BESPLATAN PRIMERAK god.xii br. 70 AGROSVET STRUČNA REVIJA * za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs novembar 2015.
AGROSVET 69 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/74-81-920 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94 Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović, šef sektora ishrane bilja - DC Valjevo, 063/414-722 Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078 Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979 Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33 SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović ŠTAMPA: KipKap Loznica Tiraž 7000 primeraka DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Podgorica Spaso Popović +382 67 207 104 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775 web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/agrosvet DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, + 387 65 189 104 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815 Nerdian Ahmedi +386 49-869-333
SADRŽAJ REČ UREDNIKA 4 ZNAČAJ OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA I PRIMENE ĐUBRIVA 7 DOW, ILI KAKO UNAPREDITI VEZE? 9 PROBLEM POČINJE U POLJU, A NASTAVLJA SE U SKLADIŠTU ILI PLESNIVOST (KLIPA) KUKURUZA 13 MOLJAC KROMPIRA - Phthorimaea operculella 15 HIDROPONSKA PROIZVODNJA REALNOST ILI APSTRAKCIJA 18 ZELENA SALATA, TAKO OBIČNA ALI 22 SA AGRARNIH MERIDIJANA 25 LESKA - GAJENJE I MERE NEGE 28 ŠUMARENJE 32 TRNOVITI ŽBUN PUN VITAMINA 35 FitoFert HUMIFLEX ORGANSKI OPLEMENJIVAČ ZEMLJIŠTA 37 POLJOSTATISTIKA 39 ŠUMSKI POŽARI 42 PČELARENJE 44 PČELARSTVO 44 EKOLOŠKE CRTICE 47 STOČARSKI KUTAK 50 AGROSVET
REČ UREDNIKA Radovi u polju se polako približavaju svom kraju, a paralelno sa tim otpočinje svođenje računa tekuće i planiranje naredne sezone. Planiranju će svakako pomoći i brojna nastupajuća okupljanja struke, počev od tradicionalnog zlatiborskog skupa zaštitara, preko zimskih škola stručno-savetodavnih službi, promotivnih predavanja kompanija, okupljanja rekordera... Period u kome struka polaže račune jer sve ono što je savetovala, negde i primenjivala dolazi na naplatu. Prilika je to i da se struka zagleda sama u sebe te preispita se. Zašto? Ima se utisak, a voleo bih da grešim, da je poljoprivredna struka malo klecnula, zastala, ućutala... Kad kažem struka, mislim na svakog pojedinca agronomske struke, ali i na strukovna udruženja. Za početak, možda da struka pokuša da odgovori na pitanja, kakvi nam stručnjaci krstare selima, ko i gde (nije nevažno) ih je obrazovao, da li su pregazili njivu, imaju li mladi kadrovi nekog ko će ih kvalitetno uvesti u struku, da li su stari, iskusni kadrovi zaboravili struku, a okrenuli se (ili su ih okrenuli) samo komercijali i mnoga druga pitanja. U prilog ovome svakako i to da se prilikom prijema u neku kompaniju mnogo više posvećuje pažnja znanju npr. razlomaka, rešenju mogućih konflikntih situacija, pa onda mnogobrojnih skilsa iliti veština, a mnogo manje znanju struke. Otprilike, važnije je poznavanje rada na PC od razlikovanja lista i stabla breskve i kajsije. Takođe, bespomučno popunjavanje tabela ne doprinosi jačanju jednog gazdinstva već direktna pomoć i odgovor na pitanje, kako iskoristiti kapacitet, postići kvalitet, dostići kvantitet, obezbediti kontinuitet, i naravno obezbediti profitabilnost uz zdravstvenu ispravnost proizvoda za krajnjeg konzumenta i naravno, očuvanja prirodne okoline. Možda je i ovo moje pisanje u trećem licu jedna vrsta izbegavanja suočavanja sa položajem struke. A šta ako se meni sve samo tako čini. Uostalom naredni period ispunjen brojnim izazovima kao što su poljoprivredno zemljište, vremenske prilike, razvoj rezistencije štetnih organizama, nove, invazivne vrste, novi sortiment, izmene u ishrani, GMO, projekti za predpristupne ali i pristupne fondove, subvencije, krediti... pokazaće vitalnost i snagu struke i strukovnih udruženja. 4
Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji: - ulivaju poverenje kupcima, - primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu, - su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, - ima odličan odnos cene i kvaliteta, Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU. www.agromarket.rs /agrosvet
ZNAČAJ OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA I PRIMENE ĐUBRIVA Priredila: Bojana Stanković, dipl. Inž. polj. AGROSVET Jesen je stigla, polako se neki radovi u poljoprivredi privode kraju dok drugi tek počinju. Neprekidan ciklus kod poljoprivrednih proizvođača se nastavlja. Ali svi radovi u poljoprivredi počinju od onog osnovnog, obrada, priprema i đubrenje zemljišta. Za početak da se malo podsetimo kako je to išlo kroz istoriju, jer je jedino proizvodnja hrane garancija opstanka čovečanstva. Još od samog nastanka, ljudi živeli kao nomadi, baveći se lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova i korenja iz prirode kako bi preživeli. Sa dolaskom neolita počela je i promena načina života ljudi. Neolitska revolucija je prva poljoprivredna revolucija prelazak sa lovačko-sakupljačkog načina života na bavljenje poljoprivredom i sedelački način života. Arheološki podaci ukazuju na to da su se različiti oblici domestikacije biljaka i životinja pojavili nezavisno u šest odvojenih lokaliteta širom sveta, sa najranijim poznatim tragovima pronađenim širom tropskih i suptropskih oblasti jugozapdne i južne Azije, severne i centralne Afrike i Centralne Amerike starim otprilike 10000 do 7000 godina pre n.e. Neolitska revolucija uključivala je mnogo više od jednostavnog usvajanja ograničenog načina za proizvodnju hrane. Male, pokretljive grupe lovaca-sakupljača koje su do tada dominirale ljudskom istorijom transformišu se u sedelačka društva sa izgrađenim selima i kasnije gradovima. Primena specijalizovanih tehnika za kultivisanje useva (npr. obrada i đubrenje zemljišta, sistemi za navodnjavanje, skladištenje...) radikalno je promenila njihovu prirodnu sredinu i omogućila proizvodnju viška hrane. Ovakav razvoj događaja obezbedio je bazu za nastanak naselja sa velikom gustinom naseljenosti, društvene podele rada, ekonomije razmene dobara i trgovine, umetnosti, arhitekture, kulture, centralizovanih administracija i političkih struktura, hijerarhijskih ideologija, vlasništva, itd. i sve to zato što su ljudi počeli da se intenzivno bave poljoprivredom, da je usavršavaju i da žive od nje. Danas, možemo slobodno reći da je bavljenje poljoprivredom zahtevan posao, koji traži praćenje svih naučnih saznanja vezanih za zemljište, seme, đubrenje, navodnjavanje, zaštitu bilja, prihranjivanje... Međutim, kao je zemljište ograniče resurs, poslednjih godina intenzivno se radi na očuvanju poljoprivrednog zemljišta, njegovog kvaliteta i rodnosti. 7
AGROSVET Osnovna obrada zemljišta jedna je od najvažnijih operacija koje treba obaviti na početku proizvodnje. Time se vrši aktiviranje oraničnog sloja do pune dubine, odnosno stvaranje rastresitog sloja zemljišta koje pored setvenog, obuhvata i dublje slojeve kojima se razvija najveći deo korenovog sistema biljaka. Osnovni cilj obrade zemljišta je stvaranje sitno-mrvičaste strukture i njegovo dovođenje u stanje biološke funkcije. Pravilnom i blagovremenom osnovnom obradom zemljišta se vrši aktivacija velikog broja fizičkih, hemijskih i mikrobioloških procesa, koji se dešavaju u zemljištu (rizosfera). Jesenja obrada oranica je osnovno i glavna mera kako za ozime useve tako i za jare, posebno za okopavine. Treba ga obavljati što ranije u jesen, dok je vreme još toplo, a zemljište ima dovoljno vlage. Pravilno određivanje vremena oranja značajno je zbog kvaliteta posla i potrošnje goriva. Pri umerenoj vlažnosti zemljišta plastica se lako meša i drobi u manje grudve, što olakšava kasniju površinsku obradu zemljišta. U našim agroekološkim uslovima, u poslednjih nekoliko godina često je jesenji period bude izrazito suv ili previše vlažan,a ovi klimatski uslovi otežavaju osnovnu obradu. Nekada su ljudi određivali optimalno vreme za oranje tako što se malo zemlje uzme u ruku i blago stisne, pa se formira slepljena grudva, što je znak da u zemljištu ima suviše vode. U slučaju da se od zemlje posle stezanja ne može formirati grudva, zemljište je suvo. Ako se formirana grudva pusti sa metar visine i ne raspadne se pri udaru u zemlju, znak je da je zemljište spremno za obradu. Dubina osnovne obrade zemljišta zavisi od izbora gajene kulture. Ozima i jara strna žita ne zahtevaju duboku obradu, dovoljno je obraditi zemljište do 20 cm dubine. Okopavine traže nešto dublju osnovnu obradu zemljišta, između 20 i 30 cm, dok lucerka i krompir zahtevaju obradu na 30-35 cm dubine. Prinosi okopavina su redovno veći ako se zemljište u jesen uzore. Glavni razlog je veće nakupljanje i čuvanje zimske vlage. Ponekad, česte jesenje kiše mogu biti prepreka za optimalni rok izvođenja osnovne obrade zemljišta, ali je bolje obaviti oranje u jesen i kada su nešto vlažniji uslovi, nego orati kasno u zimu. Dobar kvalitet osnovne obrade zemljišta se može postići i pri većoj vlažnosti ukoliko se poveća brzina kretanja traktora, jer se pri većoj brzini poboljšava prevrtanje zemljišta, plastica se bolje drobi, a naknadna površinska obrada lakše obavlja. U takvim uslovima povećane vlažnosti zemljišta obrada će se uspešnije obaviti na onim parcelama gde je zemljište u boljem fizičkom stanju. Vreme i način unošenja organskih i mineralnih đubriva su veoma bitni u biljnoj proizvodnji. Najbolji rezultati se postižu ako se zajedno primenjuju organska i mineralna đubriva koja se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta pre osnovne obrade kako bi se obezbedilo njihovo unošenje na željenu dubinu. Đubrenje zemljišta stajnjakom utiče na formiranje i čuvanje strukture zemljišta, čime se uspostavlja optimalni vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Povoljni odnosi u zemljištu utiču i na veću mikrobiološku aktivnost, a time i na dobru ishranu biljaka. Stajnjak treba zaorati odmah po rasturanju, jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u azotu, jer je azotna komponenta jako isparljiva. Mineralna đubriva (NPK) takodje treba primeniti pre osnovne obrade zemljišta kako bi pod uticajem zimskih rezervi vlage kako u površinskom tako i u dubljim slojevima zemljišta prešli u oblike pristupačne biljkama. Nema opasnosti od gubitaka pomenutih hraniva, jer se fosfor i kalijum slabo kreću u zemljištu, odnosno vezuju se za adsorptivni kompleks zemljišta. Ravnomerna raspoređenost po celom profilu obrade omogućuje bolje usvajanje hraniva od strane korenovog sistema. Jednom rečju, pravovremenim izvođenjem jesenje osnovne obrade zemljišta te đubrenjem, postiže se: a) kvalitetna priprema zemljišta za setvu jer se seme unosi u zemljište tako da na određenoj dubini dobija povoljne uslove za klijanje i nicanje. b) lakši rast korena u dubinu i širinu jer tako može da obuhvati veću masu zemljišta radi boljeg iskorišćenja hranljivih elemenata i vlage. c) obnavljanje strukture zemljišta jesenjim oranjem, tokom zimskog perioda zemljište izmrzava tokom golomrazica, što bitno utiče na poboljšanje strukture zemljišta. Na ovaj način se izbegava da zemljište u setvi bude u grudvama, a ujedno se vrši i uništavanje korova d) poboljšanje biološke aktivnosti u zemljištu oranjem se zemljište obezbeđuje vazduhom koji je veoma bitan za rad mikroorganizama koji razgrađuju organske ostatke biljaka i mineralizuju ih. e) akumulacija zimske vlage jer se sprečava da velika količina padavina bude slivena na druge površine ili se prekomerno nakupi u mikrodepresijama nastalih nepravilnom obradom ali se posle jesenjeg oranja moraju «zatvoriti» brazde lakim oruđem. f ) unošenje mineralnih đubriva u zonu korena ima veći efekat u početnom porastu i razvoju mladih biljaka jer je odmah pristupačno korenovom sistemu. Kako je u poslednjih par godina kod proizvođača došlo do nedoumice kad i kako obrađivati zemljište, nadamo se da smo Vam pomogli da se rešite nedoumice i ako vreme dozvoli uradite uspešno i pravovremeno obradu vaših parcela i pripremite ih za predstojeće setve. I za kraj da Vas podsetimo da ne spaljujete strnjišta ne zbog zakonskih mera već zbog očuvanja plodnosti zemljišta. 8
DOW, ILI KAKO UNAPREDITI VEZE? Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj; Srđana Petrović, dipl. inž. polj. AGROSVET Svaka veza, bilo poslovna, porodična ili emotivna traži radi boljeg funkcionisanja stalno negovanje, unapređenje Što se svi učesnici u tim procesima osvežavanja veze više trude to je veza stabilnija, dugotrajnija i kvalitetnija. To su shvatila poslovodstva tri firme i učinila da nakon trodnevnog druženja saradnika u Solnoku u Mađarskoj, veze između njih ojačaju što će biti od koristiti svima. Ko su pojedinačni učesnici procesa unapređenja veza? Prvi učesnik, kompanija Dow AgroSciences bavi se istraživanjem i razvojem u oblasti zaštite bilja, semenarstva i biotehnologije. Počeci su vezani za 1897. godinu i osnivanje kompanije Dow Chemical Company koju je osnovao kanadski naučnik Herbert Henri Dau (Herberth Henry Dow), poznat po tome što je izumeo nov metod ekstrakcije broma iz slane vode. Iako Kanađanin, kompaniju je osnovao u SAD, u Midlandu, država Mičigen gde joj je i danas sedište. Početni proizvod kojim se krenulo u osvajanje tržišta bili su izbeljivači na bazi kalijum-bromida, dok danas, gotovo 120 godina od formiranja, Dow je proizvođač plastičnih materija, hemikalija i proizvoda za poljoprivredu. Devedesetak godina kasnije Dow se udružuje sa kompanijom Elly Lilly, te nastaje DowEllanco. Ova nova firma sjedinjuje u sebi sredstva koja se koriste u održivoj poljoprivredi sa hemisjkim jedinjenjima koja se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. Nova promena ne samo imena, već i načina poslovanja i širenja na nova tržišta sledi 1997. godine, kada nastaje Dow AgroSciences. Ono što danas predstavlja Dow AgroSciences se može sublimisati u rečenici Endrjua Liverisa, predsednika borda direktora: Naš zadatak je da strasno inoviramo ono što je od suštinskog značaja za ljudski napredak obezbeđujući održiva rešenja našim klijentima. Kompanija upošljava preko 55000 saradnika širom sveta, uspešno posluje u više od 160 zemalja u svetu, u 8 ima svoje istraživačke stanice, a globalna prodaja za 2012. godinu, meri se vrednošću od 6,4 milijardi dolara. Na tržištu Srbije, kompanija je pod nazivima koji su gore pomenuti prisutna više od 20 godina. Kompaniju su na druženju I jačanju veza predstavljali predusretljivi članovi tzv. zagrebački tim Boris Paradžik i Andrea Mitrović, beogradski tim u sastavu Dragan Jovičić i Srđana Petrović i domaćini u Solnoku, Dr Gabor Kerekeš, Jožef i Lili. Drugi učesnik je AgroChem Maks iz Zagreba, zastupnik i distributer proizvoda iz programa Dow AgroSciences na području Hrvatske. Kompanija ima 15 zaposlenih, a kako sami kažu, to «je tvrtka na području distribucije sredstava za zaštitu bilja i srodnih proizvoda. AgroChem Maks djeluje kao skup iskusnih i dokazanih stručnjaka, kako u promociji i prodaji proizvoda svjetske produkcije zaštite bilja, tako i neposrednoj primjeni ovih proizvoda u konkretnoj poljoprivrednoj proizvodnji, vodeći računa o adekvatnoj i pravovremenoj zaštiti, ekonomski prihvatljivim kombinacijama proizvoda i odnosu prema okolišu i eventualnim posljedicama koje nekontrolirana i nestručna primjena ovih sredstava može prouzročit». Članovi ekipe bili su Hrvoje, Zlatko, Milan, Mihaela, Mato, petoro iskusnih agronoma i Franjo, sin vlasnika kompanije koji se kalio u bankarstvu i sada ulazi u agroposlove. 9
AGROSVET Naravno, treći član procesa unapređenja poslovnih veza je ekipa kompanije Agromarket iz Kragujevca sa kojom Dow AgroSciences tokom uspešne i dugogodišnje saradnje na tržištu Srbije plasira preparate Systhane 240 EC, Runner 240 SC, Indar 5 EW i Postalon 90 SC. U ovoj niski kvalitetnih pesticida izdvaja se herbicid Mustang, vodeći proizvod u zemljama Zapadne Evrope u zaštiti useva strnih žita i kukuruza. Ovoj listi priključiće se od sezone 2015/2016. još dva nova preparata, Lancelot 450 WG i Pallas 75 WG. Upravo dva poslednja su jedan od razloga zbog čega su tri Ivana, Krošlak, Valent i Gnjatović, Milan, Momčilo i Dragan činili treću ekipu koja je radila na jačanju veza. Malo o domaćinu. Dow AgroSciences Field Research Station je jedna od 8 takvih koje Dow ima širom sveta, osnovana je 1985, godine i raspolaže sa 22 hektara na kojima se sprovode ispitivanja kako u ratarskim usevima, tako i u zasadu jabuke i vinove loze. U stanici raspolažu sa dva staklenika, različitom opremom za izvođenje i najzahtevnijih ispitivanja. O svemu tome brine 8 zaposlenih od kojih su četvoro istraživači, a ostatak je pomočno osoblje. Istaživanja na godišnjem nivou su oko 75% usmerena na ispitivanja herbicida u preko 20 useva. Sve ovo, a i mnogo više od toga ispričao nam je Dr Gabor Kerekeš, rođeni Kikinđanin koji je nakon vaterpolo karijere u Kikindi i Bečeju, završio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a već dvadesetak godina živi i radi za kompaniju u Solnoku. Doktor Gabor je vodeći istraživač herbolog u Mađarskoj, i kako sam kaže ispitivanja koje sprovodi sa svojim timom sve više su pomerena ka traženju rešenja za probleme razvijanja rezistencije korovskih vrsta prema najčešće primenjivanim herbicidima u ratarskim usevima. Sam grad Solnok lociran je u centralnoistočnom delu Mađarske, izuzetno uređen grad sa oko 75000 stanovnika. Ljubiteljima sporta poznat i po vaterpolo i košarkaškom klubu koji se poslednjih godina se bore sa našim klubovima u Ligi šampiona odnosno ABA ligi. Tisu u Solnoku premošćuje nekoliko mostova ali poslednji, milenijumski se svojim izgledom I konstrukcionim rešenjem izdvaja od ostalih. Zgrada pozorišta upućuje na najlepša građevinska rešenja s kraja XIX I početka XX veka. Ipak, sportski centar sa velikiom brojem terena, novim fudbalskim stadionom, bazenom, halama za male sportove pri čemu se izdvaja posebna zgrada za skvoš, kao i rukavac Tise od koga je napravljeno veštačko jezero na kome je takmičarska staza za veslanje je nešto što izdvaja Solnok od većine gradova kroz koje smo prošli. Radni deo druženja ili jačanja veza bila je celodnevna interaktivna radionica u kojoj je Dr Gabor usmeravao diskusiju u pravcu iznalaženja najoptimalnijih rešenja kako za problem koje more kolege u Hrvatskoj, tako i za nas u Srbiji. Svi su se trudili da iskustva iz prakse podele sa ostalim članovima i svoje ali i druge ekipe jer je ipak interes zajednički, dalja promocija kvalitetnih rešenja koja nudi Dow AgroSciences. Kako smo u prvom pasusu i napisali, veze jačaju kroz negovanja i stalna unapređenja. Tako smo i mi posle trodnevnog druženja po reakciji svih učesnika osnažili lanac Agro-Dow-Agro. A o tome šta je druženje u Solnoku oktobra 2015. godine, iznedrilo, više tokom kampanje predavanja i prezentacija kolegama agronomima i proizvođačima tokom zime, odnosno na poljima s proleća 2016. godine. 10
䐀 䌀 䬀 爀 愀 最 甀 樀 攀 瘀 愀 挀 アハ ート 㐀 アハ ート 㠀 㬀 䐀 䌀 一 椀 愁 㠀 㔀 㠀 䐀 䌀 嘀 愀 氀 樀 攀 瘀 漀 㐀 㠀 㘀 㠀 㬀 䐀 䌀 䈀 攀 漀 最 爀 愀 搀 㜀 㐀 㠀 㤀 䐀 䌀 匀 爀 攀 洀 猀 欀 愀 䴀 椀 琀 爀 漀 瘀 椀 挀 愀 㘀 㐀 㤀 アハ ート 㬀 䐀 䌀 娀 爀 攀 渀 樀 愀 渀 椀 渀 アハ ート 㔀 アハ ートアハ ート 㔀 㔀 䐀 䌀 匀 漀 洀 戀 漀 爀 㔀 㐀 アハ ート 㐀 㬀 䐀 䌀 匀 甀 戀 漀 漀 挀 愀 㐀 㘀 アハ ート 㘀 㘀 眀 眀 眀 愀 最 爀 漀 洀 愀 爀 欀 攀 琀 爀 猀 昀 愀 挀 攀 戀 漀 漀 欀 挀 漀 洀 䄀 最 爀 漀 猀 瘀 攀 琀
伀 娀 䤀 䴀 䄀 倀 态 䔀 一 䤀 䌀 䄀 匀 伀 匀 吀 䠀 䔀 一 䔀 䐀 䌀 䬀 爀 愀 最 甀 樀 攀 瘀 愀 挀 アハ ート 㐀 アハ ート 㠀 㬀 䐀 䌀 一 椀 愁 㠀 㔀 㠀 䐀 䌀 嘀 愀 氀 樀 攀 瘀 漀 㐀 㠀 㘀 㠀 㬀 䐀 䌀 䈀 攀 漀 最 爀 愀 搀 㜀 㐀 㠀 㤀 䐀 䌀 匀 爀 攀 洀 猀 欀 愀 䴀 椀 琀 爀 漀 瘀 椀 挀 愀 㘀 㐀 㤀 アハ ート 㬀 䐀 䌀 娀 爀 攀 渀 樀 愀 渀 椀 渀 アハ ート 㔀 アハ ートアハ ート 㔀 㔀 䐀 䌀 匀 漀 洀 戀 漀 爀 㔀 㐀 アハ ート 㐀 㬀 䐀 䌀 匀 甀 戀 漀 漀 挀 愀 㐀 㘀 アハ ート 㘀 㘀 眀 眀 眀 愀 最 爀 漀 洀 愀 爀 欀 攀 琀 爀 猀 昀 愀 挀 攀 戀 漀 漀 欀 挀 漀 洀 䄀 最 爀 漀 猀 瘀 攀 琀
AGROSVET PROBLEM POČINJE U POLJU, A NASTAVLJA SE U SKLADIŠTU ILI PLESNIVOST (KLIPA) KUKURUZA Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj. Plesnivost klipa kukuruza je oboljenje koje predstavlja najveći problem u proizvodnji i skladištenju kukuruza. Ova bolest se u poslednje vreme javlja stalno, a naročito od kako smo počeli da sejemo visokorodne hibride sa dužom vegetacijom. Bolest utiče na smanjenje prinosa i na pogoršanje kvaliteta kukuruza zbog stvaranja toksina. Najčešći prouzrokovači ovog oboljenja su gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus, Penicilium i Cladosporium. Plesnivost klipa javlja se krajem vegetacije u polju. Osim šteta u polju simptomi mogu biti i u skladištima ukoliko je vlaga viša od 18% u zrnima kukuruza. Prve simptome najčešće primetimo na klipu. Fuzariozne spore šire se kišom i vetrom. Oštećenja od kukuruznog plamenca, ili nekog drugog insekta su mesta na kojima kreće infekcija, takođe deluju i kao vektori (prenosioci bolesti). Nekoliko fuzarioznih vrsta koje izazivaju plesnivost klipova proizvode i štetne toksine, tako da veliku pažnju moramo usmeriti na ishranu sa plesnivim kukuruzom. U našim uslovima najčešći prouzrokovači su gljive roda Fusarium spp., a najčešći su Fusarium graminearum i Fusarium moniliforme. Simptomi su karakteristični i prepoznatljivi, ali u mnogim slučajevima u polju nije moguće utvrditi koja vrsta je odgovorna za zarazu. Fitopatogena gljivica Fusarium graminearum izaziva tzv. ružičastu plesnivost klipa kukuruza. Simptomi su vidljivi u fazi precvetavanja kukuruza. Ukoliko imamo toplo i vlažno vreme od svilanja do zrenja masovna zaraza klipa je neizbežna, o čemo mogu da svedoče i prethodne godine, setite se samo 2012. godine. Simptomi se najčešće javljaju na vrhu klipa kukuruza, a između redova zrna pojavljuje se karakteristična svetloružičasta prevlaka sačinjena od micelije ove gljive. Ukoliko vremenski uslovi dozvole i ova bolest se javi ranije, može doći do potpune truleži klipa. Trulež zahvata zrno i širi se na kočanku, usled čega ona postaje krta i lako se lomi. Na takvim klipovima komušina je u potpunosti obavijena micelijom i zajedno sa svilom je slepljena uz klip i teško se odvaja. Patogen Fusarium moniliforme se manifestuje kroz simptome koji se obično javljaju na pojedinačnim zrnima, ili grupi zrna, a preko njih se oblikuje karakteristična brašnasta bela prevlaka. Time se ova bolest razlikuje od simptoma ružičaste fuzariozne plesnivosti. Međutim, ovo oboljenje ne zavisi direktno od vremenskih uslova, jer zaraza nastaje preko oštećenje komušine od larve kukuruznog plamenca, koji je kod nas sve češći problem, ali i od oštećenja glodara i ptica. Osim gljivica iz roda Fusarium spp. plesnivost na kukuruzu mogu izazvati i gljive iz rodova Aspergillus spp.. Patogen obično naseljava mehanički oštećena zrna, na kojima se formira navlaka zelene ili plavičasto-zelene boje. Aspergilioze klipa i truleži zrna su karakteristične za tople i suve areale i godine. Prezimljuje u biljnim ostacima ili na uskladištenom kukuruzu. Spore se šire vetrom i insektima. Infekcije se ostvaruju preko insekatskih oštećenja, ili preko svile. Ove gljive proizvode čuvene i štetne toksine kukuruza, aflatoksine. Gljive se lako determinišu i identifikuju u kukuruzu, jer proizvode fluorescentne komponente pod crnom svetlošću, koja potencira potrebu za test na aflatoksine. Tu se postavlja pitanje, da li možemo da se izborimo sa ovim veoma čestim problemom? Brojni faktori utiču na razvoj ove bolesti. Da li su to hibridi manje otpornosti prema patogenima, vremenske prilike tokom vegetacije, primenjena agrotehnika, uslovi tokom skladištenja... Preventivne mere su teške i neizvodljive pošto zavise od vremenskih uslova i ograničenih efekata agrotehničke mere. Takođe, do jače zaraze dolazi i na usevima ranijih rokova setve, zbog poklapanja osetljive faze na infekciju sa povoljnim vremenskim prilikama. Uticaj može imati i pojačano đubrenje azotom koje produžava vegetaciju, a posledica toga je berba klipa, ili zrna sa većim procentom vlage. Neadekvatni uslovi skladištenja doprinose jačoj pojavi plesnivosti kao i u slučajevima oštećenja zrna prilikom berbe, sušenja, ili skladištenja. Čišćenje zrna pre sušenja. Time uklanjamo fine čestice koje su najčešće najplesnivije i sa najviše plesnivih komponenti na površini klipova i zrna. Plesniva zrna moramo sušiti u što kraćem roku i brzo skinuti vlagu ispod 15%. Držanje zrna čak i vrlo kratko vreme može izazvati pravu plesen, koja će proizvesti veliku količinu toksina. Jako zaražene klipove u polju i skladištu treba odstraniti. Treba suzbijati skladišne insekate. Kontrola kukuruznog plamenca koji nam predstavlja ozbiljan problem. I to je tema kojom se treba detaljnije pozabaviti. Informacije na ovu temu možete naći na našem sajtu www.agromarket.rs rubrika Agrosvet br. 45 strana 23. Naš vodeći poljoprivredni izvozni adut, kukuruz je iz godine u godinu opterećen problemom plesnivosti, a ponekad i nivoom aflatoksina. Ako želimo da ostane na prvom mestu i donosi deviznu zaradu, moramo ga od početka dobro čuvati i sačuvati. 13
U zdravom voću, zdrav duh Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze. Bayer d.o.o. Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs
MOLJAC KROMPIRA Phthorimaea operculella Priredio: Milan Sudimac, dipl. Inž. polj. AGROSVET Tokom 2015. godine vremenski uslovi, a prvenstveno se misli na veoma visoke dnevne temperature u potpunosti su odgovarale razvoju insektima. Ne treba zaboraviti da i izostanak oštrih, snegovitih zima poslednjih godina je takođe uticao na visok stepen preživljavanja pojedinih vrsta. Jedan od insekata koje se godinama nije pojavljivao a tokom 2015. godine doživeo renesansu i naneo ogromne štete u proizvodnji krompira. Postavlja se pitanje da li se možemo odbraniti od krompirovog moljca ako se ponovi slična godina? Krompirov moljac je štetočina koja se ne hrani samo na krompiru već ima određen broj biljnih vrsta na kojima pravi štete kao što su paradajz, duvan, paprika, patlidžan tj. uglavnom biljkama iz porodice pomoćnica (Solanaceae). U poslednjoj deceniji velike problem je napravio u SAD na duvanu. Ovo je štetočina je daleko brojnija u tropskim, suptropskim i mediteranskim zonama. Kako poslednjih godina registrujemo izuzetno sušne zime i ekstremno topla leta, to su se stvorili uslovi za pojavu i kod nas. Tropski uslovi koji su vladali tokom 2015. godine omogućili su da moljac napravi ogromne štete koje ćemo dugo pamtiti. Praktično je rasprostranjen u skoro svim regionima proizvodnje krompira. U prethoidnim godinama gubici su se kretali od 50% u Jemenu i Peruu, 85% u Tunisu i Alžiru pa čak i do 90% u Turskoj. Ovo je štetočina koja ima od 5 do 7 generacija te tokom proizvodnje dolazi do preklapanja generacija što dodatno otežava hemijsku kontrolu. Krompirov moljac može da nastavi da se razvija u zemljištu i posle žetve. Prezimljava kao lutka u zemljištu. Larve nisu mnogo probirljive oko svog razvoja pa se mogu razvijati u zemljištu, odbačenim gomilama krompira, opalom lišću, na zidovima u skladištu, okcima uskladištenih krtola, pukotinama u zidu, podovima, sanducima... Ako se u objektima za skladištenje održava optimalna temperature za opstanak moljca može se razvijati i preko zime. Odrasle jedinke (leptiri) su dosta brzi letači i aktivni u zoru i predveče. Larve se hrane lišćem krompira, stabljikama i krtolama. Larve koje se izlegu hrane se na listivima stvarajući mine ostavljajući gornji i donji epidermis lista netaknut. Uglavnom se hrane na mladom lišću. Na krtolama prave tunele smanjujući prinos i kvalitet tokom skladištenja. Najveće ekonomske štete nastaju na krompiru tokom skladištenja u zemljama u razvoju tj. u skladištima koja nisu adekvatno pripremljena za tu namenu. U skladišta moraju ući samo zdrave krtole. U nastalim tunelima usled ishrane na krtolama se mogu razvijati brojne gljive i bakterije koje izazivaju truljenje pri čemu se stvara neprijatan miris. Kada sve o moljcu krompira znamo, kao i navike naših proizvođača, pravo je pitanje kako ga savladati (moljca, a ne proizvođača). Praćenje krompirovog moljca je ključ uspeha. Monitoring je jedna od najvažnijih komponenti inegralnog upravljanja pri čemu dobijamo podatke o prisustvu, brojnosti i distribuciji štetočine. Takođe praćenjem svih parametara, omogućena nam je preciznija primena insekticida U skoro svim prethodnim tekstovima u kojima smo opisivali štetočine pominjali smo fenološki model koji postoji i primenjuje se u Americi već nekoliko decenija. Upotrebom ovog modela jasno mogu da se definišu faze u razvoju (imago, jaja, larva, lutka) krompirovog moljca pri čemu upotrebom adekvatnih mera zaštite možemo ovu štetočinu svesti na minimum. Postavljanjem feromonskih klopki koje privlače mužjake prati se populacija. Kao prag štetnosti nakon koje treba primeniti mere kontrole je 15-20 imaga za jedan dan. Kada je upitanju pojava mina na listu, onda je prag štetnosti 0,5 mina po biljci. Како kontrolisati pojavu krompirovog moljca? Izbor parcela za sadnju krompira, odnosno poštovanje plodoreda. Treba odabrati parcele na kojima u predhodnim godinama nije bio krompir ili izbegnuti biljke koje mogu biti domaćini. U poljskim uslovima sprovoditi adekvatnu higijenu polja koja se odnosi na uništavanje korovskih biljaka i samoniklog krompira. Koristiti zdravo seme. Dubina sadnje sprovesti na 10-15 cm u dobro rastresitom zemljištu. Adekvatno zagrnuti zemljište i sprečiti mogućnost ostanka krtola na površini kako bi sprečili polaganje jaja. Navodnjavanjem zemljišta sprečavamo nastanak pukotina kroz koju se insekti kreću i polažu jaja. Jedini način kako larve mogu doći do krtola je da se kroz pukotine u zemlji kreću i domognu semena. Desikacija nadzemne mase ima veoma važnu ulogu u smanjenju brojnosti štetočine. Uništavanjem lisne mase sprečavamo mogućnost 15
AGROSVET dalje ishrane larvi i samim tim dalji prelazak u narednu generaciju, a posledica toga je manja brojnost imaga tokom vađenja krompira. Čim sazri krompir, krenuti sa vađenjem. Gomile odbačenog krompira uklanjati da bi sprečili prezimljavanje na krtolama. Izvađeni krompir što pre odneti sa parcele da bi sprečili polaganje jaja. Obavezna sanacija zidova, podova i plafona u skladištima te vršenje dezinsekcije. Za sada ne postoje sorte koje pokazuju tolerantnost na krompirovog moljca. Neka istraživanja govore da postoje određeni klonovi koji pokazuju tolerantnost i to bi trebalo da bude važan deo u integralnoj kontroli štetočine. Hemijske mere. Tokom vegetacije neophodno je redovno primenjivati insecticide. Da bi primena insekticida bila adekvatna obavezno je tokom vegetacije praćenje pomoću feromonskih klopki prisustvo i brojnost odraslih jedinki. Podjednako je važno tokom vegetacije kombinovana primena kontaknih preparata koji deluju na odrasle jedinke kao i regulatora rasta koji deluju na larve. Prilikom visokih brojnosti leptira (moljaca) dobri rezultati postižu se primenom preparata iz grupe piretroida kao što su Cythrin 10 EC. Verovatno jedan od najačih preparata za ovu namenu je Nurelle D koji ima snažno kontaktno delovanje na imaga. Ne treba zanemariti i njegovu gasnu fazu koja guši larve koje se kreću kroz list. S obzirom na to da ova štetočina ima nekoliko generacija godišnje pri čemu dolazi do preklapanja generacija neophodno je primeniti insekticide koji imaju snažno delovanje i na jaja i na larve, a da istovremeno budu stabilni na visokim temperaturama. U svim regionima proizvodnje krompira u svetu i kod nas najbolji rezultati se postižu primenom preparata Avaunt 15 EC, odnosno Coragen 20 SC. Insekticid Avaunt 15 EC ima veoma dobro kontaktno delovanje što je neophodno kod insekata koji vode skriven način života, kakav je moljac krompira. Larva se hrani između lica i naličja lista zbog čega je nedostupna većini insekticida. To nije slučaj kod pomenutog preparata koji se veoma dobro vezuje za površinu lista i prodire u njega. Ima odlično delovanje na jaja i na larve te pruža dugotrajnu zaštitu. Preparat Coragen 20 SC je bez konkurencije najbolji za suzbijanje krompirovog moljca. U skoro svim poljskim istraživanjima postiže izuzetne rezultate. Preparat koji pokazuje najjače početno delovanje na jaja i larve. Već posle 6 do 7 dana ima efikasnost od 100 %. Odličnu efikasnost pokazuje čak ako se primenjuje i nakon vidljivih siptoma na lišću. Posle njegove primene može se očekivati dugotrajno delovanje i do tri nedelje. Oba preparat (Avaunt, Coragen) pored efikasnosti imaju odlične ekotoksikološke osobine pa su zbog toga neškodljivi za korisne organizme. Takođe kratka karenca omogućava primenu ova dva preparata neposredno i pre vađenja krompira. Proizvođači koji su primenjivali Coragen 20 SC protiv krompirove zlatice tokom vegetacione sezone 2015. znaju da nisu imali problem sa krompirovim moljcem. Kontrola tokom skladištenja u skladištima obavezno ubacivati samo zdrave krtole. Temperaturu u skladištima održavati u inervalu od 7,2 10 0 C, jer je na toj temperature smanjena mogućnost razvoja. Na ulazu u skladište postaviti mreže koje onemogućavaju ulazak ali i izlazak insekata. U slučaju pojave primeniti preparate koji imaju dobru isparljivost i deluju brzo. Vreće, sanduci i kontejneri koji se koriste za skladištenje trebaju biti novi ili bez prisustva štetočine. Prognoza govori da ćemo u budućnosti ima sve češće godine sa tropskim uslovima koji u potpunosti odgovaraju razvoju insekata kao što je to bio slučaj u tekućoj godini. U svakoj proizvodnji postoji veliki broj ključnih tačaka koje treba iskontrolisati kako bi imali isplativu proizvodnju. Situacija sa krompirovim moljcem koja nas je zadesila 2015. godine može nas u budućnosti zadesiti sa nekom drugom štetočinom. Zbog toga je neophodno veoma dobro poznavanje štetnog organizma uz kontinuirano praćenje tokom vegetacije. Kod insekata koji imaju veći broj generacija kao što je to slučaj i sa krompirovim moljcem nema opuštanja tokom cele sezone jer u svakom trenutku može se izmaći kontroli i napraviti nenadoknadive štete. Krompirov moljac je veoma opasna štetočina sa kojom se poljoprivredni proizvođači moraju suočiti tako što će usavršavati svoju proizvodnju kako bi zadovoljili sve veće zahteve otkupljivača, a svoju proizvodnju učinili profitabilnijom web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/agrosvet 16
INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREME Najviši nivo zaštite Veća sigurnost u kvalitet plodova Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u jabuci i breskvi Visoka selektivnost prema korisnim insektima Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. Copyright 2014. DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont, The miracle of science i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.
AGROSVET HIDROPONSKA PROIZVODNJA REALNOST ILI APSTRAKCIJA Priredili: Goran Radovanović, dipl. inž. polj. Živimo u vremenu savremene tehnike i elektronike, koja je postala deo naše svakodnevnice i teško da bi mogli i da zamislimo funkcionisanje bez mobilnih telefona, navigacija, računara i ostalih spravica... Kako u ostale sfere života, tako i u intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju sve više ulazi automatizacija i digitalizacija, ali ipak malo stidljivo. U ekonomski razvijenim državama ona je već duže vreme prisutna, ali kakve su realne mogućnosti primene iste kod nas? Scene iz naučno fantastičnih i filmova o Bondu od pre desetak godina postale su stvarnost o kojoj svi svedočimo u svakodnevnom životu. Scene iz prosečnog plastenka srpskog proizvođača su ipak iz nekog drugog žanra, koji bih ja nazvao biljnim hororom. Ponovo smo kod imperativa profesionalizma, kao ključa profita, a u tome svakako može puno da pomogne elektonika i automatizazija. Vrhunska hidroponska proizvodnja mora da obezbedi optimalne uslove za razvoj biljaka, a to podrazumeva automatizaciju u svrhu kontrole svih parametara biljne proizvodnje. Dakle fotosintetska aktivnost biljaka zavisi od svetlosti, temperature, ugljendioksida i kiseonika, vlažnosti vazduha i supstrata, kao i sadržaja nutrijenata u supstratu. Prema načinu organizacije hidroponska proizvodnja se deli na šest osnovnih tipova; Kapilarna hidroponija Vodena kultura (flotantna plutajuća) Plima i oseka (Flood and drain) Kapajući (Drip sistem) Tehnika hranivog filma (NFT) Aeroponika Sve ove sisteme odlikuje jako visoka početna investicija, vrhunska sofisticiranost i tehničko tehnološka opremljenost iz čega proističe velika preciznost proizvodnje, prinosi na granici genetskog potencijala biljkaka, ali i veliki rizik. Ako imamo vrhunsku pistu (objekat za gajenje), vrhunski trkački automobil (odabrani genotip biljke), vrhunsko gorivo (FitoFert), onda nam treba i vrhunski vozač (poljoprivredni proizvođač), koji je u stanju da izveze trku do kraja i osvoji pobedničko postolje! Realnost u našim ekonomskim i tržišnim uslovima je verovatno u nekoj modifikovanoj varijanti proizvodnje. Osnovni ulslov za osavremenjavanje proizvodnje je prisustvo električne energije, a ako je i nema moguće je organizovati solarne panale, koji su znatno dostupniji u novije vreme, a cena se kreće nešto preko 1 eura za 1W (vat) instalirane snage. Takođe se radi o investiciji, koja može veoma brzo da se otplati i da nastavi da povećava prihod trajno... Dosta proizvođača želi da krene putem hidroponske proizvodnje, ali misli da je dovoljno da promene podlogu u kojoj gaje biljke, što je velika zabluda. Mi sugerišemo zadržavanje zemljišta kao supstrata, jer je ono jedinstven prirodni resurs. Osnovni zadatak je očuvanje ovog resursa, koje garantuje veću sigurnost u proizvodnji, dugoročnu eksploataciju i profit. Treba dakle što bolje organizovati proizvodnju u realnim okvirima, a rizik svesti na što manju meru. 18
AGROSVET Jako puno pažnje treba posvetiti fitosanitarnim merama, a posebno raščistiti predeo oko proizvodnih površina. Često se tu nalaze deponije sa otpadnim organskim materijalom, koji predstavlja leglo zaraze. Treba redovno uništavati korov kako u samim proizvodnjama, tako i u njihovoj neposrednoj blizini, jer je on prelazni domaćin brojnim bolestima i štetočinama. Štalska i druga organska đubriva treba koristiti u jesenjoj osnovnoj obradi i zajedno sa NPK i najčešće karbamidnim azotom (C/N odnos), kako bi se obezbedili humifikacija i mineralizacija, a ne truljenje (amonifikacija) organske materije i razvoj fitopatogena. Ukoliko nam štalsko đubrivo nije dostupno, odličan izbor predstavlja organsko peletirano đubrivo Biofert Green 4:3:3 +Ca+Mg+S+ME, koje se koristi u količini oko 150-300 kg/1000 m 2. Potrebno je poštovati rokove i ne mučiti biljke, kako bi dale što više od svog genetskog potencijala. Posebno je bitno da rasad ne prestari. Što mlađa biljka, to je veća njena sposobnost adaptacije i tolerantnija je na stresne uslove. Plastenička folija mora da bude u roku trajanja, jer samo tada daje vrhunske rezultate. U slučaju i kad nema mehaničkog oštećenja, a istekao je predviđeni rok upotrebe, folija može značajno da redukuje količinu i kvalitet svetlosti koju propušta i time smanji drastično prinos. Vrhunske karakteristike pruža Ileri Plastik višeslojna EVA, termo difuzna, UV filtrirajuća, nekapajuća,...folija, dimenzija 8, 10 i 12 m širine, dostupna po jako pristupačnim cenama. U pripremi zemljišta bi trebalo dosta pažnje obratiti da se pri postavljanju redova obavezno formiraju bankovi sa folijom, čime imitiramo skupe hidroponske supstrate. U hidroponskim proizvodnjama su rastojanja između redova po 2 m, dok se u većini naših proizvodnji nalazi rastojanje od svega 0,7-1 m. Nedovoljno svetlosti i čistog vazduha dovodi do brojnih problema u proizvonji. Obično se rani ciklus proizvodnje zasniva kada su još uvek niske temperature i vazduha i zemljišta i kada nema dovoljno svetlosti. Takvi stresni uslovi u realnim uslovima proizvodnje mogu se ublažiti upotrebom biostimulatora iz FitoFert profesionalne linije proizvoda. U koren se mogu dodavati FF Energy Root 5-55-10 i FF Energy Bioflex, a preko lista FF HumiStart i FF Aminoflex. U ranim fazama razvoja biljaka uslovi za proizvodnju mogu rapidno da se menjaju u kratkom roku. Česta je pojava da se usled nailaska oblaka naglo spusti temperatura, a da je po sunčanom otvoren plastenik ostavljen sve do večeri bez zatvaranja. Isto tako ukoliko je hladno i oblačno, pa se naglo razvedri dešava se da temperature u zatvorenom objektu pređu i 40 C. Svi ti šokovi usporavaju plodonošenje i ukupne prinose, a mogu se rešiti upotrebom jednostavne automatike za otvaranje i zatvaranje čela, bočnih strana, ili i krovova plastenika. Na primer potrebno je termostat povezati sa reduktorom koji ima granične mikroprekidače, ili iskoristiti gotov sklop satelitske antene (štapni motor). Tako se klima drži zadatih okvira, a biljke daju daleko viši prinos i brže plodonose. U takvim uslovima se razvija i manje bolesti i štetočina. Kod primene pesticida, pored dobrog izbora istih, trebalo bi i puno pažnje posvetiti načinu aplikacije. U svojoj širokoj ponudi kompanija Agromarket nudi pesticide standardne namene, kao i one koji se koriste u integralnim proizvodnjama, ali ne manjka ni organskih proizvoda, kojih je iz sezone u sezonu sve više. Tako navodimo samo neke od njih Naturalis Biogard, prirodni akaroinsekticid, insekticid Lepinox Plus, Stemicol fitoimuno stimulator, Micobiol - fitovakcina protiv patogena iz klase Oomycete, Talocuper sistemični fungicid, baktericid, kurativnog i protektivnog dejstva, kao i sredstvo ishrane - nutritijent. Navedeni preparati se mogu primenjivati samostalno tokom cele vegetacije ili se mogu kombinovati sa konvencionalnim sredstvima za zaštitu bilja u cilju relaksacije istih 19
AGROSVET te izbegavanja stvaranja mogućih manje osetljivih populacija štetnih patogena i insekata. Što se aplikacije tiče na raspolaganju je širok asortiman Villager prskalica, Monica 5 i 12, Lela 5, 10, 12, 16, Maya 8, akumulatorska VBS 16, motorna PS 20 i DM-14P, kao i motorne prskalice na kolicima VS 30 i VS 120. Svaki od navedenih uređaja ima svoje specifične mogućnosti i namenu. Tako npr., VBS 16 je idealna za primenu u zatvorenom prostoru jer se ne stvaraju izduvni gasovi, a DM-14P se može koristiti i kao sredstvo za oprašivanje i oplodnju, jer ima vazdušnu podršku. Najkvalitetnija aplikacija se postiže uređajima koji mogu da stvore veliki pritisak i čestice malih dimenzija (bolja disperzija). Poželjno bi bilo da se konstruišu rampe sa većim brojem dizni, koje bi tretirale zasade bez mogućeg preskakanja, a radile bi u sprezi sa prskalicama na kolicima. Najznačajniji deo jedne savremene proizvodnje, koja može biti nalik hidroponskoj je organizacija sistema za fertirigaciju. Većina stvari koje su pomenute skupa ne mogu doprineti jednoj proizvodnji kao što može sistem za prihranu biljaka. Hraniva u strukturi direktnih troškova proizvodnje mogu da čine 10-ak %, a pravilan odabir kompozicije i količine, kao i koncentracije hraniva, može desetostruko da uveća prinose. Usled permanentnog iznošenja hraniva iz zemljišta, javlja se često deficit organske materije i mikroelemenata, pa tako u najistrošenijim zemljištima najbolje efekte pokazuju FitoFert Energy formulacije, koje su kompleks makro, sekundarnih i mikroelemenata, uz dodatak raznih organskih biostimulativnih komponenti, sadržanih u formuli AFP kompleksa. To su proizvodi FF Energy Root, Active, Balance, Finish, Bioflex, Combivit, Aminototal, koje sa ponosom ističemo. Među ovim proizvodima se ističe proizvod ph Green, koji je regulator ph, ali i EC vrednosti u rastvoru, kao i sredstvo koje je aktivator fizioloških procesa. U svakoj hidroponskoj proizvodnji se u svrhu kontrole ph vrednosti dodaju razne kiseline (fosforna, azotna, sumporna), koje su pre svega jako opasne. Kao idealno sredstvo umesto kiselina nameće se potpuno bezbedan, jedinstveni proizvod FitoFert Energy ph Green. Najčešći hidroponski tip gajenja je Drip sistem. U njemu se nutritivni rastvor dovodi u zonu korena putem kapljača, a po toplom vremenu nekada i 25 puta dnevno. U varijanti zemljišne proizvodnje to može biti najviše 2 puta dnevno u vanrednim okolnostima, ili manje, te je mogućnost za konforniju proizvodnju znatno bolja. Ipak, najčešći propusti u irigaciji biljaka su nekontrolisane prevelike količine vode sa suviše blagim rastvorom hraniva, illi čak i bez njih. Kada se u hidroponiji greškom iz tehničkih razloga pusti čista voda svega par puta od dvadesetak puta ukupno, nastaje poremećaj parametara, koji je evidentan mesecima kasnije. Poželjno bi bilo da se sprovede, najvažnija od svih, automatizacija sistema za navodnjavanje i prihranu. Na taj način neki proizvođači uspeli su da maksimalno intenziviraju proizvodnju, dajući gotovo uvek rastvor hraniva, a početna investicija se otplaćuje već u samom ciklusu proizvodnje... U vreme kada mobilnim telefonom, ili drugim računarom može da se nadgleda čitav sistem automatike plastenika, mi sugerišemo, makar osnovnu automatizaciju, kao ključ do boljeg uspeha. Postoje gotovi sistemi za fertirigaciju svetskih firmi, koji su nešto skuplji, ali znatno pouzdaniji i dugovečniji, ali postoji i mogućnost improvizacije u kojoj su naši proizvođači inače vični. Prava hidroponska proizvodja je ipak nerealna za naše tržišno ekonomske uslove, ali treba simulirati sličnu proizvodnju u zemljištu, kao supstratu neprocenjive vrednosti. Ako je ovaj tekst nekom zagolicao maštu i voljan je da unapredi svoju proizvodnju, a time olakša rad i popravi finansijski bilans, Stručna služba kompanije Agromarket stoji Vam na raspolaganju. 20
Talocuper SISTEMIČNI NUTRITIJENT, FUNGICID I BAKTERICID SA PREVENTIVNIM I KURATIVNIM EFEKTOM REGISTROVAN KAO NEORGANSKO ĐUBRIVO SA MIKROELEMENTOM BAKAR (Cu) 5 %. Molekul organo-bakarnog kompleksa sa dvostrukim delovanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i razmeštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih ćelija. Sadrži specifične penetrirajuće agense te ispoljava preventivno i kurativno delovanje na fitopatogene gljive i bakterije iz rodova: Phythoptora, Fusarium, Phythium, Rhizoctonia, Antracnosis, Alternaria, Mildiu, Armillaria, Rosellinia, Clavibacter michiganensis, Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestres, Erwinia carotovora Preparat Talocuper se može primeniti u usevima povrća, kao i zasadima voća, vinove loze i citrusa bilo folijarno u koncentraciji 0,15-0,2% (15-20 ml u 10 l vode) bilo navodnjavanjem u dozi od 2,0 6,0 l/ha (20 60 ml na 100 m 2 ) u ranim vegetativnim i generativnim fazama. Broj tretmana preparatom Talocuper zavisi od pritiska patogena, odnosno tretmane obavljati svakih 15-ak dana u vreme perioda visokog rizika od infekcije i širenja oboljenja, a posebno u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Preparat je visoko efikasan u niskoj koncentraciji. Odlikuje ga izuzetna stabilnost u zemljištu. Otporan prema razgradnji u zemljištu. Usaglašen je sa novom EU regulativom u pogledu očuvanja životne okoline zbog niske koncentracije primene. Napomena Ne preporučuje se mešanje ni sa jednim drugim proizvodom (fungicidi, đubriva)
AGROSVET ZELENA SALATA, TAKO OBIČNA ALI Priredile: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj. Zelena salata (Lactuca sativa), pripada porodici glavočika (Asteracea). Jednogodišnja je ili dvogodišnja koja se uzgaja kao lisnato povrće. U mnogim zemljama, obično se jede sirova u salatama, sendvičima te u drugim jelima. Godišnje se proizvede preko 20 miliona tona, a najveći proizvođači salate su Kina sa preko 51 % udela u svetskoj proizvodnji, zatim SAD (22%), zemlje Mediterana, pre svega Španija, Italija sa oko 5 % i druge. U Srbiji se gaji na oko 5000 ha, poslednjih godina sve više. Osnovni razlog tome je pojačana tražnja za ovim povrćem što obezbeđuje siguran i brz plasman. Salata je sve više prisutna na našim trpezama, kako zbog nutritivnih vrednosti i visokog sadržaja vitamin A i K i minerala kao što su Kalijum, Kalcijum, Fosfor, što je ovu biljku uvrstilo u program ishrane dijabetičara, u slučajevima hroničnog umora i iscrpljenosti, lečenje nesanice. Najraniji prikaz salate je rezbarija u hramu u Karnaku u Egiptu gde su joj pripisivali afrodizijačka svojstva. Rimljani su je kultivirali, a veruje se da je nakon putovanja Kristofora Kolumba prenesena na američki kontinent. Zelena salata raste u glavicama. Kada se koristi za jelo, bere se prije cvetanja i plodonošenja. Postoje rane i kasne sorte te stotine kultivara salate odabranih prema obliku i boji listova, vremenu rasta i roku trajanja. Neke od kultivara zelene salate su i radič i endivija. Veoma je značajna i kao test biljka na ostatke herbicida i rasadnicima, jer ne raste ako je prevelika količina herbicida u zemljištu. Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih elemenata i 1.2 % sirovih proteina. Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih elemenata bogata je kalijumom, gvožđem, fosforom i dr. Uostalom prema podacima USDA (National Nutrient Database for standard Reference, Release 16, July 2003), energetska i nutritivna vrednost na 100 grama iznosi: Nutrijent Merna jedinica Jedinica količina Energetska vrednost kcal / kj 10/42 Masti g 0,11 zasićene masne kiseline g 0,01 jednostruko nezasićene g 0,00 masne kiseline višestruko nezasićene g 0,06 masne kiseline Ugljeni hidrati g 2,09 Vlakna g 1,00 Belančevine g 0,81 Soli g 0,01 Vitamin A μg 322,00 Vitamin D μg 0,00 Vitamin E mg 0,03 Vitamin K μg 24,10 Vitamin C mg 3,90 Vitamin B6 mg 0,05 Vitamin B12 μg 0,00 Tiamin mg 0,04 Riboflavin mg 0,02 Niacin mg 0,12 Pantotenska kiselina mj 0,12 Kalijum mg 152,00 Kalcijum mg 20,00 Fosfor mg 22,00 Magnezijum mg 8,00 Gvožđe mg 0,35 Cink mg 0,16 Bakar mg 0,03 Mangan mg 0,13 Selen μg 0,50 U objektima zaštićenog prostora, salata je uglavnom ozimi usev, koji se u stakleničkoj proizvodnji gaji uz dopunsko zagrevanje, dok se u plastenicima uglavnom proizvodi bez grejanja u kasnu jesen i početkom proleća. Spada u useve prohladne sezone. Seme klija na 2-4 0 C, rast i razvoj odvija se na temperaturama od 15-20 0 C, a u fazi formiranja glavice od 5-8 0 C. Ozima salata sa razvijenih desetak listova ukoliko se nalazi ispod snežnog pokrivača ili agrotekstila može da podnese jako niske temperature (do -15 0 C). Rana prolećna proizvodnja počinje setvom u plastenike od 15. 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1. do15. decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta. Usled nedostatka svetlosti u ovom periodu formiraju se nekvalitetne i rastresite glavice (svetlost se kompezuje povećanjem temperature), a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje. Setva. Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice (holandezi). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda. Setva u kontejnere podrazumeva setvu svake semenke posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke zemlje stavljamo po jedno seme u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska. Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće, 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe, 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva. Pored naturalnog semena, postoji i pili- 22