8,4% budisti, 5,6% hrišćani, 1,5% muslimani i 1,1% ostali. ADMINISTRATIVNA PODELA NR KINE Provincije: Anhui, Gansu, Guidţou, Đjangsi, Đjangsu, Đilin, Junan, Guandong, Ćinghai, Liaoning, Seĉuan, Tajvan *, FuĊjien, Hainan, Henan, Hebei, HeilongĊjang, Hubei, Hunan, DţeĊjang, Šansi, Šensi, Šandong * Tajvan je suverena provincija Kine koja se nalazi pod upravom Republike Kine. Autonomne pokrajine: Guangsi, Unutrašnja Mongolija, Ningsja, SinĊjang, Tibet Regioni: Peking, Ĉongćing, Šangaj, TjenĊin Specijalne administrativne regije: Hong Kong, Makao EKONOMSKI ODNOSI NR Kina predstavlja najznaĉajnijeg spoljno - trgovinskog partnera Republike Srbije u azijskom regionu. Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije u Republiku Srbiju iz NR Kine u periodu od do juna godine iznose oko 13,83 milona USD. U 2012.godini robna razmena je iznosila 1.3 mlrd USD, od ĉega je izvoz iz Republike Srbije bio 18,4 miliona USD. U prvih jedanaest meseci godine robna razmena je dostigla 1.39 mlrd USD, od ĉega je izvoz iz Republike Srbije bio 20 mil USD. Sporazum o ekonomskoj i tehniĉkoj saradnji u infrastrukturnim projektima iz godine dao je podsticaj intenziviranju ekomskih odnosa, što je rezultiralo i saradnjom u više kapitalnih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji izgradnja mosta na Dunavu, projekat TE Kostolac", izgradnja dve deonice autoputa Obrenovac - Ljig na koridoru 11. Deseto zasedanje MeĊuvladinog komiteta za trgovinu i ekonomsku saradnju odrţano je u Beogradu 5. jula 2013.godine. KULTURNO - PROSVETNA SARADNJA Prosvetno - kulturna saradnja izmeċu Republike Srbije i NR Kine ostvaruje se na osnovu meċudrţavnog Sporazuma o kulturnoj saradnji, zakljuĉenog 7. juna godine u Pekingu. U okviru pomenutog Sporazuma, u Beogradu je 18. septembra godine potpisan Program kulturne saradnje za period godine. U avgustu godine je, tokom posete drţavnog savetnika NR Kine Tang Đasjuena Srbiji, otvoren Konfuĉijev institut pri Filološkom fakultetu u Beogradu. 9

11 UGOVORNO STANJE Trenutno je na snazi око 55 bilateralnih sporazuma. Znaĉajniji sporazumi zakljuĉeni izmeċu Republike Srbije (SRJ, odnosno SCG) i NR Kine posle 5. oktobra godine: Zajedniĉki kominike izmeċu Savezne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine, (potpisali SMIP Goran Svilanović i MIP Tang Đasjuen, u Beogradu 3. decembra godine); Zajedniĉka deklaracija izmeċu Savezne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine (potpisali predsednici Vojislav Koštunica i Đang Cemin, u Pekingu 9. januara godine); Sporazum o ekonomskoj i tehniĉkoj saradnji izmeċu Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Kine, potpisan u Pekingu 9. januara godine; Memorandum o saradnji u inţenjerskim i tehniĉkim naukama izmeċu Jugoslovenske inţenjerske akademije i Kineske inţenjerske akademije, potpisan u Pekingu 9. januara godine. Primopredajni sertifikat o realizovanoj humanitarnoj pomoći NR Kine SCG, potpisan u Pekingu, 16. septembra godine. Finansijski sporazum o postignutim uslovima otplate duga NIS Jugopetrol, potpisan u Pekingu, 7. novembra godine. Program kulturne i prosvetne saradnje izmeċu Saveta ministara SCG I Vlade NR Kine za period godine, potpisan u Pekingu 6. novembra godine. Memorandum o razumevanju u vezi sa promovisanjem roba iz SCG na kineskom trţištu od strane kompanije Sinochem, potpisan u Pekingu, 7. novembra godine. Sporazum o poravnanju duga Naftne industrije Srbije i kompanije Sinochem, potpisan je u Pekingu, 11. oktobra godine. Sporazum izmeċu MO SCG i Ministarstva narodne odbrane NR Kine o kineskoj vojnoj bespovratnoj pomoći SCG, potpisan u Beogradu 26. marta godine Protokol izmeċu MO SCG i Ministarstva narodne odbrane NR Kine o obezbeċivanju bespovratne vojne pomoći SCG, potpisan u Pekingu 20. septembra godine Memorandum o saradnji u oblasti sporta izmeċu R. Srbije i NR Kine, potpisan u Pekingu 9. novembra godine Memorandum o saradnji u oblasti kontrole prehrambenih proizvoda biljnog i ţivotinjskog porekla, potpisan u Beogradu 17. aprila 2007.g. Memorandum o saradnji u oblasti bezbednosti i inspekcije industrijskih proizvoda, potpisan u Beogradu 17. aprila 2007.g. Sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede, potpisan u Beogradu 18. aprila 2007.g. Protokol o fitosanitarnim zahtevima za izvoz ţitarica iz R. Srbije u NR Kinu, potpisan u Beogradu 18. aprila 2007.g. Protokol o saradnji izmeċu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije i Ministarstva inostranih poslova NR Kine, potpisan u Pekingu 13. septembra 2007.g. Protokol o saradnji MSP R. Srbije i MIP NR Kine u oblasti arhiva, potpisan u Beogradu septembra 2007.g. Memorandum o saradnji akademija nauka R. Srbije i NR Kine, potpisan u Pekingu 12. decembra 2007.g. 10

12 PRIORITETNI PRAVCI RAZVOJA Prema strategiji razvoja i modernizacije kineske privrede i društva u periodu od godine, planira se dalji ekonomski razvoj, poboljšanje uslova ţivota mnogobrojne kineske populacije, kao i sveobuhvatni društveni progres. Osnovni principi ekonomskog razvoja Kine se baziraju na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orijentisane privrede. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SA SVETOM RaĊanje novog ekonomskog dţina na Dalekom Istoku uslovilo je masovni priliv kapitala u Kinu kroz sve brojnije prisustvo multinacionalnih kompanija koje otvaraju proizvodne pogone koristeći sve pogodnosti kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, a pre svega jeftinu radnu snagu. Osnovni principi ekonomskog razvoja NR Kine baziraju se na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orijentisane privrede. Kineska privreda razvijala se u godini po stopi od 11,4% što je najbrţi rast zabeleţen u poslednjih 15 godina. BDP je dostigao cifru of milijardi USD, ĉime je Kina, nadmašivši Nemaĉku, svrstana na treće mesto na svetu po ukupnom BDP, neposredno iza SAD i Japana. Time je Kina petu godinu uzastopno zabeleţila dvocifrenu stopu rasta. Rast kineske privrede bio bi još brţi da Vlada u drugoj polovini godine nije preduzela niz mera kako bi ga obuzdala i spreĉila da dodje do pregrevanja privrede. U prvom kvartalu rast je bio 11,1%, u drugom ĉak 11,9%, u trećem 11,5%, a u ĉetvrtom je spao na 11,2%, što pokazuje da su mere vlade za smirivanje rasta dale poĉetne rezultate. CARINSKI REŢIM Carinska tarifa je zasnovana na harmonizovanom sistemu. Minimalne carinske stope se primenjuju na uvoz iz zemalja sa kojima je Kina potpisala sporazume o trgovini ili reciproĉne sporazume o povlašćenom tretmanu. Za ostale zemlje vaţe generalne carinske stope. Veći deo carinske tarife je ad valorem baziran na CIF vrednosti (Incoterms 2000). Roba koju uvoze drţavne trgovinske organizacije je osloboċena plaćanja carine. Broj proizvoda, za koje se plaća carina pri izvozu, se konstantno smanjuje. Izvozne carinske stope se kreću u rasponu od 5 do 50 %, zasnovane na FOB ceni. Carinske stope za kljuĉne minerale, poput olova, cinka i kalaja, se odreċuju godišnje. Da bi se podstakle strane investicije u kljuĉnim sektorima (posebno visoko - tehnološkim sektorima i poljoprivredi) odreċeni proizvodi prilikom uvoza su osloboċeni plaćanja carine. Od ukljuĉenja u STO, Kina je snizila proseĉnu stopu carine sa 15,6% u godini, na 10,6% u godini. Tokom godine proseĉna stopa carine je spuštena na 10,1%. Proseĉna carinska stopa za industrijske proizvode je 9,3%, a za poljoprivredne proizvode 15,6%. Carinska stopa za informaciono - tehnološke proizvode, u skladu sa Sporazumom STO o informacionoj tehnologiji, je nula. OSNIVANJE PREDUZEĆA Postoje 4 opcije za osnivanje firme: 1. Predstavništvo ili kancelarija Ovo je najbrţi, najlakši i najjeftiniji naĉin da se reguliše rad u Kini i najĉešća forma poslovanja stranih kompanija. Predstavništvo omogućava kompaniji da stekne status pravnog lica u Kini, da iznajmi poslovni prostor i zaposli domaću radnu snagu. Strancima je omogućen rad, dobijanje radne dozvole i vize za više ulazaka. 11

13 Prestavništvo moţe da obavlja poslove marketinga i usluga, ispituje trţište, ugovara poslove izmeċu stranog partnera i kineskog proizvoċaĉa. Kompanije mogu koristiti predstavništvo kao kvazi prodajnu kancelariju, mada je zabranjeno da se bave trgovinom ili primaju novac direktno za robu ili usluge. 2. Zajedničko ulaganje kapitala (EJV) EJV je kompanija sa ograniĉenom odgovornošću osnovana izmeċu kineske i strane kompanije ili pojedinaĉno. Ova forma preduzeća ima status samostalnog kineskog pravnog lica. Kineska regulativa o stranim ulaganjima ograniĉava visinu stranog uĉešća u vlasništvu i rukovoċenju u EJV. Unet kapital obe strane moţe biti u gotovini ili drugim dozvoljenim formama, kao što su pravo na intelektualnu ili industrijsku svojinu. 3. Kooperativno zajedničko ulaganje (CJV) CJV kompanija moţe biti u formi kompanije sa ograniĉenom odgovornošću ili moţe biti neinkorporirano zajedniĉko ulaganje. Udeo kapitala moţe biti u gotovini, pravu na korišćenje zemljišta, industrijskoj svojini, nepatentiranoj tehnologiji ili u bilo kojoj drugoj formi svojinskog prava. Ovaj oblik preduzeća je danas najmanje zastupljen u Kini. 4. Preduzeće sa stranim kapitalom (WOFE) WOFE je preduzeće koje ima status kineskog pravnog lica u kome su osnivaĉki kapital i rukovoċenje potpuno u nadleţnosti stranog investitora. Ove kompanije su obiĉno u obavezi da obezbede savremenu tehnologiju i opremu ili izvoz svih ili gotovo svih proizvoda, ali to nije uvek sluĉaj. Ovaj oblik direktnih stranih ulaganja sve je prisutniji u Kini zbog slobode u poslovanju koja se pruţa vlasnicima. PORESKI SISTEM Drţavna poreska uprava i Ministarstvo finansija ( nadleţni su za voċenje poreske politike Kine. Porezi u Kini su podeljeni na porez na nivou Centralne vlade, poreze na nivou lokalnih vlada i zajedniĉke poreze centralne i lokalnih vlada. Poreze na drţavnom nivou, kao i zajedniĉke poreze centralne i lokalnih vlada, ubire drţavna poreska agencija, dok se lokalne takse uplaćuju lokalnim poreskim agencijama. Porez na dodatu vrednost iznosi 17%. Sniţena stopa poreza na dodatu vrednost od 13% se primenjuje na ţitarice, knjige, štampu, filmove, veštaĉka Ċubriva, insekticide i hranu za stoku. Pojedini proizvodi, kao luksuzna roba, podleţu plaćanju ne samo PDV-a, već i poreza na promet. Tu spadaju cigarete (30-45%), alkoholna pića (5-25%), kozmetiĉki proizvodi (17-30%), nakit (10%), putniĉka vozila (3-8%). Od januara godine pojedina uvozna roba široke potrošnje, kao što su klima ureċaji, televizori, nameštaj, raĉunari i friţideri, podleţe plaćanju poreza na luksuznu robu. Zvaniĉna stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 33%, a poreza na dohodak 20 %. Da bi privukla strane investitore, Kina daje mogućnost oslobaċanja od plaćanja pojedinih poreza (posebno kada se radi o ulaganju u visoke tehnologije). INOSTRANO FINANSIRANJE Strani kapital ulazi u Kinu prevashodno kroz direktne investicije i kredite. Privlaĉenje direktnih stranih investicija je jedna od glavnih komponenti kineske politike otvaranja prema svetu. Ono omogućava Kini da privuĉe kapital, što je još vaţnije, da unese i primeni naprednu tehnologiju i bogato zapadno iskustvo u menadţmentu. Strana trţišta su dostupnija, a konkurencija raste. Drţava je uvela olakšice za uvoz bez plaćanja carine, kada je u pitanju oprema na bazi najsavremenijih tehnoloških dostignuća. Zahvaljujući stranom kapitalu, osposobljeni su fondovi za graċevinarstvo, unapreċenje eksploatacije 12

14 energetskih izvora, transporta i sistema telekomunikacija, dobijanje sirovina i za industriju polufabrikata, uvoċenje visoke tehnologije i opreme i jaĉanje kapaciteta zemlje u cilju obezbeċivanja deviza na bazi realizovanog izvoza. Za uzvrat, strani investitori dobili su kinesko trţište i došli do naĉina za ostvarivanje profita. Do kraja 2003.godine, u Kini je otvoreno preduzeća sa stranim kapitalom. Deset godina za redom Kina je bila u samom vrhu na listi zemalja sa najvećim prilivom direktnih stranih investicija, a 2002.godine, po prvi put je prestigla SAD i našla se na prvom mestu. Pristupanjem Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji, oblasti otvorene za strane investicije su poĉele da gube na nekadašnjoj privlaĉnosti. Sada se one usmeravaju da maksimalno koriste svoj povoljan geografski poloţaj, povoljno okruţenje za ulaganja, izgraċenu infrastrukturu, kvalifikovanu radnu snagu, visok nauĉno-tehnološki nivo i efikasnost u funkcionisanju administrativnog aparata, u cilju privlaĉenja multinacionalnih kompanija da investiraju. Sa druge strane, provincije i gradovi u unutrašnjosti Kine treba da pokušaju da, sa svojom jeftinom radnom snagom i niskim taksama, privuku investicije manjeg i srednjeg obima. Najveći deo stranih investicija u Kini uglavnom se koncentriše duţ obale. U 2002.godini, 87% ukupnih stranih ulaganja u Kini bilo je koncentrisano u 12 priobalnih provincija i regija. Razlog je što se kinesko priobalje prvo otvorilo za strana ulaganja, uslovi su povoljniji, industrijska baza bolja, a ekonomija razvijenija. U godini direktna strana ulaganja iznosila su 72,4 mlrd dolara. U prvoj polovini godine u Kini je osnovano novih firmi sa stranim kapitalom u vrednosti od 32,7 mlrd. dolara. Na proizvode firmi sa stranim kapitalom otpada 57,3% ukupnog kineskog izvoza. Kineske investicije u inostranstvu iznose preko 60 mlrd USD. Do godine u svetu je osnovano firmi (podaci kineskog Ministarstva trgovine). U toku godine strane investicije nastavile su da se slivaju u Kinu u iznosu od 74,8 milijardi USD. Time se Kina posle SAD i Velike Britanije, po obimu stranih investicija, nalazi na trećem mestu u svetu. Strani krediti uglavnom se koriste za velike i srednje graċevinske projekte. Većina ih je u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija, petrohemiji, u proizvodnji gvoţċa i ĉelika, lakoj industriji, poljoprivredi, obrazovanju i kulturi i nauĉnim istraţivanjima. Poslovni ljudi iz inostranstva ulaţu u Kinu uglavnom kroz razvoj poslova na bazi zajedniĉkog ulaganja, kroz uspostavljanje saradnje sa kineskim preduzećima i osnivanjem sopstvenih preduzeća. KOMORSKI SISTEM Kineski savet za promociju meċunarodne trgovine - CCPIT (China Council for the Promotion of International Trade), odnosno Kineska komora za meċunarodnu trgovinu (China Chamber of International Commerce - CCOIC) je nevladina organizacija, osnovana godine, priznata od strane kineske Vlade. CCPIT je 28. juna godine, kao drugi naziv prihvatio Kineska komora za meċunarodnu trgovinu (China Chamber of International Commerce - CCOIC). Tesno je povezan sa domaćim ekonomskim i tehniĉkim institucijama i uspostavlja poslovne i prijateljske veze sa oko 100 trgovinskih komora, ekonomskim i trgovinskim krugovima, kao i preduzećima širom sveta. CCPIT preduzima razne aktivnosti u cilju promocije ekonomskih i trgovinskih veza NR Kine sa drugim zemljama. Poslovi koje obavlja CCPIT: 1. Povezuje se sa inostranim ekonomskim i trgovinskim krugovima 2. Doĉekuje inostrane privredne i trgovinske delegacije i struĉnjake 3. Organizuje i šalje kineske privredne, trgovinske i tehnološke delegacije u inostranstvo u posete i istraţivanja 4. Jaĉa veze sa inostranim trgovinskim komorama, ekonomskim i trgovinskim asocijacijama uĉestvuje u relevantnim aktivnostima meċunarodnih ekonomskih i trgovinskih organizacija ili aktivnostima meċunarodnih i trgovinskih organizacija ili aktivnosti ĉije su one sponzori povezuje se sa predstavništvima stranih industrijskih i 13

15 trgovinskih organizacija i stranih trgovinskih komora u Pekingu i šalje stalne predstavnike ili osniva trgovinska predstavništva u stranim zemljama 5. Organizuje i uĉestvuje na meċunarodnim ekonomskim i trgovinskim konferencijama, ukljuĉujući one koje kosponzoriše CCPIT, i sliĉne strane organizacije 6. Organizuje izloţbe u inostranstvu ili uĉestvuje na meċunarodnim sajmovima i pomaţe kineskim organizacijama i preduzećima u organizaciji izloţbi u inostranstvu ili uĉestvovanju na meċunarodnim sajmovima 7. PrireĊuje inostrane ekonomske, trgovinske i tehniĉke izloţbe u Kini, sponzoriše meċunarodne izloţbe i sajmove u Kini 8. Organizuje i odrţava tehniĉku razmenu izmeċu Kine i drugih zemalja 9. Brine o prikupljanju, distribuciji i izlaganju literature i uzoraka novih proizvoda, novih raznih stranih nauĉno-tehnoloških pubikacija 10. U okviru Saveta posluje MeĊunarodna spoljnotrgovinska arbitraţa i MeĊunarodna pomorska arbitraţa, bavi se procenom štete na brodovima i brodskom tovaru, izdaje i legalizuje dokumenta i sertifikate o poreklu, višoj sili, dokumenta o spoljnoj trgovini i brodske sertifikate 11. Bavi se registracijom patenata i zaštitnog znaka u zemlji i inostranstvu, pruţa usluge u oblasti industrijske svojine 12. Pomaţe u rešavanju sporova i ostalim sluĉajevima koji se tiĉu razmene tehnologije ili trgovine 13. Sakuplja i objavljuje ĉasopise o privrednim i trgovinskim odnosima Kine s inostranstvom i druge publikacije 14. Sponzoriše skupove sa temom kineske privrede, namenjene posetiocima iz inostranstva 15. Istraţuje i sakuplja privredne informacije, pruţa informativne i konsultantske usluge domaćim i stranim preduzećima sa aspekta ekonomije, trgovine i tehniĉke kooperacije 16. Rukovodi procenjivanjem i izradom fizibiliti studija za kineske projekte sa stranim partnerima i pruţa informativne usluge o kreditiranju 17. Vodi poslove lokalnih i industrijskih podsaveta 18. Rukovodi drugim poslovima u promociji privrednih i trgovinskih aktivnosti. 14